Leaderboard

10.03 2012 otvaranje sezone. BISTRO....

nema joj premca, staju svi delovi, donjeg dela ekstremiteta. http://i42.tinypic.com/2vb3s42.jpg

Ne brini biće takmičenja sigurno makar pecali Vi i Veran poz

Smrki kada budes hteo da dodjes javi se da ti rezervisemo mesto gde nema vrbe u krugu od 100 metera :rofl: :rofl:

SOUL stolicu ces tesko da nadjes i skupaje,kosta oko 15000-16000 ali da vredi ove pare vredi.sedeo sam u njoj i mnogo je udobna. moj ti je predlog daiwa infiniti ona ti je 7000.

Meni je super Daiwa Infinity komotna i jos uvek izgleda kao pre dve godine kad sam je uzeo

Prekljuce proveo dan na ovoj vodi. Video se sa Micom i upoznao sa Griletom i Mecanom. Sta da kazem jako mi je zao sto je moralo doci do ove promene, ali sam i veoma zadovoljan sto ce i dalje sve funkcionisati kao i do sada sa koliko cujem dosta dobrih novina. Jos jedan veliki pozdrav Mici i Zdenki i puno uspeha u radu Griletu i Mecanu. I da se pohvalim sa prvom ribom ove sezone.

niste

dzoni i ja smo izgleda jedini ludaci koji su razmisljali da kupe ova klesta

Tako nek bude , pokusavam da koliko mogu budem od koristi kolegama na ovom forumu

Mozda ce ovo nekom korisiti... Linkove sam pronasao na raznim forumima, pa rekao, "sto da oni imaju, a mi ne"... Ako neko ima jos koji link, a da nije na spisku, neka doda... pozzz... Mostovi Beograd: http://www.kbcnet.rs...a-beograda.html Beograd Trg Nikole Pašića ( dodatno imate jos 2 kamere na istom sait-u ): http://www.informati...kole-pasica.htm Zrenjanin - centar ( rotirajuca kamera ): http://www.zrenjanin.rs/video.html Kopaonik: http://www.infokop.n...i-kamere-2.html Zlatibor: http://212.200.143.1...iew/index.shtml Jahorina: http://www.jahorina....les/web-cam.php Ada Ciganlija http://www.informati...a-ciganlija.htm

1).fox SX digital 2).foxRX digital(prva serija) 3). još nije napravljen

delkim je signalizator na kome sam nasao puno mana i uvek bi se pre opredelio za fox - a ili cs -a . kod delkima kad pecas na daleko , ako smanjis senzibilitet onda ti pocne pistati tek kada henger krene da udara o stap , a ono na 2 - 3 cm cuti kao zaliven , sa druge strane kada mu pojacas senzibilitet pisti na sve zivo , nikad ne znas na cemu si , da li je riba , da li je vetar , da li je talas , da li je ptica , da li je ... i onda tako neki kad dodje pored tebe i peca na delkime , josh pojaca senzibilitet i kad pocne da se hvali da je imao 685 udaraca a u stvari nije izvadio ni jednu ribu , i tako to ... drugo isto sto mi se nesvidja je kad prilikom kontre pocnu da piste svi u isto vreme , da poludis . onda nema gumicu za zastitu stapa ,onda kada otezas hengere pa kad opali o signalizator sa sve tegicima prosto me dusa zaboli , itd itd mogao bi tako do sutra ... Dok kod foxa toga nista nema , kad pisti znas za sta pisti i kad ga postavis na naj osetljivije opet ne pisti na koje kakve gluposti . Ovaj video sto je postavljen , moze da se desi na bilo kome , ja licno ne znam nikoga kome se to desavalo , a za delkima znam dosta toga , pocev od lampice , tockica ... prema mom nekom kriterijumu ide sledece : 1. FOX RX , SX , NX , NTrX 2. CS RX 3. Flajzer Q7 i Q9 15. Delkim

batali bovu, pocni da vezbas sa pravim markerom... http://youtu.be/TUv9JBMz1hQ http://youtu.be/c1GiWe997vw pogledaj oba ova snimka, i prvi i drugi deo, sve ces razumeti na srpskom je fala Bogu, kad jednom ovo savladas bove i slicne stvari iz proslosti bice ti smesne, sa ovim sve dobijas, daljinu, vrstu dna, sprudove dubine, orijentire..... :drinks: zato stap u ruke i na najblizu vodu i vezbaj i vezbaj i vezbaj... :friends:

ISKAKANJE I PREVRTANJE Ovo je nešto vrlo teško za koje do sada još niko nema adekvatan odgovor. Zato ovde i nećeš naći zaključnih izjava, već samo nekoliko tvrdnji i interpretacija. Uostalom, to je po mom mišljenju jedna teška tema, između ostalog i zbog toga što se razlikuje od vode do vode. Zato sam samo probao da pričam o nekoliko upoštenih fenomena (zasigurno ne o apsolutnim istinama). Obrati pažnju na razliku koju pravim između iskakanja i prevrtanja. ISKAKANJE je u vezi sa premeštanjem. Pre nego što krenu na putovanje, za vreme putovanja i naročito kada stignu do željenog mesta šarani iskaču iz vode. Ovo važi naročito za velike vode. Iz vode iskaču uglavnom ribe koje se nalaze na pola vode (daleko od obale) i uglavnom nije u direktnoj vezi sa ishranom, ali ishrana vrlo često sledi. Po mom mišljenju treba se interpretirati u vezi aktivnosti riba. Ribe će postati aktivne. ISKAKANJE Mogu još svega dobro da se prisetim kako je bilo na vodi Graves u mestu Harelbeke 1988-1989-e godine. Za one koji su bolje upoznati: to je bilo u vreme pre nego što su se pojavili prvi mali radiografični brodići za transport hrane na željeno mesto. Tada se još nije pecalo na ekstremno velikim daljinama, nije se pecalo i hranilo po rezervatima. Kada san tamo u jednoj šumici (4 do 5 puta nedljno) dobro prihranjivao jedno mesto lovio sam u kratkom vremenskom intervalu (čitaj: samo nekoliko sati) seriju riba (redovno više od 50 kila, te u nekoliko navrata čak i više od 100 kila ribe). Scenario produktivnih dana (doživljavao sam ja tamo i loše dane), je izgledao ovako: Ribe počinju da iskaču između ostrva i rezervata, negde oko 200 metara od mesta gde sam ja pecao. Trajalo je između 30 i 60 minuta, tada sam ih video kako se kreću u mom pravcu. Sve češće i bliže su iskakale iz vode na mestu gde sam ja lovio sve dok nisam video kako poslednje ribe iskaču na kraju platoa gde su ležale moje udice. Tada san znao šta će da se dogodi. Za vreme ishrane (dok sam ih lovio) više nije bilo iskakanja. Bilo je po neki put prevrtanja, dok sam hranio sa boilama ne tako mnogo. Kada sam pomoću čamca odveslao i nahranio sa partiklama bilo je mnogo više prevrtanja. Kada je posle izvesnog vremena iz vode iskočila jedna riba na mestu gde je bila moja hrana znao sam da je sve već bilo prošlo, oni su otišli. U 1984-oj sam na “Jonson” jezeru u mestu Oostkamp doživeo slični scenario. Dok nije bilo iskakanja lovio sam ribe, ali umereno. Ako ujtru doživiš orgiju iskakanja, nekoliko sati posle toga bi jeli kao ludi. Tada nije bilo iskakanja na mestu gde sam lovio(poneki put nešto prevrtanja), ali, na svim drugim mestima je to bio slučaj. Jednom tu, jednom tamo, poneki put na sve strane. Akcija na pecaljkama je startovala sa početkom iskakanja. Za vreme najboljeg lova nije bilo iskakanja. Sve ovo nam je dalo do znanja da ako ribe iskaču iz vode sledi mnogo mobilnosti.. Dešavalo se da sa drugarima 24 ili 36 sati ništa ne uloviš. Ali, odjednom se sve menja. Prvo se vidi kako jedan ili dva iskoče iz vode, dobiješ jedan run, tvoj drug takođe. Papan koji je spavao u šatoru ništa ne sluteći 200-300 metara niže dole je takođe bio probuđen. Već je vukao napolje ribu (najverovatnije i najveću). Dva puta sam ih na Twente kanalu video kako nam se približavaju iz daljine. Dobija li bi po nekoliko runov-a, te bi ih videli kako iskaču i odlaze. Jedan sat kasnije je na redu bio naš papan. Pošto ponovo ništa nije bio naslućivao bio je lansiran iz njegovog kreveta. Morali smo ponovo da odlazimo do njega kako bi napravili fotografiju od velikog “sanduka” kojeg je upecao. (Šala, sanduci nisu bili uvek deo plivajućeg kluba skakavaca). Isti fenomen sam primetio 1989-e na mom godišnjem odmoru na jezeru “Lac de Vouglans”. Nikad nisam tako loše pecao na toj vodi. Ja nisam u stanju da kombinujem ugodan godišnji odmor sa ozbiljnim pecanjem. Žene ne razumu ama baš ništa o šaranima a i šarani ne vode računa o starim “babama” (da ostanem u terminologiji jednog dela moje publike), ali to ste već i sami znali. Izgledali su tamo kao delfini. Kretali su se po sredini vode, videli smo ih kako dolaze… i odlaze, nismo dobili niti jedno pecanje. Kretali su se tačno po sredini jezera, tamo je u julu voda bila tako duboka da nismo imali nikakve šanse da ih ulovimo. Tamo su bile jako velike kolonije (ili se uvek radilo o jednoj “glavnoj” grupi, to nismo uspeli da saznamo). Treba da imaš mnogo sreće da se tako jedno krdo uputi ka delu jezera gde ti loviš. Tada bi doživeo pravi dar-mar. Radilo se o ribama između 5 i 10 kila, koje su tamo plivale u veoma velikim jatima. Ako ti je cilj bio ulov jedne velike ribe, tada bi trebao da ti naiđe neki “usamljenik” ili jedna mala grupa. Ovo je već druga tema, jedna za malo kasnije. Na Kempisch kanalu, prvom delu, to znači od Bocholt-a, si takođe bio zavistan od skakača. Tamo se uglavnom iskakalo noću. Prilično frustrirana situacija. Odeš tamo i sedneš negde i ako na iskaču nama ni ulova. Ništa nisi upecao, niti jednu krljušt (niti ništa golo). To znači selidba na drugo mesto za drugu noć. Ovde nismo takođe ništa upecali ali smo čuli kako iskaču na mestu gde smo predhodnu noć pecali (i da je bilo ulovljenih riba). Onda na drugi način: ne sedaj nigde dok predhodno nisi video gde iskače šaran. To znači ponovo premeštanje sa tačke a na tačku b usrde noći, niti jedno iskakanje, ove noći nisu bili aktivni. Ili pre ponoći pronaći ribe koje iskaču, tamo sesti i dok si se ti namestio možeš da konstatuješ ako su ribe već oko 200 metara udaljene od tvog mesta. Izuzetno lep sport, šaransko pecanje, pogotovo ako nešto želiš i da uloviš. Na jezerima de Der (1992) i Orient (1993) nije bilo drukčije. Tamo takođe treba da u blizini gde loviš konstatuješ iskakanje, ili još bolje prevrtanje. Ali, kratkotrajno iživljavanje putem iskakanja nije uvek bio dobar potez (mislim na izbor mesta, ah kako ponovo imam perverznu publiku). Ribe su uglavnom iskakale kada su bile negde u prolazu, ili da se presele, ili ako si imao sreće, da negde stignu. Šansa 1 od 3 znači, ali na ovakvim vodama vrlo često (if you have nothing else to go by) vredno probati. Još više samouverenosti sem ovog šou iskakanja je davalo ako si video da je na površini vode došlo do prevrtanja. Tada si sedeo garantovano na zlatnom jajetu. Ako šarani za vreme toplih dana iskaču na mestima gde je voda veoma duboka, tada po mom mišljenju nema nikakvog smisla da se idu loviti. Tada se nalaze garantovano na površini vode. Idi pa ispitaj situaciju sa tvojim sonarom: oni se nalaze na dubini od 1.5 do 2 metra (vidi poglavlje “Njihova Životna Okolina”). Tvoja jedina šansa je da tada pronađeš jedan plitki plato koji se nalazi u blizini gde ribe iskaču. Jedna činjenica sa kojom mnogi koje love na jezeru Cassien (ili na drugim sličnom vodama sa ekstremnim razlikama u dubini vode) mogu da budu u prednosti, ako pronađu ovako mesto. Poneki put mi se čini da iskakanje stoji u direktnoj vezi sa intensitetom svetlosti. Ovu izjavu baziram na osnovu mojih observacija: U bistroj vodi se više iskače već u mutnoj. Meni su poznata dva jezera gde je u vodi nekada bilo mnogo rastinja i gde je voda bila veoma bistra, iskakalo se masovno. U međuvremenu je rastinje nestalo (nešto amur, nešto labudovi, nešto hemikalije), voda je sada tmurna i više nema iskakanja. Prave fešte iskakanja se događaju ujtru, oko 7-8 sati (mislim na leto), u momentu kada sunčevi zraci vrlo intensivno padaju na vodu. Kada se iskače preko dana (naročito rano pre podne), to je skoro uvek pri sunčanom vremenu i uz žubor vode: kada se sunčevi zraci kao kroz hiljade ogledalaca odbija i projektira na vodu. Uostalom, pod ovim okolnostima treba što pre da nađeš jedan plato ili jedan rub gde voda nije dublja od 2 metra. Tada treba da pecaš sa što više jarkom pop-up boilom koja potpuno odudara od boje dna, recimo tako belom kao sneg. Ovo vam je apsolutni uspeh! (Luc, hvala ti). Evo jedne nerelevantne ali lepe anekdote u ovom kontestu: ovako sam upecao mog jedinog šarana koji je iskočio iznad vode pre nego što sam ja uspeo da uzmem pecaljku u ruke. Na jednom mestu gde nije bilo niti 1 metar dubine dok je na tom jezeru u Francuskoj svugde bilo mnogo više dubine. Da li neko želi jedan vrlo oprezni zaključak? Što se iskakanja tiče imam osećaj da ribe to rade kako bi jedna drugoj dale do znanja gde se tog momenta nalaze. PREVRTANJE PREVRTANJE je što se mene tiče u direktnoj vezi sa prisustvom hrane. U većini slučajeva važi sledeće: što više hrane na jednom mestu i što je ta hrana sitnija, biće sve više prevrtanaja. Na tlu punom partikli (ili sa nekuvanom konopljom punoj klica) može da se desi da se tako mnogo prevrću dok ti ne dođu u tvoj šator. Partikle ih više inspirišu da se prevrću već boile. Pazi: ja ovde ne govorim o detekciji prisutne hrane niti o potrebi za uzimanjem te hrane iako je to u vezi jedno sa drugim. Iskustvo na rekama me je naučilo da prevrtanje i uzimanje hrane u istom momentu ne ide uvek zajedno. Razgovarao sam sa ljudima koji su na reci Saone iz noći u noć doživljavali masovna prevrtanja bez i jednog pecanja. Ali, ako su imali sreće i razumevanja da duže vreme ostanu na tom mestu uvek su kasnije dobro lovili, iako se moglo desiti da se tako nešto dogodi tek posle 7 dana prevrtanaja. Na reci Seine sam dva puta uzastopno doživeo masovno prevrtanje na tepihu punom partikli. Prevrtali su se svakih 90 sekundi u trajanju od 3 sata. Niti jedan znak na signalizatoru, drage kolege, bilo šta da sam probao. Verij mi da kada ovako nešto prvi put doživiš da si spreman za ludnicu.Prvi put sam izgubio ribe zbog toga što sam uvek dodatno prihranjivao. Prvo vrlo malo, ali to nije imalo efekta, zatim jako mnogo-zbogom šarani. Sedeo sam još 2 dana i 2 noći ne znajući šta da radim. Nisam video ni jednog šarana niti imao ni jedno pecanje.Kada mi se to isto dogodilo drugi put ostavio sam ribe na miru. Bilo je 2 sata ujtru kada sam pomislio da ih više nema. Potpuno su prestali da se prevrću. Posle pola kutije cigara i lošeg raspoloženja odlučio sam da se uvečem u vreću za spavanje. U 8 sati me je probudio jedan run. Taj čitav dan sam ih drilovao, ali više nije bilo prevrtanaja.Na reci Moezel sam dve noći za redom doživeo pravo gala prevrtanje. Bilo je vrlo imresivno sve to posmatrati sa tako male udaljenosti. Sedeo sam na unutršnjoj strani jedne krivine gde je početak plovnog dela bio samo oko 10 metara udaljen od obale. Ribe su se prevrtale 2 noći u raznim vremenskim intervalima od oko 8 metara od ulaza u moj šator. Bio je to uglavnom sitan te šaran srednje veličine. Ali, druge noći se između njih pojavio jedan gigant. Više nisam mogao sve to da gledam pa sam odlučio da gledam u zvezde. Video sam 5 padajućih zvezda, ali ni one mi nisu pomogle. Kada sledećeg jutra treba da se vratiš kući, to onda jako mnogo boli. Kada sada na sve to mislim: kako je mogućno da ne dobiješ niti jedno pecanje, sa drugim rečima da ni jednoj ribi nije pošlo za rukom da zakači na jedan od mojih zategnutih najlona! Ne, nisu ni ti zategnuti najloni bili problem, jer ja sam probao i sa tonićim podvezima iako sam imao osećaj da to kod ovih još “nevinih” riba uopšte ne igra nikakvu ulogu. Ovo su naravno absurdne situacije i izuzetci. Na svim ostalim mestima gde sam lovio ribu ja prevrtanje bilo u direktnoj vezi sa ishranom i dobrim ulovom. Poneki put treba da budeš strpljiv pošto si tako mnogo bio nahranio. Tada treba čekati dok stignu posebne ribe na mesto događaja i sve pojedu. Ovo u vezi posebnih riba je interesantno. Ako u kratkom vremenskom intervalu vidiš da ti se riba deset puta prevrnula na mestu ishrane nemoj da pričaš drugaru kako ti se na tvom mestu prevrće deset riba. Daću jedan primer: onaj gigant se na reci Moezel pokazao više puta na površini vode kako bi mi dao do znanja da je i on prisutan. Imam preoosećaj da ako na mesto stigne više riba da tada ima i manje prevrtanja. Tada se socijalno osećanje (“Svi ovamo, ima dosta toga da se jede”) stavi na stranu i zavist igra tada veliku ulogu. Ono što sigurno znam je to da što se manje prvrće sve se više lovi. To naravno ne mora ništa da znači. Jer: što manje hrane na tlu, sve više šanse za ulov ribe. Na velikim jezerima u Francuskoj (Orient, Der, La Liez) sam zahvaljujući mom načinu pecanja imao vrlo malo prevrtanaja. Pecao sam sa velikom razdaljinom između štapova, i na sva mesta bacao po šaku hrane. Oni su iskakali na širem porostoru gde sam ja lovio, ali o tome više u poglavlju “Taktika”. To je bilo u potpunoj suprotnosti sa pecarošima koji su koristili taktiku “Primama pilića”. Pročitaj još jednom moj uvod u vezi prevrtanja. Da li si raspolžen za konkluziju? Što se PREVRTANJA tiče sam potpuno siguran da je to jedan znak svim drugim rođacima da se na tom mestu nalazi velika količina hrane. Odakle sad pojam “velika količina”? Ubeđen sam da se jedan šaran prevrće samo u slučaju ako se na tom mestu nalazi toliko mnogo hrane koju nije u satnju sam pijesti. To isto važi i za deverike, bodorke i linjake. Ja sam “Fenomen Prevrtanaja” dugo godina posmatrao sa kratke udaljenosti tako da smatram da ovu loptu neću baš i suviše daleko od gola šutnuti, inače se ne bih nikad upustio u jednu ovako smionu izjavu. Nešto o drugoj temi: Što više pritiska sa pecaljkama donosi sa sobom sve manje površinskih aktiviteta na većini voda. To sigurno važi za iskakanje, za “suptilno” prevrtanje u manjoj meri. Ja sam na mnogim vodama doživeo da su šarani još u nevinim godinama vrlo često iskakali iz vode, sada više ne. Da li su se tako udebljali i da li je njihova kondicija u međuvremenu postala tako loša da više nisu u stanju da iskaču? U svakom slučaju, pritisak pecaroša je delovao na veselo, igrajuće i spontano i kod njih. Iz knjige “De Dunne Lijn…” Autor:Luc de Baets