Leaderboard

Cena 24h pecanja je 1500din, cena godisnje dozvole je 8000 za jezero ali je uz nju obavezna i dozvola za sve vode koja je cini mi se oko 5000din, a odnosenja ribe nema sigurno mislim na sarana i amura.

Inace dodao bih da ova Penn masina izgleda fenomenalno,i jedina mana joj je sto nekosta 500e.

Nazalost potpuno si u pravu al jedno znam da ne pominjem odredene firme koje garantuju da su lageri na sve otporni blage veze nemaju,da su carbonske kocnice i to nije tacno,da su sve od aluminijuma i to nije tacno jer nemoze se sve to i josh kvalitetno za jeftine pare.Pogotovo kad vidim plasticne delove na njih.Tacno da ce svaka mashina za instant ribolov zavrshiti posao,al ako pecash dosta u godini kao ja desice ti se sledece stvari shto se meni desile na puno mashina.Otkazo bajt,zakocila se mashina,rucka ostala u ruke,otkazala kocnica nema nikakve kocnice,lageri prosviraju nakon samo par teshkih ribolova,itn.itn. Zato bar ja pazim shta uzimam i namerno sam uzo stare mashine za koje znam shta je kvalitet i gde je izradjena

Pa mozda je i vreme Tajo,a kolika je bila ona riba?

Mesto ... Mesto .... MEEESTOOOOO Znaci, toliko puta ponavljam da sam i sam sebi .. ispada da ser.. da ne budem nekulturan da ipak upotrebim neshto kulturnije - prdim Evo i zashto. Za sve je kriv Zemunac, lik iz mog detinjstva koji je ziveo uz sam pogon Soko Shtarka, na mestu danashnjih solitera, popularnih "belaca" pored Zemunskog keja. Kaaakve sad to ima veze ?! E, pa ima ! Kao i ostali klinci iz kraja, shunjao sam se oko Shtarka i redovno grebao za cokoladne bananice (uzgred budi receno i danas ih ..hm mljac, ebote sad moram da ih kupim da se zasladim). U tom shunjanju, da li je tako trebalo ili sasvim slucajno, upoznajem tog pecarosha koji je malte ne svaki dan visio na Dunavu. Logicno, namestilo se da jednom odem za njim na ponton, odakle je skela prevozila ljude na Zemunsku plazu Lido, gde upoznajem i dva nerazdvojna matorca pecarosha, Ivu i drugog kome sam zaboravio ime. Sva trojca, naslagani uz gelender pontona, pecaju pushtajuci plovke da cure niz vodu. Kod jednog od njih, plovak je zaigrao i - pljas (moje prosvetljenje) - kontra i eto kesage ! Gotovo ! Postao sam pecarosh. Od tog dana, pretpostavlja te, svaki dan, cak i bezanija iz shkole, samo da bih bio na Dunavu, posmatram shta i kako matorci rade da bi upecali ribu. Ispocetka mi nije bilo jasno shto dizu toliku frku, ko ce da peca sa samog coshka pontona, al vremenom... Ko god se prvi montira na "coshak" mazne barem dva puta vishe ribe od druge dvojce. Razlog je morao postojati. Evo ovako. Ispod mostica koji je spajao obalu sa pontonom postojala je kanalizaciona cev, ispushtajuci otpadne vode u Dunav. Od samog "coshka" jasno se videla linija razdvajanja otpadnih voda i cistog Dunava. Ako pecash sa "coshka", plovak udicu i mamac, mogao si plasirati tik uz liniju razdvajanja gde je riba loodacki uzimala, dok ovoj dvojci levo od "coshkare" sporadicno po komad dva, bez obzira shto su koristili isti mamac. Ma shta isti ! Coshkara peca na crvice, a ova dvojca su mogli da stavljaju i svetlecu filovanu shunkom i kackavaljem glistu, i opet ih coshkara uuupropasti. Znaci mesto. Ili, nas trojca kao ekipa, dogovorno se nadjemo na ushcu, da pecamo belu pored "Barakude" (brod restoran). Shta se tada nosilo do crvica glisti, sveze panje za "ruzu" i penshajo hleba kao mamac. E to je bila voznja plovka. Odredimo na brzaka dubinu - nashtelujemo plovak, zabacimo kod pramca, pa uz ceo bok vooozi. Ako se plovak "ceshe" o bok broda, na trecini "voznje" opa eto je bela. Ako je samo pet centimetara udaljen od boka (pazi shto se rimuje) - djoka(balashevic) dzaba voznja. Opet Mesto. Ili, matorac camdzija zvani Pera smudj ili tako nekako, kod nas na sidrishtu gde smo drzali camce (i moju zvanicnu prvu "ladju" - crvenu titelsku shiklju) bre ljushtio nas je sve zajedno po broju i kolicini ulova. Auuu kako ga je kenjalo! U stvari bar sam tako tada mislio. Covece, zaredjalo par dana, niko nishta da upeca na celom sidrishtu. A matorac svojom drvenom shikljom, cas je tamo pa onde pa ovamo i stalno neshto mulja po vodi sa nekim kanapom vezanim za gvozdeni teg, sa vage iz samishke (samoposluge). Montira se, zabaci dubinjake i nedugo zatim vidish ga, op - kontra i ... da popizdish nishta drugo. Znaci kao po komandi , pecaroshi na drugim "ladjama' pocinju da vade pecaljke, proveravaju da li su udice dobro namamcene i ponovo zabacuju. Pazi kad sam siguran da je tom matorcu bila najpominjanija familija na sidrishtu. Neshto sam zujao po Dunavu, i snimim matorog, preko - na levoj obali Dunava, kako peca iznad nekog teshkog granja. Too mora da se vidi. Krenem prema njemu, i na moje iznenadjenje, Pera mashe i zove me da se privezem uz njegov "brod". Kaze - stavi kafu. Zatekao me, al shta sad, radoznalost pobedjuje. Iz palube vadim primus iz plasticne kutije dzezvu cashe kafu i shecer, svo vreme kibicujem shta matori radi. Izubijasmo mi tu kafu, a onda matori ustade da prezabaci. Povadi oba shtapa, namamci ih shto kederom shto filetom, i zabaci ih na moje zaprepashcenje malte ne direkt u granje! Pa sve cesh iskidati - komentarishem. Na to ce matori namazanko - Dok se ne nakidash necesh se ni napecati !!!!! Ovu recenicu sam zapamtio i rado cu je se secati dogod budem pecao. Shta da vam kazem - i nadalje Mesto. Ili, takmicenje - pecanje sharana. Spot je negde na 45 metara, kratko zabacivanje, nema divljanja sa priborom, nema muke pri hranjenju raketom...Jednom recju - milina. u nashem sektoru, gledano sa leva na desno, Sprud se negde na 45-om metru od nas, naglo dize za nekih pedesetak centimetara, da bi preshao u zaravan shirine do dva metra najvishe, da bi se nakon toga naglo zavrshio na pocetnoj dubini dna. Ne moram da naglashavam da je ceo sektor sondiran, dobro izmarkiran sa posebnom paznjom bash na taj sprud, i da je sve uredno zacrtano i opisano u markirnoj mapi. Pazljivo prihranjen, Sa tri shtapa napadamo taj sprud, dok jedan ostavljamo da bude "tragac". Levi shtap plasiramo negdena sredinu, sredenji sa razmakom oko metar ipo od levog, pred kraj i desni na sam kraj tog spruda na razdaljini od srednjeg 50 (pedeset) centimetara. Rezultati su: levi shtap sporadicno po koja riba. Srednji ubija - riba za ribom kuca, desni - slovima i brojevima O -nishta - ni jedna !!! A samo je 50 (pedeset) centimetara udaljen od srednjeg. Ne moram da pominjem da je ista daljina zabacaja, isti mamac...etc etc. I takav odnos se zadrzava tokom celog takmicenja. khhhm, znaci po ko zna koji put - MEEEESTOOOO Ovo su razlozi - barem neki od njih zbog kojih sam napisao -Moja Pravila Pecanja 1. - MESTO 2. - mesto 3. - isto 4. - onda prezentacija 5. -e sad moze mamac Nadam se da sam bar malo pomogao prepricavanjem pristupa i vidjenja mog nacina razmishljanja o ribolovu. Bez obzira shto je rangiram na peto mesto po vaznosti, nemojte je bash uvek kriviti za neuspeh u ribolovu. Mislim boilu. Razmislite - mozda je (spot-mikro lokacija) MESTO u pitanju . E da ! Umalo da zaboravim. Prvo nad prvim pravilom je pravilo da nema pravila Bistro momci

Mesto - u uopshtenom smislu znaci mnogo toga. Uspeshan ribolov nije prosto dolazenje na odredjenu lokaciju na reci, jezeru - mamcenje i zabacivanje pa gde padne. Preduslovi uspeshnog ribolova su brojni. Pored vec pomenutih uslova - pravila u tekstovima, treba ulagati jako puno truda u istrazivanja o zivotu sharana, njegovoj ishrani i pokushavati kao i vecina usapeshnih ribolovaca da se predvide - uoce, sharanove navike u ponashanju i kretanju. Istrazivanje i posmatranje vode i terena koje smo odabrali za ribolov, pored svih ostalih faktora (doba godine, vodostaja, temperature vode, procene - saznanja o kolicini ribe, kolicini prirodne hrane, pa mesecevih mena, vetra, atmosferskog pritiska....), su od vitalnog znacaja za dobru i temeljnu pripremu za dooobro pecanje na pravom MESTU.

Pozdrav momci, Kako citam neke bait firme pruzaju sansu svima nama dase predstavimo i pokazemo svoje znanje i iskustvo u saranskom ribolovu! Moje razmisljanje i pitanje je,bilo ko dase predstavi bait firmi i izrazi zelju da bi zeleo da peca pod njihovim imenom i da sa svojim znanjem,iskustvom,angazmanom,itd...testira njihove produkte i stim poboljsa produkte. Kakva su opsta ocekivanja testera od bait firme? Kakva su opsta ocekivanja bait firme od testera? Sa kojim konceptom se predstaviti bait firmi? Koje prednosti imate od bait firme ako pecate za njih? Koliko vremena bi ulozili za testiranje i na kojim vodama bi testirali produkte? Po cemu se ocenjuje sarandzija dali je merodavan za testera? Koliko na primer vremena i kila bojle vam je potrebno po vasem mislenju da bi istestirali i poboljsali bojlu? To bi bila momentalno moja pitanja a vi se mozete nadovezati sa vasim pitanjima i stvarno me interesuju vasa cenjena mislenja

:fpc::gym: