Leaderboard

Možda da svi skupa opet pročitamo sve napisane tekstove i opet malo razmislimo što smo ustvari napisali, ili što su neki napisali. Uspoređivanje aminokiselina u protienu, i aminokiselina u slobodnom obliku, tekučim kombinacijama, pa sve to dovoditi u direktnu vezu ,pa onda još stavljati prehranu i ribolov u istu vezu može biti u zimsko doba jedno mišljenje i smjer.ali potpuno pogrešan. Usporedbe sa čevapima i sladoledom je zaista prepuno humora ali poanta je promašena. Puno više prometa na vodi i sve če biti toliko jasnije da se više slična sprdanja teško budu napisala. Neke stvari jednostavno prolaze na bolji naćin, i nerijetko neka namirnica pokriva svu teoriju svijeta a druga ju manjkava doslovce potuče na istom mjestu, zašto. Pa zato što je to ribolov, a on se razlikuje od svega napisanog za neke druge potrebe. Da se dade nasmijati nekih zaista humorističnim izjavama to je točno, ali da treba razmišljati treba. Počevši od svojih vlastitih instikata kad usljed nekih pomanjkanja u organizmu posežemo za kvascem koji baš i nije nešto ukusan-zašto, kod pomanjkanja željeza instikt nas vodi namirnicama sa tim elementom-zašto, djeca su znala kopati po zidovima i čeprkati vapno iz žbuke-zašto, dali im je to fino ili što, dali su znala što ima u njime, nisu. Takovih primjera osim onoga sa majmunom ima napretek gdje instikt ili nešto drugo predodređuje zašto bi mogla primjerice riba uzimati nešto ili ne. Dali mi baš sve znamo o tome, mislim da ne, dali imamo nekakvih iskustava o tome, mislim da da. Dali su neki nutritivni elementi istog naziva(aminokiseline) u sasvim različitim oblicima(tekuči,u sastavu proteina, emzimski razbijeni do praha, kombinacija različitih u tekučem obliku, tekuči oblik jednog proteina,itd) i od sasvim različitih izvora(prirodne, sintetičke) iste tvari, e pa nisu, i zato ne treba brkati kruške i jabuke nego dobro proučiti kad se več ide u debatu sa nečim. Bit je neuspoređivati različite vrste bića, jer razbijanje proteina kod šarana do aminokiselina vrši se u drugom stupnju i on je posebno deficitaran na tome polju sa elementima da bi taj prevažan postupak u potpunosti uspio. Zato svaka kvalitetna pomoć, ili u obliku kvakitetnih proteinskih baza, ili već probavljenih ili poljuprobavljenih proteina do aminokiselina donosi za rezultat to da riba to doživljava kao svoju bolju opciju nego neku drugu ponuđenu. Bez obzira što je to nekome teško prihvatiti ali oslobođeni oblik aminokiselina, dakle onaj tekući najbolji je atraktor koji možemo ponuditi ribi na daljinu a nije na odmet ponoviti tvari koje to boće iskonski i instktivno i na bilo koji drugi način traži samim time možemo poduzeti neke mjere koje se nameću: Koliko pak odlika nosi neko biće govore ispitivanja na samim ličinkama šarana. Tako su još davnih 60-ih godina Berker i Brayant napravili pokus koji i mi danas obilato koristimo. Samo posebnost pokusa je bila ta što je bio na malim ličinkama šarana. što daje posebnu težinu u prepoznavanju šarana kao posebnog bića. Obojali su umjetnu hranu sa prehrambenim bojama. Iste boje je bila i posuda sa hranom. Crvenom, zelenom i plavom bojom. Najbolje rezultate je imala hrana sa zelenom bojom a najslabije ona sa crvenom. Isto tako Bogut i suradnici 2001 godine proučavaju reakciju šaranske mlađi na arome i to vanilija, jagoda, komorač,karamela, jabuka, tuti fruti. Najbolje rezultate je pokazala jabuka. Dakle već na početku života, u tako ranom stadiju riba nosi neke tako napredne bi rekli odlike koje se dalje u život sve više unapređuju. Slična ispitivanja kažu kako postoje također elementi koje šaran raspoznaje instinktivno, isti mu predstavljaju glavni stup opstanka. Mi smo ih u ribolovu iskoristili i još ćemo ih koristiti sigurno jako dugo. Radi se o hranidbenim pokusima u zadnjih 30 godina koji kažu slijedeće. šaran brzo svojim njuhom pronalazi sljedeće prirodne tvari: - amini - amidi - alkoholi - nukleotidi - saharidi - lipidi - masne kiseline sa dugim lancem - vitamin B12 - mliječna kiselina Također, ono najvažnije, ustanovljeno je da nikakve PRIRODNE I UMJETNE AROME NE IZAZIVAJU NJUšNU REAKCIJU KAO AMINOKISELINE, djelujući na ribu kao kemijski medijator na daljinu. NJUšNU REAKCIJU MOGUĆE JE POVEĆATI VJEŽBOM JER KOD RIBA POSTOJI DUGO PAMĆENJE KEMIJSKIH TVARI( ovaj dio direktno pobija onu teoriju o ribama kao bićima koja pamte 3 sekunde). ZATO SE I TAKOVE RIBE SMATRAJU ODLIČNI INDIKATORI ONEČIšĆENJA U VODI Osim za traženje hrane ribe njuh koriste i za formiranja jata, upozorenja na predatore, te pronalaženja jedinki suprotnog spola za vrijeme mrijesta ili kod migracija. Tek kad sve te činjenice stavimo na jedno mjesto dolazimo do zaključka u kojoj mjeri nam te iste mogu biti od pomoći. Koje sve procese pod vodom šaran može zamijetiti. To nam isto tako približava šarana u tezi da se radi o socijalnom biću. To biće ima svoje odlike koje ćemo rijetko susresti kod drugih vrsta i sama činjenica da oko nekih važnih procesa postoji još dvojbi govori koliko tu još ima prostora za promišljanja i napredak i u dijelu u kojemu mi vidimo interes, a taj je dio izrada mamaca konkretno boile i ukupni ribolov. Tako treba zaista dobro se potruditi i pojasniti si kako šaran u vodama gdje se dulje lovi na boile tako brzo raspozna što mu odgovara a što ne. Dali, ako na takvoj vodi šaran preferira određenu boilu ta ista treba biti isto tako uspješna na drugim vodama? Radi se o istom biću samo u drugačijem okruženju. Prije desetak godina sa „praznim“ boilama moglo se bez brige odraditi cijeli ribolovni vikend petak-nedjelja. Kako može i na koji način šaran u novim okolnostima većeg iskustva tako brzo shvatiti da smo mu prazan mamac upakirali u odlične arome i atraktore? Na kraju krajeva, kako se to isto dogodi na divljoj vodi? Na sva ova i slična pitanja dobije se odgovor ako se jednu po jednu spoje činjenice u koje ne treba sumnjati jer su odavno dokazane i u praksi i znanstveno. Treba posvetiti najveću pažnju praktičnim dešavanjima jer je više nego očito da takva donose i neke nova iskustva koja se kasnije pokažu kao točna, istražena u potpunosti i od znanosti. Jednostavno nije dobro,i rekao bih nedovoljno kvalitetno razmatranje na bazi suhih podataka. Dali su sve te navedene spoznaje dovoljne da bi izabrali pravilan pristup ili put prema izradi kvalitetnog i šaranu interesantnog mamca? Sigurno jesu. A kad sve zbrojimo, i kad na kraju razlučimo specifičnosti ribe, i razlike u ribolovu i uzgoju šarana dolazimo do sljedećih zaključaka: - od najmanje ličinke pa sve do najvećih šarana, najveći interes pokazuju prema tvarima životinjskog porijekla - arome su puno niže na ljestvici interesa šarana nego što mi to mislimo - esencijalni elementi za preživljavanje njegov su prvi izbor - potrebno je razdvojiti u nekim dijelovima uzgoj i ribolov šarana - socijalno ponašanje, i posebnosti jedinki dokazuje nam da se radi o specifičnom biću - u ribolovu osim kvalitetnog mixa okus jedna je od najvažnijih odlika mamca uz pravilan signal - šaran je hladnokrvna životinja i nikako ga se ne može uspoređivati u hranidbenom smislu sa toplokrvnim životinjama

Wychwood ce ove sezone pustiti u prodaju nove funk indikatore za koje mislim dasu najtanji dosad sto sam video!Vise informacija nemam cim budem sta imao odmah vam javljam http://www10.pic-upload.de/25.02.12/hyav2hu2m2jw.png http://www10.pic-upload.de/25.02.12/umh54vqbe51.png

Bili danas malo da bacamo na zaledjenu Tisu, onako po ledu, leti olovo od 110gr,samo neznam koliko jos nije mereno, mogucnosti stapa su stvarno velike kao da i neoseti tih 110gr lepo radi, zadovoljan ,maximalno jos da ga testiramo na vodi

Ma osnovna je stvar da napravimo razliku sta znaci uzgoj (tov) sarana a sta znaci primama ! Misljenja sam da u uzgoju sarana i u ribolivu na "komercijalama" gde kruzi ista ili slicna populacija sarana amino kiseline svakako imaju neospornog znacaja... znaci tamo gde se kod ribe stvara navika ! Kod "divljih voda" a pogotovu velikih vodotokova, mislim da je uloga amino-kiselina toliko minimalna da one vise sluze ribolovcu kao "psihicka potpora" nego samom saranu !

Koristim ih ja i olovo od 70gr ide mnogo dalje. Koristim često olovo hranilicu od 50gr + hrana i do 50m. Prošle godine sa takvim štapom izvađen šaran preko 9kg, a vađenje je bilo pravo uživanje.

sta bi sa ekipama i terminom,razvuci ce se ekipe po drugim takmicenjima...pokreni malo Dragane...

A jel svi merite ph vrednost vode i jel znate koja je neutralna odnosno ph 7 faktor.90% slcajeva ph vrednost je 7 neutralna,retko kada ide kiselija il obrnuto.Po meni bez razlike shta zac odogvori samo naucna fantastika bash kao shto ej milance odgovorio il jede i svidja mu se il nejede.

Zvao me malo pre cika nemanja camac nadjen kod pancevca ljudi ga nasli i ispraznili vodu iz njega...covek kao da se ponovo rodio veseoo i srecan..sto se na kraju sve zavrsilo kako treba!!

trebalo bi znati da su proteini i aminokiseline prakticno jedno te isto... aminokiseline su gradivni blokovi od kojih je sacinjen svaki protein... razlika je samo u brzini ulaska u krv... protein, koncentrat proteina, izolat proteina, hidrolizat proteina, aminokiseline... obrni okreni na kraju se sve svodi na isto... svaki protein se u krv dovodi na nivo aminokiselina... pojedes belance i za dva sata imas oko 3g (3000mg) aminokiselina u krvi... pojedes 4g egg albumina i imas oko 3g aminokiselina u krvi za sat vremena... 3,5g izolata ili hidrolizata donose recimo 3g aminokiselina za pola sata i krace, dok je 3g cistih aminokiselina iz belanca za 15ak minuta u krvi... pored razlike u brzini ulaska u krv razlika je i u tome sto se nekvalitenijim izvorom dodatno unose neki drugi nutritivni elementi koje mozda ne bismo hteli... recimo sa jednim belancem unecemo recimo 1g masti vise i cekacemo malo duze da udje u krv u odnosu na to da smo uzeli tabletu aminokiselina iz belanca... rezultat je prakticno identican... kod ovako kvalitetnih izvora razlike su krajnje nebitne, posebno u sferi izrade mamca za pecanje... da se ogradim, vrednosti koje sam uzeo nisu apsolutno tacne nego sam krajnje okvirno zeleo da objasnim razliku... kod manje kvalitetnih izvora proteina je drugacija situacija... razlika recimo izmedju surutke u prahu i laktalbumina (proteina surutke (eng. - whey)) je u tome sto je za istu kolicinu proteina odnosno aminokiselina, potrebno staviti 8x vecu kolicinu surutke u prahu u odnosu na laktalbumin... tom prilikom se unosi 150x veca kolicina laktoze... slicna razlika je i kod kazeina i mleka u prahu... svaki protein nema isti profil aminokiselina... to je odnos aminokiselina u okviru proteina... za coveka najsavrseniji profil odnosno najvecu biolosku vrednost ima whey protein, iza njega je celo jaje... oni imaju najveci stepen iskoristljivosti... biljni proteini imaju daleko losiju biolosku vrednost za coveka... najkvalitetniji biljni izvor proteina je soja iako idalje ima ocajnu biolosku vrednost... odnos aminokiselina u krvi koji se postize kombinacijom celog jajeta i soje se daleko popravljaju... ovo sigurno ne vazi i za sarana ali verovatno postoji neki drugi odnos aminokiselina u krvi koji je blizu idealnom... to idealno je sad velika stvar pitanja, jer idealno ne postoji... kao sto u tekstu sa pocetka teme stoji, to su varijabilne stvari i naravno da nemaju iste potrebe svi sarani na planeti zemlji... verujem da i svaka jedinka u okviru istog ekosistema nema istu potrebu... tako da ja licno mislim da je veliko uplitanje u nutricionizam riba jedno veliko gubljenje vremena... pecanje je jedno, nutricionizam nesto drugo... ono sto bi trebalo zakljuciti da svaki miks koji sadrzi recmo 30% proteina sadrzi i isto toliko aminokiselina... dakle 300g odnosno 300000mg... naravno da nisu svi izvori isti ali ako se koriste samo provereni izvori kakvi su recimo riblja brasna onda bi to trebalo da ono pravo... meni nije jasno kako se jednim aminopripravkom kakav je recimo multimino moze znacajnije popraviti hranljiva vrednost mamca... 20ml multimina ne moze nikad da ima vise od 20g aminokiselina sto je manje vise smesna razlika u odnosu na kvalitetan mix.. i nije mi jasno kako se njima moze preterati a mnogi smatraju da moze... ja sam negde vec pisao i opet ponavljam da ja licno mislim da je ono sto aminopripravci sadrze pored aminokiselina daleko vise utice na lovnost naseg mamca... ektrakti jetre, slezine i drugi koji se nalaze u tim preparatima po meni imaju daleko vecu ulogu od samih aminokiselina... i tim extraktima se mozda moze preterati za razliku od aminokiselina... bila je u jednoj od tema rasprava o tome kako saran moze da "namirise" aminokiseline... sklapao sam neke kockice dosao do zakljucka da je to mozda i tacno... samo mi nije jasno kako onih 20g namirise a onih 300g iz miksa nece... to su neka moja razmisljanja... postoji jedan text koji sam procitao jednog naseg kolege ribolovca koji volim da procitam kad poludim sastavljajuci neki mix... citiram: "Čitajući ovakve tekstove pomislim da je šaran komplikovanije biće od mene! Mislim da treba razgraničiti naučne činjenice od subjektivnog osećaja i instikta. Ja znam da u mojim ustima i nosu ima pitaj Boga koliko receptora ukusa i mirisa. Takođe znam da i nama, ljudima treba izbalansirana ishrana, proteini, ugljeni hidrati, vitamini, itd., i da su slatkiši i brza hrana nezdravi, ali to saznanje dolazi samo od informacija koje su nam naučnici dali. I pored toga, ljudi opet obožavaju nezdravu brzu hranu i slatkiše u nenormalnim količinama. Zato ćete na vašarima, ili bilo kakvim drugim masovnim okupljanjima, na ulicama, trgovima od hrane moći kupiti nešto sa roštilja, sladoled, slatkiše... Gde je zdravo bareno povrće?! Da li bismo mi, kao sisari (naprednija bića od riba), svojim receptorima mogli prepoznati šta je zdravo, a šta ne? Da li bi ubacivanje vitamina imalo efekta da na etiketi ne piše koji su vitamini dodati? Da li bi majmun znao da u Cedeviti ima vitamina, pa bi je razlikovao od običnog soka? Da li bi majmun pojeo grumen šećera, sve i da je kancerogen, radioaktivan? Nema riba pojma šta ima u mamcu, bar da je toga svesna! Bitno je da je jestivo, ukusno, da mu prija dok jede i da zbog toga hoće JOš! Najvažnije je odabrati pravu lokaciju - prometno mesto za postavljanje tezge sa pljeskavicama, ili leti sa sladoledom i eto prometa! A to da su baš toliko razmaženi, pa da neće ćevap, nego baš ražnjiće, ili da hoće samo sladoled od šumskog voća i od svežeg mleka, a ne od mleka u prahu, to ne verujem! Ali to sam samo ja. Kako bi se u ovoj konstelaciji proizvođači mamaca istakli jedni među drugima? Samo zavarajmo naukom neuke kupce, oni će pomisliti da smo mi mnogo pametniji i verovaće nam, a mi ćemo im prodavati po većoj ceni! Ima McDonalds reklamu koja ga prodaje, ali pljeskavici i bureku nije potrebna! Pitajte me na koju PH vrednost mamca sam danas hvato šarane (crvi i šećerac). Ne znam i ne Želim da znam!" BISTRO

Pre i Posle http://img813.imageshack.us/img813/2782/39628510150517986851854.jpg

Komsija jos malo pa na megdan .

Da nije mnogo pasulja u odnosu na meso? :rofl:

ti nisi odlepio ti si se zakuco haha ha ha ha ha