Da dodam i ja malo mog iskustva. Tig.Orah treba potopiti barem 48 sati u vodu i cak je bolje tu posudu ostaviti negde na toplom da tokom tog perioda voda unutra bude mlaka a ne sasvim hladna. Posle tog perioda treba ga kuvati oko 1 sat na temperaturi do pred kljucanje tj. da ne izbijaju stalno krupni mehurovi na povrsinu. Nakon kuvanja ga ostaviti minimum 3-4 dana u zatvorenoj kanti negde na toplom. Tu lezi cesta greska kod koriscenja TigOraha - ljudi ga skuvaju i odmah sutradan nose na vodu. TigOrah je vrlo tvrda kostunjava partikla cak i posle kuvanja, i zbog gustine svoje strukture vrlo tesko prima i odaje bilo kakve dodatke, zasladjivace i mirise osim ono malo sto mu se privremeno zadrzi na povrsini. Stajanjem 3-4 dana na toplom dolazi do procesa fermentacije (vrenja) kojim se stvara njemu specificna sluz i prakticno se sam T.Orah useceri i bez dodavanja bilo kakvog spoljnjeg zasladjenja. I aroma tada postaje mnogo intenzivnija a struktura samog zrna nesto malo meksa ali ne mnogo. Po mom misljenju, ne treba dodavati nikakve zasladjivace niti arome jer je to sto se stvori procesom fermentacije sasvim dovoljno i slatko i atraktivno. To sto nama mozda ne mirise narocito jako ili nije posebno sladak ne treba da nam bude referenca iz dva razloga: -cula mirisa i ukusa su kod sarana skoro 100-nak puta osetljivija nego nasa -nase culo mirisa funkcionise na principu isparljivih tvari koje se u vidu aerosola krecu kroz vazduh, a saranovo culo je "podeseno" na tvari rastvorljive u vodi a u ovom slucaju su to materije koje se u vodi dobro rastvaraju ali ne isparavaju mnogo. T.Orah je prvenstveno letnji mamac tj. za topliju vodu u kojoj ce se njegove prirodne arome i slast lakse rastvarati. To nije instant mamac i retkost je da pokaze narocite rezultate u jednodnevnom pecanju osim na vodama gde je ranije vec bio znacajnije koriscen pa se riba vise-manje navikla na njega.