Leaderboard

Nastavak... http://i47.tinypic.com/2z83ioo.jpg http://i46.tinypic.com/9tk8ls.jpg http://i45.tinypic.com/6tcwsk.jpg http://i49.tinypic.com/rbze4m.jpg http://i46.tinypic.com/krl7s.jpg http://i49.tinypic.com/14cw9xt.jpg http://i49.tinypic.com/1xxao5.jpg

ODGOVOR Na saopštenje SSRS izdato 04.03.2013. godine Interesna grupa, koja sebe naziva ’’Savez Sportskih Ribolovaca Srbije’’ izdala je saopštenje kojim pokušava da, silom prinude pod pretnjom isključenja iz SSRS, spreči ribolovne organizacije da učestvuju u osnivanju i da budu članice prve Asocijacije korisnika ribarskih područja i ribolovnih organizacija. Citat saopšetnja: ''Klubovi (organizacije) ni po koju cenu ne treba da daju podršku osnivanju pomenutog Saveza (Asocijacije) „AKROS“, koji je iniciran od strane određenog broja korisnika. Klubovi (organizacije) ni po koju cenu ne treba da potpisuju „,diktirane peticije“, pristupnice AKROS-u koje im serviraju ovi korisnici. Organizacije koje budu pristupile i pomogle osnivanju pomenutog saveza, smatraće se da direktno učestvuju u razbijanju nacionalnog saveza, koji postoji više od 60 godina, a priznatog od strane republike Srbije i Svetskih ribolovnih organizacija FIPSed, FIPS mouche, CIPS i one preuzimaju rizik da budu isključene iz SSRS''. Završen citat. Obzirom da sam lično pomenut u istom saopštenju, nalazim za shodno da se osvrnem na navode kojima ’’Upravni odbor’’, a tačnije Dragan Bošković, pokušava da javnosti stvari predoči onakvima kakve nisu. U saopštenju sam prozvan kao akter razbijanja SSRS, što u daljem tekstu nije objašnjeno, osim sledećim navodima:’’preko dokumenata koji su poslati Ministarstvu a koji kompromituju rukovodstvo SSRS“. Dakle, ako postoje određena dokumenta koja kompromituju rukovodstvo SSRS, ili bilo kog pojedinca, sama činjenica da postoje takva dokumenta je kompromitujuća za one kojih se ista tiču. U tom smislu ne vidim ičiju krivicu za postojanje kompromitujućih dokumenata, osim krivice onih kojih se ista dokumenta tiču, pa makar to bilo i rukovodstvo SSRS. Međutim, ako rukovodstvo SSRS formiranje AKROS-a smatra pretnjom, onda ja svakako nisam prava adresa, jer nisam inicijator iste ideje. Tačnije, SVI korisnici ribarskih područja, osim javnih preduzeća i Plus Sport iz Kraljeva, pokrenuli su inicijativu za osnivanje AKROS-a, kojoj se pridružio i River’s Guard doo, čiji sam ja direktor. U tom smislu, ne vidim razlog za ovoliko PANIKE u rukovodstvu SSRS, obzirom da osnivanje Asocijacije korisnika ribarskih područja i ribolovnih organizacija ima ciljeve dijametralno različite od ciljeva SSRS. Dakle, Asocijacija korisnika ribarskih područja i ribolovnih organizacija osniva se da bi povezala korisnike ribarskih područja i ribolovne organizacije u cilju saradnje na unapređenju rekreativnog ribolova, zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, ribolovnih voda i životne sredine. Koliko je meni, a i svoj zainteresovanoj javnosti poznato, oblast delovanja SSRS jeste takmičarski ribolov, od kog do sada nikada niko nije imao nikakve korsti, osim male grupe pojedinaca koji čine rukovodstvo Saveza. Jedna od osnovnih razlika u samoj ideji jeste i to što Savez od ribolovnih organizacija traži novac, a AKROS ima nameru da finasira pozitivne aktivnosti ribolovnih organizacija. Dakle, ako Vas je to uplašilo, onda imate razlog za zabrinutost, jer AKROS u prvi plan stavlja ribolovne organizacije, koje za razliku od Saveza obavljaju i mogu obavljati veoma korisne aktivnosti od kojih će svi građani imati neke koristi, a ne samo pojedinci, tačnije rukovodstvo male interesne grupe SSRS. Iako je, sveukupno gledano, ovo saopštenje Saveza nepotkrepljeno materijalnim činjenicama, da ne kažem lažno i neistinito, u jednoj rečenici istog se veoma jasno pronalazi razlog pominjanja mog imena, a to je sledeća rečenica: ’’SSRS od 2009 godine ne dobija ni jedan jedini dinar od bilo koje ribolovačke dozvole, od bilo koje članske karte na bilo kom delu teritorije Republike Srbije.’’ Ovom rečenicom SSRS još jedan put dokazuje svoju jedinu nameru, da OPOREZUJE svakog ribolovca u Srbiji, kako bi, već pomenuta, interesna grupa mogla da se besplatno takmiči i putuje po svetu. Prosto ne mogu da se složim sa tim, da svaki ’’običan’’ ribolovac, koji se ribolovom bavi radi zadovoljenja ličnih potreba, treba da bude nasilno oporezovan od strane SSRS, a siguran sam da za ovakav stav imam podršku ogromne većine rekreativnih ribolovaca. Dakle, umesto što je sproveo nameštenu i ciljanu anketu o stanju na našim ribolovnim vodama, Savez je mogao da se bavi onim što ga stvarno zanima, pa da sprovede anketu među rekreativnim ribolovcima da li žele da plaćaju članarinu Saveza. Ali, naravno, pošto unapred znaju odgovor koji bi dalo 99% ribolovaca, čelnici Saveza se bave korisnicima ribolovnih voda, ne bi li, tobož, od istih zaštitili državu ministarstvo i javna preduzeća. Nije jasno na koji način je osnivanjem nevladine organizacije, Asocijacije korisnika ribarskih područja i ribolovnih organizacija, ugrožen interes države i ministastva, ali izgleda da to i nije toliko važno. Mnogo je važnije na bilo koji način ostvariti priliku da se oporezuju svi rekreativni ribolovci i domoći se nekako novca koji će na kraju završiti u rukama predsednika Saveza. Inače to ne bi bio prvi put da novac ribolovaca dospe u ruke iste osobe, i da se na kraju nikako ne može saznati kako je isti zaista i utrošen. Ali, koga briga, mala interesna grupa će svakako biti zadovoljna, pa ni neće postavljati suvišna pitanja. Dakle, gospodo koja sebe naziva ’’rukovodstvo Saveza’’, ako želite da uzmete novac svih ribolovaca Srbije, onda ćete morati nešto i da uradite za sve njih, ali i da polažete račune kojih do sada nije bilo. Umesto što se hvalite sa 21 medaljom, bolje bi bilo da priznate gde su završile stipendije koje su deca dobila od države za te iste medalje, da priznate na šta Vam liče završni računi i čime ste i kako pravdali potrošen novac dobijen iz Budžeta RS. To da među korisnicima ribarskih područja ima boljih i lošijih, svi znamo, ali zavisi po kojim se aršinima meri, Ako je po aršinima SSRS, najbolji su korisnici ono koji Vas podržavaju u večitoj želji da se domognete novca svih ribolovaca Srbije, ako takvih uopšte još uvek ima. Međutim, a na vašu žalost, to nisu aršini koji zanimaju ribolovce, niti su to aršini kojima se vodi Ministarstvo nadležno za nadzor korisnika. Ako do sad niste bili informisani, korisnici ribarskih područja imaju i ribočuvarske službe. Te iste ribočuvarske službe su nešto radile svih ovih godina, i jedino to šta su radile interesuje, kako državu tako i ribolovce. Jasno je da ovakvim saopštenjima i zakulisnim aktivnostima, pokušavate da stvorite haos i nesigurnost, ali to može da ima uticaj isključivo na nekoga ko ne poseduje dovoljno informacija, kako o pojedincima u Vašim redovima, tako i o (ne)aktivnostima Saveza u predhodnom periodu. Tačnije, ovo društvo, država, ribolovne vodei ribolovci, nikada nikakvu korist nisu videle od Vaših aktivnosti, pa u tom smislu, blaćenje bilo koga ko je pošteno radio svoj posao, nikako ne ide u korist ostavarivanju Vaših podmuklih ciljeva. U tom smislu, River’s Guard i ja kao direktor, za razliku od Vas, imamo određenu argumentaciju koja sve što ste napisali čini veoma nevažnim i ništavnim. Možda ste u ovom trenutku procenili da bi Vam savezništvo sa javnim preduzećima donelo dugo željenu korist. Međutim, čak i taj potez, savezništvo ili ulagivanje javnim preduzećima, u ovom trenutku je totalno suprotan interesima ribolovaca. Ako niste znali, ali čisto sumnjam da niste, najveće nezadovoljstvo stanjem na ribolovnim vodama među ribolovcima, egsistira upravo tamo gde su korisnici javna preduzeća. U tom smislu, SSRS, stavljanjem na stranu javnih preduzeća, samo pokazuje da su stavovi Saveza uvek bili i ostali suprotstavljeni interesima ribolovaca, što i jeste osnovni razlog zbog čega ribolovci Srbije ne žele da Vam plaćaju članarinu. Dakle, upravo Vi ste tražili od nas korisnika da na silu naplaćujemo članarinu Saveza ribolovcima. Sa tim se nisu složila ni udruženja ni ribolovci, i kada smo odbili da učestvujemo u tom prljavom poslu, osuli ste na korisnike drvlje i kamenje. Ponašate kao da su Vam ribolovci Srbije nešto dužni, a ogromna većina i nezna da postoji tamo neki Savez. Da li to što vi tražite znači da i svaki klinac, koji u slobodno vreme igra fudbal da društvom, treba za to da plati Fudbalskom savezu. Da, da gospodo, to je upravo to što vi tražite, da svaki građanin Srbije koji nađe malo vremena da izađe na vodu, za taj izlazak plati člamarinu Savezu ribolovaca. Epa ja se, pre svega kao ribolovac, bunim protiv toga, jer me ne interesuju ni Vaša takmičenja ni Vaša putovanja po belom svetu. Tačnije, obzirom da se takmičarskim ribolovom bavi svega par stotina građana, jasno je da od totalno marginalne stvari, za rad interesa par destina, pa i par osoba, Savez pokušava da napravi bitnu društvenu pojavu. Tačno tako, u okvire statističke greške mogu se ubrojati građani koji se takmičarskim ribolovom bave nešto ozbiljnije i koji od toga prave privatan biznis. Da li to zaista zaslužuje toliku pažnju, i da li to zaista može za jednu ozbiljnu državu biti dovoljan razlog da uopšte razmišlja o Vama i Vašoj nameri da oporezujete svakog ribolovca Srbije ? Kao što vidite, Vaše saopštenje me ni najmanje nije uplašilo, ali je dobro što ste mi dali razlog da napišem koju o Vama. Tačnije, obzirom da se ja ne moram plašiti kompromitujuće dokumentacije, kao što je slučaj sa vama koji sebe nazivate ’’čelnici Saveza’’, i za koje postoji veoma kompromitujuća dokumentacija. Bilo bi dobro da za javnost otkrijete na koji način imate nameru da vratite 6.000.000 dinara koje ste oteli OOSR HP Kiću iz Kraljeva. Da niste možda planirali da to vratite novcem od naših članarina, ili od organizacije Evropskog prvenstva, ili, ne daj Bože novcem iz Budžeta RS koji dobijate za finansiranje reprezentacija ? Naravno da ništa od toga ne bi bio neki problem, jer su Vaši završni računi takvi, da ni jedan član Upravnog odbora nikada do sada nije tačno znao na šta je i kako potrošen novac Saveza, pa im to ne bi smetalo ni ako negde zapadnu tih 6.000.000 dinara koje dugujete.

Na Jarkovcima na 20ak babuski 3 sarana malo preko mere,radi i ostala riba kojom moze da se prekrati vreme..

Evo da probam da postavim slike kao je pocelo sa radovima. http://img843.imageshack.us/img843/3751/md003439.jpg Uploaded with http://imageshack.us'>ImageShack.us Pocetak radova na 1 poziciji PS Nadam se da sam dobro postavio slike,prvi put je i ako nesto ne valja sorry!! http://img706.imageshack.us/img706/1223/md003438.jpg Uploaded with http://imageshack.us'>ImageShack.us Brana zavrsena. http://img715.imageshack.us/img715/2259/md003437.jpg Uploaded with http://imageshack.us'>ImageShack.us Sam pocetak pravljenje staze http://img18.imageshack.us/img18/9203/md003434.jpg Uploaded with http://imageshack.us'>ImageShack.us Dzordz Veber pokusava da uhvati smudja

TOP of the TOP. Handmade in Serbia. http://i48.tinypic.com/9gh47o.jpg http://i50.tinypic.com/1ysup4.jpg http://i46.tinypic.com/2dlssb4.jpg http://i49.tinypic.com/1zeikis.jpg http://i47.tinypic.com/sq1q0w.jpg http://i49.tinypic.com/1060m4w.jpg http://i45.tinypic.com/kb6jrp.jpg

basiana radi solidno bili smo za week imali smo 7 komada

AKO MI SE PIŠE,PISAĆU.ŠTA GOD HOĆU I KOLIKOGOD HOĆU!!NIKOG NE VREĐAM,NITI PONIŽAVAM.IZNOSIM ČINJENICE,PUTEM TEKSTA,FOTOGRAFIJA I VIDEO SNIMAKA.SVAKO KO JE ZADOVOLJAN SADAŠNJIM STANJEM NA NAŠIM VODAMA,NEKA PRESKOČI SVE GDE JE MOJE IME I PREZIME.TAKOĐE MOLIM DA ME POŠTEDE RAZNIH NEGATIVNIH KOMENTARA.KADA ODEŠ U TRAFIKU,NE KUPIŠ SVE NOVINE,NEGO SAMO ONE KOJE TE INTERESUJU.PA NI TE ŠTO TE INTERESUJU NE PROČITAŠ OD POČETKA DO KRAJA.NA SREĆU,MALO VAS JE,JAKO VAS JE MALO. SVESTAN SAM RIZIKA U KOJI SE UPUŠTAM.NE BOJIM SE,JER ZNAM DA SE BORIM ZA DOBRU I ISPRAVNU STVAR.ONI KOJI NAS PODRŽAVAJU PUNO HVALA,A NJIH JE MNOGOOOOO!!!!!

Danas bili ja i buraz otvorili sezonu malo na reci Bosut,mnogi ste presli preko nje kada ste isli na Slezen.. Nije bilo ulova ali trudicemo se tokom sezone mozda nas i nagradi sa nekim saranom.. evo par slika a bice toga jos.. http://www.dodaj.rs/f/1K/pc/1lYpHgDI/2/1.jpg http://www.dodaj.rs/f/K/tP/4Ierfiej/2.jpg http://www.dodaj.rs/f/1Z/Eu/18oPFTZp/3.jpg

Sale, od pre 3 godine ripanjac, feederaš, šarandžija... Na žalost zbog promenjene lokacije stanovanja, ostao bez čamca, ali ne očajavam Prošle godine bio na radu u Drmnu, te sam baš "momački" overio divne terene tople Mlave i Kostolački dunavac. Ove godine, posao me nosi u Bor, pa se nadam lepom ribolovu na jezeru. Pozdrav svim ljudima dobre volje, i bistro na vodi

Razgovarajući danas sa Nešom (C.T. TAURUNUM) dopunio sam svoje znanje o nutritivnim elementima u ishrani šarana. Vodili smo jedan konstruktivan razgovor, razmenjivali znanja i iskustva, pa sam našao jedan sjajan tekst o aminokiselinama. Proteini su makroelementi koji cine 18-20 % naseg tela. Nalaze se u krvi, misicima, kozi, kostima, i u stalnom su turnoveru jer se razgraduju i ponovo sintetisu. Sve zive materije sadrze proteine ukljucujuci viruse i biljke. Rec "protein" potice od grcke reci protos sto znaci prvi. To su organske materije koje sadrze ugljenik, vodonik, kiseonik i azot, a ponekad i sumpor, fosfor, cink, gvozde i bakar. Jedinice grade proteina su aminokiseline. U prirodi se nalazi 20-25 aminokiselina, a u molekulu proteina 200 aminokiselina, sto znaci da se lanci aminokiselina ponavljaju vise puta. Kada se aminokiseline nalaze samostalno u krvi zovemo ih slobodne aminokiseline. Dve spojene aminokiseline zovu se dipeptidi; tri -tripeptidi; vise aminokiselina (50-100)-polipeptidi. Vise polipeptida cine proteine. Oni se razlikuju po broju aminokiselina, obliku molekula i frekvenciji javljanja. Osobine aminokiselina Vrednost proteina koje se nalaze u namirnicama biljnog i zivotinjskog porekla procenjuje se na osnovu aminokiselinskog sastava. Postoje aminokiseline koje se sintetisu u organizmu i nije ih potrebno unositi hranom i nazivamo ih neesencijalnim aminokiselinama. Medutim, izvestan broj aminokiselina, nas organizam nije u mogucnosti da sintetise, pa ih je stoga neophodno uzimati putem hrane. Njih nazivamo esencijalnim ili bitnim aminokiselinama i moraju se unositi putem hrane. U esencijalne aminokiseline se ubrajaju: Triptofan Fenil-alanin Lizin Treonin Valin Metionin Leucin Izoleucin Arginin Histidin Prvih osam aminokiselina su neophodne za odrzavanje azotne ravnoteze, dok je histidin esencijalan samo da decu u fazi rasta, a arginin odrasle osobe mogu sintetisati u tkivima ili to cine mikroorganizmi creva pa je fakultativno esencijalan. Njegov nedostatak pracen je poremecajem u stvaranju spermatozoida. Neesencijalne aminokiseline su: Glicin Alanin Serin Norleucin Asparagin Glutamin Hidroksi-glutamin Prolin Hidroksiprolin Citrulin Tirozin Cistin Vrste proteina na osnovu izgleda molekula 1. Fibrilarne: kolagen (tetiva, rskavica, kosti), elastin (zid krvnog suda), keratini (dlaka i nokti); 2. Globularni: albumini, globulini i histoni; 3. Konjugovani: nukleoproteini (proteini + nukleinske kiseline-sastojci su gena), mukoproteini (protein + polisaharid-sastojci enzima), lipoproteini (proteini + masti), hromoproteini (protein + pigment), fosfoproteini (protein + fosforna grupa), metaloproteini (protein + metal (Cu, Zn, Mg, Fe)-sastojci enzima); Funkcija proteina 1. Proteini su gradivne materije jer predstavljaju strukturnu komponentu tela i ulaze u sastav hormona, plazma proteina (albumin, globulin, fibrinogen), antitela, vitamina (triptofan, niacin), kosti, zuba hemoglobina, misica (mioglobin), 2. Obezbeduju rast i obnovu celije - esencijalni nutrijensi 3. Imaju vaznu ulogu u metabolizmu: kao enzimi katalizuju mnoge bioloske i hemijske reakcije, a kao neurotransmiteri omogucavaju prenosenje informacija do CNS-a feed back mehanizmom, 4. Odrzavaju acido-baznu i osmotsku ravnotezu (ako se smanji koncentracija proteina plazme smanjuje se i volumen krvi i dolazi do pojave edema). Imaju ulogu pufera (kada padne pH krvi /povisena kiselost/ oslobadaju se aminokiseline i omogucavaju odrzavanje pH 7,35-7,45, tj. pH krvi u fizioloskim granicama. Obratno kada se povisi pH krvi /smanjena kiselost/ vezuju H i tako smanjuju pH, 5. Izvor su energije 1g proteina = 4 cal, 6. Detoksikacija organizma (enzimi). Potrebe za proteinima Proteini su vitalni za nase zdravlje. Medutim, za potrebe u proteinima jos nije postignut konsenzus i najbolje ih je planirati tako da cine 10-15 % kalorijskog unosa/dan. Potrebe mogu biti kvantitativne (zavisi od kolicine azota) i kvalitativne (zavise od kolicine aminokiselina). The National research Caunsil trenutno smatra da su potrebe 0,8 g po kg telesne mase/dan (mesoviti, biljni i zivotinjski). Potrebe u proteinima mogu se definisati kao ona kolicina proteina koja obezbeduje azotnu ravnotezu odraslih i pozitivan azotni bilans kod dece. Buduci da covek jede mesavinu proteina biljne i zivotinjske hrane, ove norme se koriguju mnozenjem sa koeficijentom koji se dobija kada se "indeks neto proteinske iskoristljivosti" za proteine jajeta (100) podeli sa indeksom odgovarajuce mesavine proteina. Kako se "indeks neto proteinske iskoristljivosti" mesavine proteina prosecnog dnevnog obroka Jugoslovena krece oko 60, dnevna potreba muskarca kod strukture nase ishrane iznosi 1 g, a za odrasle zene 0.9 g na 1 kg telesne tezine. Trudnicama treba dodati 6 g, a dojiljama 17 g proteina visoke bioloske vrednosti (jaje, mleko). Od ukupne dnevne kolicine proteina, 50 % treba da su proteini zivotinjskog porekla, da bi "indeks neto proteinske iskoristljivosti" mesavina u dnevnom obroku bio oko 65. Da bi se zadovoljile kvalitativne potrebe u proteinima podrazumeva se adekvatan unos 8-10 esencijalnih aminokiselina. Test za proteinske potrebe Kod dece pracenje telesne tezine i telesne visine, tj. pracenje njihovog rasta je najbolji pokazatelj da su potrebe za proteinima koje unose zadovoljene kako u pogledu kvantiteta tako i pogledu kvaliteta. Kod odraslih potrebe se odredjuju tehnikom poznatom kao nitrogen (azotni bilans), tj. na osnovu azotne ravnoteze. Eksperimentalno je nadjeno da se azotna ravnoteza postize sa 44-53 g proteina. Meri se kolicina azota uneta hranom i izlucena iz organizma (urinom, fecesom, znojenjem, perutanjem koze, opadanjem kose i menstrualnom krvlju kod zena). Pozitivan bilans azota - unos azota je veci od gubitka. Negativan azotni bilans - unos azota manji od gubitaka. Azotni ekvilibrijum - unos jednak gubitku. Procena proteina u hrani Obzirom da proteini sadrzi azot koji cini prosecno 16 % proteina u namirnicama, faktorom konverzije na osnovu azota mozemo odrediti unos proteina (16/100=6.25). Izracunavanje grama belancevina=gram azota * 6.25 Izracunavanje gubitaka azota (proteina) 90 % azota izlucuje se urinom u obliku karbamida, masnih kiselina i kreatinina sto iznosi 8 g azota. 10 % azota izlucuje se fecesom sto iznosi 0.8 g azota. Ukupno se izluci 8.8 g. Gubitak proteina mozemo izracunati mnozenjem gubitka azota (8.8 g) sa faktorom konverzije (6.25) i to je jednako 55 g proteina. To je ujedno i sigurnosni dnevni unos. Mnoge neproteinske supstance, takodje, sadrze azot. To su slobodne aminokiseline, peptidi, urea, kreatinin, amonijak, nukleoproteini i dr. Ipak se uzima kao validna mera za procenu azotnog bilansa azot u hrani i azot u ekskretima. Prirodni izvori proteina Prirodni izvori proteina su gotove sve namirnice biljnog i zivotinjskog porekla, s tim sto se razlikuju po aminokiselinskom sastavu. Namirnice koje sadrze 8-10 esencijalnih aminokiselina u adekvatnom odnosu, tj. kompletne proteine, su jaja, mleko, meso (namirnice zivotinjskog porekla) i soja (namirnica biljnog porekla). Ostale namirnice ne sadrze dovoljan broj aminokiselina, ali njihovim kombinovanjem dobija se kompletan sastav aminokiselina. Ovo kombinovanje je znacajno kod vegeterijanske ishrane gde se iskljucivo konzumiraju namirnice biljnog porekla koje nemaju kompletan aminokiselinski sastav. Inace ovakve namirnice obezbeduju samo kvantitet, tj. zadovoljavaju potrebe u azotu (nekompletni proteini). To objasnjava zasto se toliko paznje posvecuje vrsti proteina u namirnicama. Procena kvaliteta proteina Kao sto je vazan kvantitet tako je vazan i kvalitet proteina. Da bi se potpuno zadovoljile potrebe za belancevinama. Godinama se istrazivao metod za procenu kvaliteta proteina. Danas su generalizovane tri tehnike za procenu kvaliteta proteina: I Bioloska vrednost (procena da li protein sadrzi esencijalne aminokiseline u odgovarajucem odnosu) Ako je protein adekvatne bioloske vrednosti azot ce se zadrzati posle apsorpcije jer su se belancevine iskoristile. Za maksimalnu apsorpciju proteina potrebno je da se proteini razloze na aminokiseline. Da bi se izracunala bioloska vrednost koristi se formula: Kolicina azota zadrzana u telu/kolicina azota apsorbovana u telu*100 % Ako je vrednost veca od 70 % to znaci da je 70 % proteina iskorisceno. Neto proteinska iskoristljivost nekih namirnica Jaja 100 Meso, riba 84 Mleko 75 Krompir 71 Pirinac 57 Soja 56 Pasulj, grasak, socivo 47 Zita 40 II Utilizacija, iskoristljivost proteina koja zavisi od apsorpcije (varenja). Izrazava se formulom: Kolicina azota zadrzanog u telu kroz Kolicina azota unetog hranom . III Odnos proteinske efikasnosti procenjuje se hranjenjem eksperimentalnih zivotinja proteinima i pracenjem njihovog rasta. Izracunava se kao gram povecanja telesne tezine na gram proteina unetog hranom. Definisanje kvalitetnog proteina Dobar protein je onaj koji sadrzi 8-10 esencijalnih aminokiselina u proporciji adekvatnoj za nase nutritivne potrebe.On obicno ima pola esencijalnih i pola neesencijalnih aminokiselina.To su proteini velike bioloske vrednosti (kompletni) animalni.Tu ubrajamo proteine: jajeta, mesa, mleka, ribe. Proteini koji se nalaze u biljnim namirnicama su proteini male bioloske vrednosti (nekompletni). To su proteini: zita (nedostaje lizin); kukuruz nedostaje (lizin i triptofan); leguminoze, kostunjavo voce , povrce i dr. Kod biljnih proteina jedna ili vise aminokiselinama je deficijentna i moraju se kombinovati. Potrebe u proteinima zavise od: Uzrasta (u periodu rasta potrebe su vece za 10-20 %, a od 25 godine vrednosti se smanjuju; Pol (iste su za oba pola 0,8 g kg TT/dan) Nutritivni status (kod gladovanja i pothranjenih osoba potrebe su vece) Fizioloskog stanja Trudnoca i dojenje (potrebe se povecavaju za 6 g kod trudnica i 17 g kod dojilja) Klima (u podrucjima sa hladnijom klimom kolicina proteina se smanjuje na racun povecanja ugljenih hidrata koji ce obezbediti energiju za odrzavanje toplote, a u mestima sa toplijom klimom treba nadoknaditi proteine koji se gube znojenjem) Aktivnost (kod neaktivnih osoba potrebno je obezbediti dovoljnu kolicinu proteina kako bi se regenerisala atroficna muskulatura, veca aktivnost ako nije pracena obilnim znojenjem zahteva samo dodatnu kolicinu kalorija) Kvalitet proteina i ukupnog energetskog unosa Emocionalni faktori (strah, napetost, depresija dovode do veceg izlucivanja azota) Bolesna stanja (stanja koja su pracena povisenom temperaturom dovode do povecanog bazalnog metabolizma, a samim tim i povecanih potreba za proteinima. Kolicina proteina kod odredenih oboljenja odreduje se na osnovu opsteg stanja i same prirode bolesti). Varenje proteina Varenje proteina traje dva do tri sata. Pocinje u zelucu pod dejstvom proteolitickih enzima (pepsin I ili gastriksin i pepsin II ili pepsinogen) i tu dolazi do razlaganja slozenog molekula proteina na velike molekule polipeptida. PH vrednost zeludacnog soka je 2. U tankom crevu pod dejstvom fermenata tripsina, himotripsina i karboksipolipeptaze, koje se luce u pankreasu, dolazi do razlaganja na male polipeptide, dipeptide i aminokiseline. Ovo se odvija u duodenalnom soku cija pH vrednost iznosi 6.5. U tankom crevu razgradi se na aminokiseline 98 % proteina unetih hranom. Znaci samo mali broj se ne vari i oni se apsorbuju u obliku polipeptida. Apsorpcija U tankom crevu proteini se apsorbuju u vidu aminokiselina, dipeptida i retko polipeptida. Apsorpcija se obavlja aktivnim transportom, sto znaci da je potrebna i energija da bi se proteini apsorbovali. Metabolizam proteina Iz lumena tankog creva aminokiseline ulaze u celije tankog creva uz pomoc nosaca (sto je obicno neki protein), a odatle putem krvi odlaze u venu porte, a zatim u jetru iz koje se transportuju u druge organe gde se aminokiseline koriste za sintezu proteina koji su potrebni organizmu. Najintenzivnije se ova sinteza odvija u jetri, misicima i sekretornim organima. Proces razgradnje pocinje deaminacijom, odnosno odvajanjem amonijaka pri cemu nastaju keto kisekine i amonijak. Amonijak prelazi u ureu i izlucuje se putem bubrega (20-30 g dnevno). Na ovaj nacin se gube proteini ukoliko nisu potrebni za dobijanje energije. Ako su celiji potrebni proteini kao energetski izvor (ukoliko u ishrani nedostaju ugljeni hidrati i masti) posle deaminacije keto kiseline ce se koristiti kao izvor energije. Keto kiseline lako prelaze u acetil koenzimA koji ulazi u Krebsov ciklus trikarbonskih kiselina. To je proces glukoneogeneze gde aminokiseline prelaze u glukozu i glikogen. 18 aminokiselina je sposobno da se transformise na ovaj nacin. Aminokiseline, takode, mogu da se transformisu u masne kiseline procesom ketogeneze i ovako se transformise 19 aminokiselina. Hormonska regulacija metabolizma proteina Hormon rasta. Ubrzava sinetezu proteina u celijama i porast proteina u krvi. Insulin. Ubrzava ulazak aminokiselina u celije, a istovremeno transportuje i glukozu, smanjuje se upotreba aminokiselina kao energetskog izvora. Glukokortikoidi. Smanjuju kolicinu proteina u tkivima, a u plazmi povecavaju koncentraciju aminokiselina. Ova razgradnja ekstrahepaticnih proteina znacajna je u keto i glukogenezi. Testosteron. Pomaze odlaganje proteina u tkiva, narocito u misice, tj. pospesuje njihovu sintezu. Deficit proteina Kvasiorhor i marazam Hronicni nedostatak proteina u hrani, a narocito proteina zivotinjskog porekla naziva se Kvasiorkor. Javlja se u siromasnim i zaostalim krajevima gde su deca odmah po rodenju lisena majcinog mleka. Ovaj deficit je cesto kombinovan sa deficitom vitamina. Bolest je pracena gubitkom apetita, slabim varenjem, zastojem u rastu i razvoju, dispigmentacijom kose (kosa postaje bakarnocrvena), edemima stopala. Posto se sindrom proteinskog deficita moze naci cak i kod dece koja su hranjenja majcinim mlekom, smatra se da veliku ulogu u nastanku oboljenja ima i kvalitet unetih proteina, odnosno kolicina aminokiselina koje sadrze sumpor (metionin). Marazam je malnutricija koja se javlja kao mesovit sindom proteinsko-kalorijskog deficita, tzv. proteinsko-kalorijska malnutricija. Ovaj sindrom je pracen zastojem u telesnom razvoju, malom telesnom tezinom i atrofijom misica. Prekomeran unos proteina Kao i kod ostalih nutrijenasa, tako i suficit proteina u ishrani doprinosi stvaranju masti u organizmu, a pored toga, hrana bogata proteinima je najcesce bogata i mastima. Usled prekomernog unosa proteina dolazi do: povecanja telesne tezine dehidratacije (kada se izlucuje putem bubrega, visak proteina za sobom povlaci i vece kolicine vode) gubitak Ca (ova razmatranja su jos u toku, a smatra se da prekomerna kolicina proteina dovodi do gubitka Ca iz kostiju i nastanka osteoporoze), npr. uzimanje suplemenata proteina bez adekvatnog unosa mlecnih prozvoda.

vezuj kako si vezivao, ovo sto je na slici je lose...

jesenas kad sam išao na PO na pecanje sve granice(hrvatsku, slovenačku, italijansku) smo prešli sa običnim spiskom stvari koji je overio naš carinik. Svi su nam tražili overen papir ali niko nije pravio problem što je običan spisak a ne Ata Karnet ili zvaničan dokument sa sajta carine.

Upravo tako kao sto napisa Bitanga,nema ni placanja kojecega niti kukanja cariniku,biteshen-dankeshen

474 kg babuske 9 kg sarana i 9kg stuke Riba je sa Dunava, tacnije iz Negotina, riba nije ulovljena na nezakonit nacin vec je proknjizena kao ulov jednog od alasa koji poseduje dozvolu za izlovljavanje ribe. Nakon saznanja da ce navedeni doneti ribu sa dunava jedan od clanova ribocuvarske sluzbe (B.S) je dojavio svom sefu (N.M)iz Nisa da ce se riba transpotovati do Aleksinaca, i tom prilikom su organizovali tzv.. sacekusu na ulazu u Aleksinac, i privremeno oduzeli ribu navodeci da je riba ulovljena u Bovanskom jezeru. Analizom ribe se veoma lako moze utvrditi odakle riba potice, sto su zahtevali osumljiceni, i sto im nije dozvoljeno. Takodje postoje fotografije koje je zabelezio D S na Dunavu dok se riba tovarila u automobil, kao i potvrda M J iz Negotina koji je vlasnik firme za ulov ribe i koji je izjavio da je navedenu ribu ulovio i poklonio navedenom G N i M V. iako to nije uzeto u obzir narednog dana je bila inspekcija kod M J i proverila navode osumljicenih. Evo ovimsu se branili uhapseni ljudi protiv kojih su podnete krivicne prijave OK ako su u pravu onda je istog momenta trebala komunalna policija da lisi slobode i doticnog alasa sa sve urednom dozvolom i da mu trajno oduzme i dozvolu i pribor za rad kojim se bavio a razlog je jasno obelezen crnvenim slovima!!koliko je meni poznato u ovom datumu je stuka uveliko u mrestu pa je s toga zabranjeno loviti istu! ,ili to mozda za privredne ALASE te zabrane lova ribe u mrestu ne vaze?!!!

Pametno, pošto su ti komentari.. bez komentara.

Mali si ti mnogo da bi pisao ovakve komentare zbog kojih mogu usi i obrazi da ti se zacrvene.Pozdrav i nauci se postovanju!

Ovako to neki rade, al ipak su malo pogresili. Trebalo je unutra da upadne:

nije bitno ko za koga navija,Dzajic je legenda srpskog fudbala

http://www.zaslike.com/files/jvswfenv2gvuhajn1d9i.jpg Dzaja legenda Zvezde i Uba.

pitanje: nisam shvatio kakve veze sad to ima sa bojkotom ribolovackih dozvola i sa ovom temom. odgovor: Ima direktne veze. Mi smo ovim bojkotom pozvali vlast da sredi stanje na vodama. Oni nevezano od nas pišu novi zakon i smišljaju ko će čuvati vode počev od 2014. godine, ali smo mi preneli na njih pritisak da to urade valjano. Ako to urade kako treba, imamo bar osnovu za popravljanje lošeg stanja na voda, čime su direktno izašli u susret zahtevima bojkota. Evo veze sa ovim proglasom SSRS: - Radna grupa pri ministarstvu piše novi zakon. - Rešavaju i pitanje toga ko će od 2014. gazdovati vodama. Jedna od ideja im je da više privatne firme na gazduju vodama, već jedna državna, ali ne nalik sadašnjim Srbijašumama, gde imaš virtuelne ribočuvara, već firma koja se isključivo bavi gazdovanjem vodama, zapošljava isključivo ribočuvare. (To je načelno dobra ideja, bila bi rešena kontrola novca i ne bi imali slućaj da neki vlasnik privatne firme završi godinu sa ogromnom zaradom, a sa navodnim radom jedva u plus, zbog lažiranja troškova. Bojazan su loša iskustva sa trenutnim javnim preduzećima, ali dobismo garancije da će ova biti nešto potpuno novo, bolje rešenje od svih dosadašnjih. Takođe bi se rešio problem čuvanja zabačenih delova Srbije, gde se proda malo dozvola, jer bi sada sve pare išle na jedan račun i od njega bi se plaćali ribočuvari koji pokrivaju celu Srbiju, nezavisno od toga gde se koliko proda dovzola. Plus to javno preduzeće mi građani možemo lakše da kontrolišemo ako smo složni, dok privatnoj firmi ne možemo da solimo pamet kako da radi - ona je privatna.) - Zbog te ideje ministarstva neki korisnici ribarskih područja su održali sastanak i krenuli u kontraofanzivu, žele da se to preduzeće ne oformi, a oni sačuvaju vode. Napisali su jedan dokument i pozvali su udruženja da ih u tome podrže tako što će da potpišu taj dokument. - Sada se ovim saopštenjem javio SSRS i kazao da ne podržava korisnike i da poziva svoje članice da to ne potpisiju Eto veze...

PROFITABILNA MATEMATIKA! VOJVODINAVODE godišnje proda oko 15.000 dozvola,što im je godišnji prihod preko 70 miliona dinara.Imaju 12 ribočuvara sa platama oko 30.000.Znači da godišnje za jednog ribočuvsara isplate bruto LD oko 500.000 dinara.To znači da godišnje za plate izdvoje 6 miliona dinara.Gospodo gde je još 60 miliona dinara?Izvinte,u stvari gde je 60 miliona dinara ribolovaca?Gde će vam du...ša bando lopovska.Zato imate 80.000 dinara prosečnu neto platu.Znam vas bagro,sve o vama znam.Do 2000-e vas je bilo 180 budža,a sada vas ima preko 400!Da li ijedan od vas partijskih klimoglavaca ima platu manju od 200.000 dinara(neto)?Najveći zločinac među vama je predsednik Vojvođanske vlade Bojan Pajtić iz Sente,koji štiti šećeranu i sve fabrike u Vojvodini koje uništavaju naše vode.Ako ti je izgovor da reke moraju da se truju kako 100 ljudi nebi ostalo bez posla,onda nek ti je načast.U Novom Bečeju koji ima 14.000 stanovnika,od 2000-e godine bez posla je ostalo preko 3.000 ljudi.Moramo i mi onda napraviti neku fabriku da potrujemo sve živo,kako bi ljudi imali posla.GDE ĆE VAM DUŠA? Nisu mojo tekstovi, nego se prijavite na fb stranicu , na gornjem postu, , svako ko zeli da ucestvje u bojkoty bagre nek posalje mail, ili se pridruzi, Zoran Trifunac, covek otvorio dusu i srce pise bez dlake na jeziku, REKLA-KAZALA! U dosadašnjem toku života sam se uverio samo u dve stvari:kako je bilo i kako je sada.U ono kako će biti nemože me niko uveriti.Pretposka je osnov svakog zajeba.Ne kažem da se neke stvari ne mogu predvideti,ali to je u domenu da će sutra biti kiše ili će duvati jugozapadnin vetar.Pa i u tome često pogreše,te se iz tog razloga zove vremenska prognoza,a ne tačno vreme.Ne treba da rasi...pamo energiju da neke stvari koje će se možda desiti,da li sutra,za mesc,godinu,deceniju ili nikada.Jedno je tačno:Stanje na našim vodama je katastrofalno i to moramo da promenimo.Kako? TEŠKO!!!Setim se one stare priče o ocu na samrti,kada je lomio jedan po jedan prut,a snop od sedam prutića nije mogao.Sve pametne stvari neko je već uradio pre nas.Nama ostaje samo da to isto uradimo.Da budemo jedan veliki snop koji neće moći niko da polomi!Sadašnje stanje samo mi pravi i iskreni ribolovci možemo da promenimo.Kako?SAMO SLOŽNI I ORGANIZOVANI! Akcija prikupljanja potpisa za pooštravanje kaznenih odredbi za krivolov i zagađivanje voda je tek prvi korak jedno dugog putovanja koje nas očekuje.Džaba dobar zakon ako nema ko da ga sprovodi.Sledeći veliki zadatak će biti još veći izazov za svakog od nas ko bude imao smelosti i hrabrosti da se u njega uključi.Oduzeti vode bahatim upravljačima voda i dati ih ribolovcima na upravljanje!Zašto?Da li ste zadovoljni sadašnjim stanjem?Ne kažem da je na svim vodama stanje loše.Na svu sreću,ima i onih koji svoj posao obavljaju časno i pošteno.Tim ljudima ukazujem divljenje i poštovanje i ujedno im upućujem apel da istraju u toj teškoj borbi.Da li postoji rešenje i kako doći do njega?Postoji,kao što postoji rešenje za svaki problem.Na žalost,kod nas uvek vide problem u rešavanju,umesto rešenje u problemu.Rešenje je sledeće:Oduzeti vode svim upravljačima i čuvanje vode spustiti na nivo lokalne samouprave tj,opština.U svakoj opštini osnovati Savez ribolovaca,koji će činiti svi ribolovci iz te opštine.Sav prihod od prodatih dozvola ostaviti tom Savezu,da od tih para organizuju ribočuvarske službe.Primer:U mojoj opštini se proda preko 1.000 dozvola,što je prihod od preko 4 miliona dinara.Mi danas za taj novac imamo jednog ribočuvara,koji i pored maksimalnog angažovanja nemože da čuva 24 časa100 kilometara vodotokova!Normalno,nemaju sve opštine iste vodene površine za čuvanje.Tamo gde ima više voda,prodaće se više dozvola,biće više ribočuvara,vode će se bolje ćuvati,a rezultat toga je više prodatih dozvola i više prihoda u kasu saveza.Znači biće i poribljavanja,uređivanja obala i proširenja terena pristupačnih za ribolov.Velika prednost ovog načina organizovanja je i ta što bismo dobili duplo čuvanje velikih vodotokova,koji su uglavnom granice opština.Svaki savez bi se trudio da što bolje organizuje ribočuvarsku službu na svom terenu ,jer se tačno zna granica svakog atara,čime bi privlačio ribolovce iz drugih sredina koji oskudevaju u vodama.Sve je to izvodljivo.Ali,ovim potezom zadiremo u džepove upravljačima,što se njma nimalo neće dopasti.Mislim da je ovo jedini način da se zavede red na vodama.Normalno,svaki opštinski savez bi zaposlio prave ribočuvare iz svojih redova,jer se mi međusobno najbolje poznajemo.Plus volonteri iz udruženja,koja će i dalje nastaviti da postoje i eto ti rešenje.Iz tog razloga je i osnovano NEZAVISNO UDRUŽENJE RIBOLOVACA SRBIJE,da ostvarimo ove ciljeve zajedno.Inače odziv za prikupljanje potpisa je fantastičan.Biće nešto od nas.ZAJEDNO DO POBEDE!!!!!!!!!!!!!!!!!!

U bre kuda ide ovaj svet....uskoro cu morati da kupim Tamica,,da bih isao na pecanje....uhhhhh... :fool:

jel ovo neka fora posto je ja nisam skonto ili sta, da se vratim u 2012? pa da povoljno pecam na divljim vodama, sa tvojom dozvolom? ili ako sretnem nekog u 2012 da mu kazem da ne baca pare nego da se tebi javi?

ma os ti da pravis pivo ili boile ? napravio si bre nauku od dve reci a trecu krijes. vredjas tu ljude kako su glupi a ja se zajebavam naravno da tebe izvadim iz g...! pre neki dan sam te pitao nesto oko piva nisi imo blage o cemu pricam sad prosipas teoriju . ili kazi sta imas ili cuti . ne vrti se svet oko pivskog kvasca

ja koristim fiat mareu karavan i nepusta vodu nigde

ja na sam pop up nisam nikad imao udarac,bar da sam ribu izvadio,doduše nisam joj ni davao mnogo minutaze,ali na snowmena mi bas dobro grize skoro pa svuda,doduše zadnjih godinu dve ja obavezno na jednom stapu drzim ovu kombinaciju,tako da joj je dato i vreme i sansa i stvarno radi.sad bi mogli da popricamo sta vi mislite o kombinovanju lezeceg i dignutog boila.kod mene je to obicno neka mesna boila na dnu od 18mm i pop up od 14mmm ili neko voce ili neki zacin.lovne popup su mi za sada(ustvari kombinacije) pink pepper,pineapple-nbytric,RH mango.pineapple.banana.a na dnu mi obicno stoji sqvid.octopus,M1,fresh smoked salmon,neke trigge...a i one su opet isecene,tako da je to igrankai ocigledno da ga ne odbija bas razlicitost na dobrom spodu.

http://img684.imageshack.us/img684/7939/1019ya.jpg top secret-amino dop...odlicno se pokazao na Dunavu