Leaderboard

.

Ovo nije moje mišljenje ili ubjeđenje, totalno krivo. Baš je ono drugo, znači činjenica a što se tiče realnosti to je realno več milionima godina. To nisu niti znastvenici trebali dokazati jer to jednostavno tako postoji dugo dugo. Tu tvoju rečenicu ču shvatiti ne kao označavanje mene kao nekog nedovoljno educiranog čovjeka koji se želi baviti nečim o čem nema pojma, nego jednostavno tvoju nedovoljnu upučenost u sve ovo. Meni je ovo preokupacija, još i nešto više. Zadnja rečenica još uz to govori koliko treba čovjek još proniknuti u biće ribe-šarana da bi sve povezao. To se radi stalno, to radiš ti,ja, i još puno nas koji želimo puno više saznanja na tome polju. Puno stvari če onda biti jasnije, več i je. Tko uspije barem malo odvojiti tamo gdje treba ribolov i tov ribe u ribnjacima biti če puno educiraniji i uspješniji u samom ribolovu. Sad konkretna rasprava, bez rečenica tipa netko je rekao, čuo sam i slično. Citirajmo one koji su u tome gorem na vrhu. Ovakvih rasprava ima dosta, vari li ili ne. Isto tako voljeli bi šaranu nadodati tko zna što što on nema. On gušteraču ili ti pankreas kao samo stalan organ nema, ima neke ostatke sličnog tkiva na jetri. No to nije moj posao objašnjavati svakome ponaosob zato postoje slike presjeka šarana pa tko hoće može istraživati da pronađe nešto takvo. Podatke o iskorištavanju škrobne hrane nisam smilio ili osmislio ja nego znanstvenici, a prije njih priroda i bog. Ja upotrebljavam njihova iskustva, ista ona koja upotrebljavaju oni koji rade hranu za takvu istu ribi, i to na milione tona. Ne ko mi i naše količine. Oni su stavili škrobne produkte u relaciju tehničke potrebe u izradi hrane za ribe, a tek na drugom mjestu energetsku vrijednost. Zato treba znati: Žitarice su zastupljene u visokom udelu u smesama za ishranu životinja. Skrob je glavni sastojak zrna žita, i bogat izvor energije za gajene životinje (Svihus i sar., 2005.). Zbog toga je važno poznavati njegovo ponašanje, kako u digestivnom sistemu životinja, tako i prilikom različitih tehnoloških procesa: mlevenja, kondicioniranja, ekstrudi- ranja, peletiranja, sušenja, hlađenja. Pravilnim procesiranjem postiže se poboljšanje nutritivne vrednosti hrane za životinje jer se različite komponente (skrob, proteini, vlakna) prevode u svarljiviji oblik. Takođe, postižu se i optimalne fizičke osobine proizvedene hrane. Međutim, suviše intenzivan ili suviše dug tretman može dovesti do smanjenja nutritivne vrednosti i pogoršavanja fizičkih osobina gotovog proizvoda. Treba voditi računa da se u većoj meri ne umanji nutritivna vrednost prilikom podešavanja procesnih parametara u cilju dobijanja što boljih fizičkih karakteristika. . Razlaganje skroba u digestivnom sistemu životinja Skrob je osnovni izvor energije u ishrani svih gajenih životinja, izuzev riba. Želatinizacija(kuhani kukuruz) značajno povećava podložnost skroba enzimskoj razgradnji u digestivnom sistemu zbog gubitka kristalne strukture, čime se olakšava hidratacija i delovanje digestivnih enzima. Koeficijent korelacije 0,96 je utvrđen između količine želatinizovanog skroba i njegove podložnosti amilolitičkoj razgradnji. Razgradnja skroba kod monogastričnih životinja (psi, mačke, živina, svinje) praktično u potpunosti se odvija u tankom crevu. Kod preživara, deo skroba razlaže želudačna mikroflora (mikroflora rumena-buraga) i koristi za svoje energetske potrebe. Razgradnja u rumenu treba da bude ograničena kako bi se izbegla acidoza (nizak pH) rumena i da bi dovoljna količina bila na raspolaganju za razgradnju u tankom crevu, za energetske potrebe životinje. Razgradnja skroba u tankom crevu odvija se pod dejstvom α-amilaze, dekstrinaze i glukoamilaze, pri čemu je kod nekih životinjskih vrsta α-amilazna aktivnost prisutna u pljuvački, tako da već u ustima dolazi do manjeg stepena razgradnje skroba (Svihus i sar., 2005.). Kod monogastričnih životinja, različite kategorije životinja imaju različitu sposobnost razgradnje skroba. Tako je mesojedima (psi, mačke) potrebno obezbediti viši stepen želatinizacije nego svinjama ili živini. Ribe imaju veoma malu sposobnost razgradnje skroba, čak i kad je želatinizovan, tako da mu je osnovna funkcija uloga veziva u peletama. Takođe, količinom skroba određuje se iznos ekspanzije materijala pri ekstrudiranju. Time mu se podešava gustina i tako dobija tonuća ili plivajuća hrana za ribe (Veldman i sar., 1993.) Operacije koje se koriste u savremenoj proizvodnji hrane za životinje su: mlevenje, kondicioniranje, flekičenje, peletiranje, ekstrudiranje i ekspandiranje. Ove operacije mogu uticati na podložnost skroba razgradnji u digestivnom sistemu menjanjem njegovih karakteristika i interakcijom sa drugim komponentama smeše. Parnim kondicioniranjem, a zatim peletiranjem može se postići količina želatinovanog skroba između 1-20%. To je nedovoljno da bi se značajnije uticalo na povećanje svarljivosti skroba i poboljšanje fizičkih karakteristika dobijenih peleta. Istraživanjima je utvrđeno da dolazi do značajnog povećanja kvaliteta peleta kada se povećava sadržaj želatinizovanog skroba u smesi koja se peletira. To ukazuje na potencijal skroba da deluje kao vezivno sredstvo kada je želatinizovan. Žitarice koje ulaze u sastav hrane za kućne ljubimce i ribe takođe je potrebno ekstrudirati s obzirom da je razlaganje skroba u digestivnom sistemu ovih životinja znatno slabije (Robinson, 1970.), pri čemu se ovde najčešće radi ekstrudiranje komletne smese. Proizvodnja hrane za ribe znatno je složenija u odnosu na proizvodnju hrane za ostale kategorije životinja. Razlozi su sledeći: • Ribe imaju veoma kratak digestivni sistem, te im je neophodna lako svarljiva hrana. • Takođe, hrana treba da bude lako svarljiva i da bi se postiglo njeno što bolje iskorišćenje, kako bi zagađivanje vode izlučevinama ribe bilo što manje. • Veličina i oblik peleta treba da su prilagođeni veličini ribe. Dok su kopnenim životinjama, npr. svinjama ili živini, potrebne dve veličine čestica hrane u toku života, ribama može biti neophodno i do 12 različitih veličina, između 0,05 i 12 mm. • Gustina proizvedene hrane određuje da li će ona plivati ili tonuti i to je veoma značajna karakteristika s obzirom da različite vrste riba zahtevaju zahtevaju različite osobine plivanja/tonjenja hrane. Neke vrste kozumiraju hranu samo na dnu i njima je potrebna tonuća hrana, npr. šaran. • Grabljivice poput lososa „hvataju” hranu dok ona sporo tone, a ne konzumiraju hranu koja padne na dno. Pojedine vrste konzumiraju hranu veoma sporo zbog čega ona mora biti veoma stabilna u vodi… Skrob je osnovni ugljeni hidrat u hrani za ribe i sadržaj se kreće od 5 do 60%. Primarna uloga mu je da deluje kao vezivo u peletiranoj hrani kao i da dovede do ekspanzije, dok je na drugom mestu njegova energetska uloga. Da bi ostvario svoju funkciju, skrob mora biti adekvatno želatinizovan u procesu ekstrudiranja. Preduslov za dobru svarljivost i visok stepen modifikacije skroba je veoma fino mlevenje. To su znastvene činjenice. Nisam koristio nešto što je netko u svome filozofskom promišljanju dokučio. Ovdje se radi jednostavno o velikim potrebama i industrije i struke da bi bili uspješnio, da bi opstali na nekom polju. Na kraju krajeva, priroda je to tako odredila, po meni sve upućuje na to (digestivni trakt, organi, toplokrvna – hladnokrvna životinja, itd) samo netko želi preskočiti sve znastvene krugove i iz dubone svoje fotelje nešto napisati i ostati živ. To se naravno ne odnosi na tebe neso, te teorije jako su dobro poznate odavna i još kruže bez obzira na sva današnja dostignuća na polju istraživanja hrane za životinje. Biologija i patologija riba odavna je obrađena. Samo se radi o par rijeći koje se ponekad stavi na krivo mjesto i mijenjaju kontekst. Jedno je ipak najvažnije. Varenje škrobnih produkata kod šarana nebi uopče trebala biti naša preokupacija u slaganju mikseva. Naravno, misli se na onaj nutritivni dio. Najveća odlika te tvari je definitivno tehnička. Samo upotrebljavanjem visoko modificiranih(obrađenih) namirnica sa škrobom možemo u jednom malom dijelu tu tvar imati kao izvor energije konkretno kod šarana. Ali isto tako tako modificirane namirnice uvelike pomažu tehničku stranu miksa. Mi ih koristimo kao instant kukuruzni griz što stalno i upornom guram jer je puno kvalitetniji po svim pitanjima za ribu i za naš posao rolanja boila. U prilogu ču zalijepiti sliku presjeka šarana samo radi toga da se vide organi koje šaran ima pa sam time i one koje nema.

Su stimulatori hranjenja ili apetita,oni su slatki ,emulgatori,atrakanti,koji uticu na vise stvari,najbolje koristiti onaj koji je da kazem najblizi aromi na koju pecamo,Sweat pase na sve mixeve i arome Paziti na dodatak zasladjivaca kada se koriste jer su u snovi veoma slatki