U drugoj polovini oktobra sam sa par drugara proveo nezaboravnih 6 dana u Italiji gde smo lovili sarane. Glavni cilj nam je naravno bila fantasticna reka Po, ali smo igrom slucaja(zbog oluje sa burom i talasa preko metra) dva dana naseg izleta proveli na jednom od mnogobrojnih kanala koji se ulivaju u Po. Nas dvojica smo lovili iskljucivo sarana a ostali deo ekipe je jurio soma, neki manje a neki vise uspesno. Prvi dan po dolasku u mesto Taglio di Po, koje se nalazi na samoj obali mocne reke proveli smo vise sati vozeci se gore dole i trazeci najbolje mesto, Problem je sto u donjem delu reke, skoro pred samo ulivanje u more, jako malo ljudi lovi sarana i ima jako malo mesta na obali koja bi mogla da daju dobar ulov. Nakon visesatne potrage odlucili smo da stanemo na mesto gde je drug Daniel vec lovio prosle godine. Kada smo dosli dogovaramo se da ja lovim sa desne strane a on sa leve, cim sam stao na obalu i pogledao na vodu video sam jedan pojas trave koji se od obale pruza na vodu oko metara, odmah mi se to ucinilo kao zanimljivo mesto na koje da zabacim bas jedan stap. Spremamo pribor i kamp, duvamo gumeni camac, montiramo elektricni motor i sonar i krecemo u potragu za spotovima. Kod trave je dubina bila oko 1m pa se onda naglo, sa par stepenika sputala na oko 5m pa na 9m. Odlucio sam da na svaki od tih prelaza postavim po jedan stap pa cemo da vidimo kakvi ce biti rezultati. Daniel se odlucio da lovi skroz levo, na glini koja je isto imala par poteza trave i dubinu oko 3m. Vracamo se na obalu i spremamo prihranu. Uglavnom se sastojala od boila domace izrade(arome Jagoda/riba i Squid Octopus) i DD baits Red Bull i Zebra Mussel, par vrsta peleta i kukuruza i malo zita. Za svakog po nesto Uspeli smo pre mraka da obavimo sve i svi stapovi su bili na mestu. Umorni od puta(preko 700km) i od celodnevnih priprema legli smo sa prvim mrakom potpuno komirani. Vec oko 22h budi me onaj najmiliji zvuk, trcim po kamenju, kontra i moj prvi talijanski saran je uboden. Oko 5kg, nije neki ali je prvi. Odlicno. Stavljam novu boilu, sedam u camac i odlazim da ponovo postavim zamku. Naravno udarac je bio na plitkom mestu u travi kao sto sam se i nadao. Negde posle ponoci ponovo akcija, ovaj put je u pitanju nesto lepsa riba 7,5kg. Pa malo kasnije jos jedna. Sve tri ribe na isti stap i na isti mamac, Red Bull. Ujutro uz kaficu i rakijicu sumiramo utiske od prve noci i odlucujemo za dalju taktiku. Riba nam je dolazila u talasima, sve lepi komadi od 5-9kg i sve na Red Bull. Ostajem uporan da na jednom stapu drzim squid i na taj dobija dve stvarno velike ribe koje na zalost gubim. Dno Po je poplocano velikim kamenim stenama i zaista je tesko kontrolisati ribu. i Kada krene kida sve zivo. Problem koji smo imali je bilo to da zbog blizine mora(svega 3-4km) voda ima velike oscilacije u vodostaju, par puta dnevno opadne i naraste i po metar i po. Takodje ima oscilacije u toku, po nekad tece kao luda, po nekad stoji potpuno. Sve to otezava pecanje, vec prvi dan smo izbacili olova iz upotrebe i kao otezanje koristili kamenje koje smo stavljali na gumicu pa na Safety montazu. Poslednja dva dana su se uslovi za ribolov jako pokvarili, tj prakticno je bilo nemoguce loviti, kisa, vetar, talasi preko metar i reka koja je nosila citava drva sa sobom i travu i otpad sav moguci i sve to se kacilo na najlone. Najava je bila da ce takvo vreme potrajati par dana, Odlucujemo da se premestimo kako ne bi izgubili dva dana uzalud. Ponovo se pakujemo, sve mokre stvari i ceo dan gubimo tumarajuci po mnogobrojnim kanalima koji napajaju Po, trazimo neko mesto koje je malo skrivenije od vetra i uspevamo da ga nadjemo. Raspakujemo se na novom mestu po mrklom mraku. trazimo mesto gde da zabacimo i to cinimo vrlo povrsno jer smo premoreni i odlazimo na spavanje. Danielu se signalizator oglasnio negde oko 3 ujutro i na udici je bilo prelepi amur od 13kg. Nakon toga dobijamo jos par lepih amura slicne velicine i takodje par sarana oko 8kg. Sva akcija na kanalu se desavala po mraku, dane smo provodili loveci deveriku koje ima u nenormalnim kolicinama. 6. dana ujutro se lagano pakujemo, sa nekim cudnim osecajem u stomaku i preispitujemo se da li treba da budemo zadovoljni celom ovom ekspedicijom, u odluci su nam jos i pripomogli momci iz Rod Hutchinson tima Italije koji su lovili pored nas na kanalu i koji za ta dva dana nisu imali ni poteza a to je bukvalno njihova domaca voda tamo su lovili milion puta. Kazu da treba da budemo prezadovoljni i da smo za ovo vreme odlicno prosli i kako na ovom delu sarana treba traziti od aprila do jula i da su tada najcesci ulovi kapitalaca. To sto su nam rekli dize nam samopouzdanje i pomaze pri zakljucku kako nam je u stvari bilo fenomanalno. Nalovili smo se lepih riba, izgubili dve ogromne, Upoznali dobre ljude, druzili se... milina. I narano vec je pao dogovor za odlazak ponovo sledece godine na prolece da naplatimo to sto su nam kapitalci ove mocne reke ostali duzni ovaj put. http://img689.imageshack.us/img689/2679/dscf6171i.jpg http://img42.imageshack.us/img42/4180/dscf6173m.jpg http://img829.imageshack.us/img829/9291/dscf6162.jpg http://img687.imageshack.us/img687/6627/dscf6165n.jpg http://img836.imageshack.us/img836/3859/dscf6170y.jpg