Leaderboard

Verovatno ce vam neko dati obrazlozenje da je riba crkavala usled prekomerne konzumacije tigra nadimanje i crkavanje, a na tigar se peca vec godinama u nazad i to se do sada nije desavalo a zasto? Zato sto je ovo naglo otopljenje poremetilo ribu na svim jezerima gde se jako puno peca u doslo je do nekih uginuca sto su vlasnici jezera sa punim pravom jer je njihovo protumacili to na nacin koji njima odgovara a nisu ni pomislili da ostave ribu malo na miru ...smanje broj takmicenja naprimer za pocetak...tu odluku treba postovati bez pogovara i pecati kome takvi postavljeni uslovi odgovaraju ali me bas zanima hoceli se sutra istoi desiti sa boilom,konopljom,lanom,prosom starim kukuruzom....i naravno koji vid exspertize ce biti primenjen za utvrdjivanje tajgera u spodu, boili, peletu...Nismo mi Englezi iako se tako ponasamo...

par slika ekipa u plasmanu.... http://imageshack.us/a/img4/2205/h73q.jpg najveca riba: Nemanja i Dare (ekstra lepe slike) http://imageshack.us/a/img819/474/r6nu.jpg http://imageshack.us/a/img28/2086/p00h.jpg najmanja riba: Bidza legenda http://imageshack.us/a/img841/3253/9ch4.jpg trece mesto neizvesno do zadnje sekunde http://imageshack.us/a/img844/5921/xney.jpg drugo mesto: Baka-Baka http://imageshack.us/a/img203/1884/hxv2.jpg ubedljivo prvo mesto: Veseli Sremci (a i vidi se da su veseli) http://imageshack.us/a/img203/9327/evvy.jpg apsolutni pobednici: vredni,uigrani,pa jos i malo srece i ne stize to niko http://imageshack.us/a/img600/5977/iy4e.jpg a najzalije mi sto nemam sliku Crne Mambe nja nja dobro pripitog Pozdrav ljudi...

Konacan plasman posle otpecanih 42h ekipa br.boksa br.riba kg. plasman Veseli Sremci 3 51 376.97 1. mesto Baka - Baka 1 19 139.49 2. mesto Ru - Kos 10 11 75.84 3. mesto Mrki 11 8 73.05 4. mesto Master carp team 13 8 71.04 5. mesto Strsljen 7 7 54.10 6. mesto Cikoni 8 8 52.54 7. mesto Becmenska bara 5 6 38.26 8 mesto Ki - Lu 14 3 22.86 9 mesto Avis Gas 12 3 21.08 10 mesto M i B 6 2 19.24 11. mesto Pabisa 2 2 16.12 12 mesto Radicevi teskasi 9 - - 13.mesto Ukupno ulovljeno 961.31 kg Prosecna tezina 7.51 kg Najveca riba : CT. Mrki 16.10 kg Najmanja riba : CT. Ru- Kos 2,80 kg Carp cup u pravom smislu reci odisao slikom jednog lepog druzenja na vodi, atmosfera vise nego opustena, sa zdravom dozom rivalskog naboja izmedju pojedinih ekipa, taman toliko da se podgreje takmicarski duh. Vremenski uslovi veoma teski sto se zasigurno odrazilo da riba slabije radi kako na ovom jezeru tako i na drugim vodama. Nikakvih primedbi i nesuglasica nije bilo koje bi narusile prijatnu atmosferu i sto je najbitnije svi zivi i zdravi posle onih za mene ne dozivljenih dosad bezbroj gromova u subotu noc. Domacini vise nego korektni,rucak cista desetka,hladna pica u svakom momentu... Za kupatilce sa tusem cista jedanaeska Voda veoma zahtevna za pecanje, na odredjenim pozicijama vise nego tesko spustiti ribu i pronaci tacke gde jede pri klasicnom dubinskom pecanju. Vise nego primetna navika ribe da se hrani pri povrsini i nesumnjivo da takmicenje zig-rig metodom daje puno vise uspesnosti. Po meni zbog vece ravnopravnosti na takmicenju neophodno je pecanje po sektorima ako se peca klasicnom dubinskom metodom. Ribe prelepe, ekstra zdrave i vanserijski borbene. Cestitam ekipama u plasmanu, svim ucesnicima na drugarskoj atmosferi i medjusobnoj tolerantnosti i jos da dodam da organiztor ima u planu da se ponovi jos jedno slicno druzenje, pa ko je raspolozen da ima u vidu... Ne mogu da odolim da ne kazem da mi se ostvarila zelja da pecamo poziciju pored ekipe Avis Gas (po mojoj proceni mozda i dve najlosije pozicije na jezeru,pored osmice i eventualno dvojke) i da im porucim da je doslo vreme da i oni od nas ponesto nauce,odnosno dobiju po guzici (ovo je interna sala )

Nekada"Krenem ti ja na JArkovce starim drndavim putem na pecanje.Vezem kanapom za moj plavi ruski lasta bicikl iz 66', sa stanglom, dve odvaljene germine moga pradede sa dve najmanje kvik masinice sa 022 trulim najlonom.Neznam koliko sam puta nabijo guzicu na drveni sic kada zapadnem na lenjaku u rupu.Kraju letnjaka nikad dosta,pa kada se na vidiku ugleda prva kuca treba mi jos dva sata dobrog pedaliranja sa prenosom 1:16.Dodjem do jezera ,rasklopim germine i krenem da pecam.Posto mi stolica pukla jos pre tri godine sedim na zemlji i ugodjaj je super.Toliko da ne osetis dupe posle 15 min.Pecam sa olovom 15 grama za dubinku,jer kada bi stavio 20 ode sve u B... mater.Nataknem kuruz na udici,ona se ni nevidi.Kada cap....Ja kontru ,bogami dobar komad.Tada kao mali verujem da sam mislio da je to najbolji saran mog zivota.Borim se i nedam da ode,Pustim ga malo nesmem puno,isterace mi svih petnaestak metara najlona.Boba petaestak minuta.Nazire se peraje...Sreci nikad vece.Potrudim se jos malo i ubacim ga u meredov.Savijen od armature petice sa dzakom od krompira.Sagnem se i pogledam.Golac trista grama.A u super,ocekivao sam malo vise.Hocu da pokusam sa crvicem i otvaram limenku od Nivee.Uzima jednog ,od gomile komada iz cetvrt kasike i stavljam.Raspukne se.Stavljam drugog,Isto.Kod treceg slucajno srusim konzervu i razbezase se crvi ko na maratonu.Uspem da uhvatim tri i nastavljam pecanje.Zabacujem i cap.Kontra Nije lose,manic 100 grama.Pecanje mi nikad lepse,uzivam na suncu i cvarim se.Posto neskidam majicu ruke ko zidar.Ostatak dana nista.Spakujem stapove sa umrsenim najlonom i krecem kuci.Kod Tozine kuce mi se izbusi vec dva puta krpljena unutrasnja i jednom spoljasna guma.Dodjem kuci u pola dvanaest.mama mi namaze jogurta na telo,tata ocisti dve ribe i lagano krenem na spavanje.I tako zaspim kao mali mis" Sada" samo cu ukratko da negnjavim.Sednem u kola,upalim klimu,dovezem auto na mesto,razapnem i suncobran i sator i broli i stolicu u kojoj sedis ko na peni,i razapnem sve sto imam.Izvadim ladno pivo iz frizidera,otvorim i izlijem pre nego pocnem da pecam...Drugar i ja popijemo kafu i ispecemo malo mesetine.Pocenemo da pecamo.Ponesemo kilo dva secerca i netso nasih prirodnih boilia.Zezamo se celu noc.Ako hocemo da spavamo,spavamo.Ako hocemo da pijemo,pijemo.Ako nema ribe opet dobro.Ako ima ribe i opet dobro.Otpecamo sve to i vratimo se svojim porodicama puni utisaka i spremni za novi radni dan. Sustina svega.Nemojte mi reci da su prosla vremena bila lepsa od danasnjeg pecanja.Nego mi recite da smo postali robovi.Ako moram biti rob ovog brzog vremena i zivota da prehranim svoju porodicu,niko mi nece oduzeti da da budem rob svog uzivanja i da cu uvek ici na pecanje da uzivam da odmorim dusu.NAravno da sam u biti voleo ono pecanje u tezim uslovima jer je i to imalo svoju posebnu dusu ali nedam da mi danas i ovaj moderan nacin oduzme to zadovoljstvo.

Jedini razlog zasto je zabranjen u Engleskoj je zato sto Engleza ima registrovanih ribolovaca vise nego Srba na planeti i kad se to pomnozi sa utroskom boili na godisnjem nivou onda se dodje do racunice da je bolje da se zabrani tigar nego da propadaju ozbiljne kompanije koje se bave proizvodnjom boile i hemije za iste(a da negovorimo o test jezerima gde je zabranjena bilo kakva zrnasta hrana sem boile), Srbija je malo trziste za takvu racunicu a napomenuo bi da sam pecao u Austriji, Madjarskoj,Rumuniji...i nebi se slozio da je tajger igde bio zabranjen, cak sta vise koriste ga jako puno cak i neke vrste koje kod nas nemozes da nadjes...Vracamo se na ono staro nase da pravilnik pecanja vazi od Jezera do jezera i treba birati prema tome gde ici na pecanje i bojim se da to ogranicuje u velikoj meri napredovanje pogotovo mladih i neafirmisanih pecarosa...Ja sam uveren da zbog jako cestih nedeljnih takmicenja i velikih kolicina bacene hrane u jezero ima uticaj na ribu itekako pa je vlasnicima ostalo ili da smanje broj takmicenja(prorede)sto im smanjuje budzet i nikako im neide u prilog ili izbacuju stavke za koje oni misle da mogu da naskode ribi sto je lakse i prakticnije...pravila su pravila i treba ih postovati jer na kraju price mi smo svi korisnici i to radimo iz strasti a oni vlasnici i u svakom slucaju rade za profit i razmisljaju kako da se zastite od svega... Tako se isto radilo na zabrani Ziga sa morem dezinformacija o kojekakvim uginucima i ostectecenjima ribe pa posle vise od godinu dana je odrzano takmicenje na Kasapskoj Adi i bas bi voleo da Stankovic iznese podatak za neupucene koliko je imao stete...

Ograniciti kolicinu prihrane + kontrola sastava spoda + zabrana termicki neobradjenih sastojaka = zdrava riba

problem je sto svako ko cuje da je tamo neko imao rezultat na tajger misli da je to jedini faktor uspeha i da sebi za pravo da izruci 10 jupolki bez obzira na to sto ne ume da ga pripremi... cinjenica je da je tajger tezi za varenje, i kada se u vodu sruci ogromna kolicina nije ni cudo sto mu pocepa creva...

NA JEZERU MIKA ALAS OD 25.06.2013 DO DALJNJEG JE ZABRANJENO PECANJE NA TAJGER U BILO KOM OBLIKU, STO NA SLOBODNOM PECANJU KAO I NA TAKMICENJU

Poštovane kolege ribolovci, Obavještavamo vas da će se 11-14.07.2013 održati prvi MASTERBIH & Totalcarp.rs Kup. Ovo internacionalno takmičenje će se održati na jezeru Tresetište u Srbiji. Očekuju vas vrijedne novčane, ali i sponzorske nagrade! Nazalost, sva mjesta su popunjena (18 pozicija). Ukoliko neko od ekipa odustane, bit cete obavijesteni! Ekipe koje su se prijavile i uplatile kotizaciju: 1. CT HARTA CARP TEAM - HUN 2. CT Uri - SRB 3. CT Ogrék Fishing Team - HUN 4. CT Svarc - SRB 5. CT BT Carp Fishing Team - SRB 6. CT Team Valkyr - SRB 7. CT Firma - SRB 8. CT Maros Mix Srbija - SRB 9. CT Mona - SRB 10. CT Big Carp Baits - HUN 11. CT Ivica - Tresetiste - SRB 12. CT Boban - SRB 13. CT Foke - BIH 14. CT Zoki Zrenjanin - SRB 15. CT Granit Baits - ROM 16. CT Hering - SRB 17. CT Rhein-Main - GER 18. CT DARIS MMW - SRB http://zaslike.com/files/9o7wkoxfpipiyho4l9al.jpg Pravilnik - Posjeta ekipama ili ulazak se strogo mora najaviti prvo kod sudija, a onda uz odobrenje obici pozicije ili neku ekipu! - Maksimum četiri člana po ekipi, sva 4 člana imaju pravo aktivnog učešća i pecanja - Četiri štapa isključivo šaranska, dužine do 4 m - Olovo na sistemu isključivo prohodno ili polu fiksno (može šok predvez klizni i bez kopče na gornjem segmentu) - Jedna udica po sistemu (štapu) - Meredov za prihvat ribe obavezno mora biti prostran sa sitnim okcima,min. obima 75 cm - Minimum 8 sakova za čuvanje ulova do merenja - Obavezno navlažiti dušek i sak pri odlaganju ribe - Ribu odlagati pažljivo i što dublje od obale u vodu - U slučaju fotografisanja sa ulovom fotografisanje obaviti u što kraćem roku - Sa ribom pažljivo postupati, uz mere predostrožnosti, obevezno koristit sredstvo za dezinfekciju - Poštovati susedna polja i sektore uz toleranciju i fer plej sa svim ekipama - Vađenje i zamaranje ribe obavljati isključivo u svom sektoru, odlazak u susedna polja i platfome prilikom vađenja i zamaranja ribe nije dozvoljeno i tako izvađenja riba se neće bodovati i mora se odmah pustiti u vodu. - Sudija ima pravo pregleda opreme i mamaca pre početka takmičenja, ukoliko nađe nedozvoljene mamce mora ih oduzeti i nakon završetka takmičenja vratiti ekipi. MAMCI - Dimenzija boila minimalno 10mm, a 22mm max., mamac isključivo mora biti postavljen na ,,dlaku” - Boile za hranjenje su ogranicene na 30kg. - Korišćenje bilo kojeg mamca sem boile se neće tolerisati i ekipa koja prekrši ovo pravilo biće diskvalikovana istog momenta ukoliko se uoče nepravilnosti oko korišćenja mamaca sem dozvoljenog (boila) - P.V.A dozvoljen samo traka i konac tokom svog trajanja takmičenja - Dipovi su dozvoljeni (tečni i prah) - Prihranjivanje je dozvoljeno samo sa kobrom i praćkom, hranjenje samo sa boilama - U noćnim časovima dozvoljeno je korišćenje samo kobre - Za noćni prekid hranjenja praćkom biće dat signal od strane sudije (zviždukom pištaljke) isto tako i za početak u jutarnjim časovima za prestanak zabrane - POP UPS boile su dozvoljene za korišćenje - Ostali podizači boili-a poput sunđera ili stiropora su zabranjeni - Pasta oko boile i pasta oko olova je naj strožije zabranjena, Ekipa koja koristi pastu biće odmah diskvalifikovana sa takmičenja. ULOVI - Minimalna težina ulova 5kg, ispod toga nećemo meriti i ribu treba odmah vratiti u vodu - Ulovi koji su sakovima tokom redovnog merenja se moraju izmeriti, nije dozvoljeno ostavljati ribe za sledeće merenje. Ukoliko se primeti manipulacija sa ulovom sledi kazna od min. -20 kg za ekipu koja prikriva ulove. - Prekontrolisati obavezno ulove prilikom stavljanja u sakove kako se nebi glava ribe nalazila u uglovima sakova.Koristiti veće i prostrane sakove. Jedan sak jedna riba! - Odnos prema ribi mora biti primeren, veoma pažljiv i odmeren. - Odnos prema sudijama sa respektom, ukoliko ima nekih nejasnoća pitati isključivo glavnog sudiju. - U slučaju ulova amura odmah obavestiti sudiju za merenje. MERENJE RIBE - Obavezno je prisustvo obe susedne ekipe i njihovim potpisima verifikovati merenja kod svake pozicije. - Merenja će se obavljati u gušćem intervalu tokom takmičenja i kako to prilike budu nalagale, liste će izlaziti po potrebi, naj manje dva puta na dan ukoliko bude potrebe i češće, tj. ukoliko bude više ulova tokom takmičenja. Pridržavajte se pravilnika i poštujte fer plej prema svim ekipama i učesnicima. Na šta nismo obratili pažnju u pravilniku, to je protiv pravila i nije dozvoljeno! (npr: brodić za hranjenje. PVA mreža itd.) NAGRADE - Takmičenje će biti sektorski, pozicije sektora su: I. Sektor (5,6,7,12,13,14) II. Sektor (4,8,9,10,11,15) III. Sektor (1,2,3,16,17,18) Nagradni fond sponzora može da varira, u zavisnosti od broja učesnika, ali će svakako biti visok što se tiče novčane strane! - Pobednici u sektorima, po ekipi dobijaju pehar, sponzorske i novčane nagrade u gotovini 950€ - Drugo i treće plasirane ekipe u sektorima, dobiće robne nagrade od naših sponzora - Ekipa koja ulovi najveću ribu, dobiće pehar i robnu nagradu - U generalnom plasmanu nećemo nagradjivati ekipe Zadržavamo pravo da promenimo pravila (ako to bude potrebno), do početka takmičenja! Organizatori i Sudijska komisija – jezero TRESETIŠTE. Kontakt: info@masterbih.com Srbija: 063/852-24-38 ili bajht.roland@gmail.com 063/852-64-17 ili csoxa@yahoo.com Bistro.

Dali ste primetili da je proslog vikenda na takmicenjima u Debeljaci uhvaceno samo 1 239kg a na Miki 2 599kg sto je jako malo ako znamo da je prosek izmedju 5 tona u Debeljaci a na miki izmedju 6 i 7 tona po takmicenju.To navodi na zakljucak da saranu nije prijalo nagli skok tamperature na 37 stepeni pa jos na to dodate kolicinu hrane i umaranje i stres pri vadjenju nije ni cudo ako je doslo do uginuca.Na Miki je i proslih sezona dolazilo do uginuca u vreme velikih vrucina.Moje misljenje je da je glavni razlog los kvalitet vode koja se ubacuje iz Sebesa,manjka kiseonika u vrelim danima i algama koje se stvaraju.Znaci teski uslovi za zivot sarana plus takmicenja i eto problema.I na Fazaneriji su imali uginuce ribe pre bilo kakvog takmicenja,cini mi se isto zbog problema sa vodom.Sto se tice hrane misljenja sam da bi cist secerac,boile i pelete u pva bile sasvim dovoljne za jedno pristojno takmicenje i isto tako lako svarljivo za sarana sto bi doprinelo boljem zdravlju naseg ljubimca.Trebalo bi razrediti takmicenja i izbegavati organizovati ih kad su paklene vrucine kao sto su bile prosli vikend

Evo jedan podatak,riba kad se upeca dozivljava stres i automatski sto svi dobro znaju izbacuje polu probavljenu hranu a tiger zbog svoje grube strukture moze da osteti creva ribe.A da se to desava u normalnim okolnostima da riba ima vremena da svari hranu onda bi to bila druga prica,i ja u potpunosti podrzavam zabranu tigera na napadnutim vodama bez ikakvog razmisljanja!

Ha ha ha do kojih granica stize ljudska glupost , pocevsi od zig riga pa evo i do tajgera , sve sto je u celom svetu normalno samo u ovoj banana drzavi ne valja , zalosno ali istinitio , ako je istina da je taj tajger nesvarljiv za sarana kako li je onda tom jadnicku ( saranu ) kad jede raka ili neku skoljku koja zna da bude trvrdja par puta od pripremljenog tajgera za pecanje , naravno svaka voda ima svoja pravila i treba ih se pridrzavati ali ne treba ici u neke krajnosti koje nemaju veze sa mozgom .Primera radi kuci imam neko malo jezerce sa par kom koi sarana koji izmedju ostalog dobija u ishrani i sitnije primerke tajgera i svi su sretni zadovoljni i sto je najbitnije zivi i ne bune se na isti u hrani , do sad nijedan nije crkao a imam ih 3 godine

Nemam ništa protiv tajgera niti protiv ljudi koji pecaju na tajger ali podržavamo Kuleta u ovoj odluci jer i ja mislim da je to glavni razlog.Par puta kada sam imao priliku da pecam na tajger nisam hteo da zabacim baš iz tog razloga kada sam video koliko je i sam tajger jako teško slomiti.Tako da ima zube od krokodila ne može niti pregristi a onda kasnije još teže svariti. Neko je pomenuo nekuvani kukuruz i mislim da je manji bar 5-6 puta tako da se ne može porediti. Mada mi je moj drug Toma rekao da nije dobro pripremljen ako se ne slomi pod prstima. Onda mislim da puno ljudi ne zna to da spremi jer gde god da sam gledao tajger kada neko peca bio je kao kamen što i nije baš prirodno.

Pozdravljam svaku odluku koja ce da smanji crkavanje ribe, ali ako moze jedo pitanje i nadam se odgovoru: Da li je moguce da ne moze da svari i zdrobi tajger a moze kukuruz ambarac (sirovi-ne kuvan)... Samo me te zanima... pozz

"Prije nego što hrana koju šaran pojede pređe iz ždrijela u crijevo, ona prolazi kroz ždrijelne zube. Šaran od svih ciprinida ima najjače ždrijelne zube - veći primjerak ima pritisak jak gotovo kao i ljudska vilica. Šaransko je vilica pomalo čudno i neobičnog oblika: sastoji se od dvije vilice s po pet zuba i ploče za žvakanje, koja se nalazi iznad njih. Pokretima koji najviše sliče kravljem žvakanju, oni drobe sve tvrđe dijelove hrane i istovremeno ih natapaju enzimima koji se proizvode iz žlijezda raspoređenih po mekim tkivima oko njih. Tako se u kombinaciji mehaničkog žvakanja potpomognutog enzimskim hemijskim djelovanjem lome i najtvrđi materijali od kojih se sastoji šaranova prirodna hrana - ljuske školjki, puževa, tvrdi hitinski oklopi nekih insekata, suve žitarice... Kako šaran nema želuca tako "oprana" i usitnjena hrana prelazi direktno u crijevo." Kako se onda zaglavi kad pise da izdrobi zdrelnim zubima? Ako moze objasnjenje?

Šaranu je ime dao veliki švedski prirodoslovac Linneaus, 1758. godine. latinski naziv šarana je cyprinus i jedini je predstavnik porodice cyprinus u Evropi. Njegovo ime se sastoji od cyprinus (grč.=ciparski) i carpio (ne zna se tacno značenje). Divlja forma šarana potiče iz Mandžurije kineske provincije, odakle je naseljen u rijeke Mediteranskog, Aralskog i Kaspijskog sliva. Ovo je krupna, termofilna vrsta, koja se najbolje osjeća u suncem zagrijanim vodama nižih nadmorskih visina(do 400m nadmorske visine). Šaran je najznačajnija riba, kako sa sportskog, tako i sa gastronomskog i privrednog aspekta. Šaran je već u trećoj godini života sposoban za rasplod. Mrijesti se od aprila do juna pri temperaturi vode od 15 do 20°C, u plićacima obraslim vodenim biljem kao i na terenima koji su poplavljeni. Ženka položi od 50.000 do 1.500.000 komada jajašaca. Kroz 7 dana se razvije mlađ koji brzo raste, pa su to u jesen već ribice dugačke 10 do 11 cm. Druge godine mogu biti teški i do pola kilograma, a treće i do kilograma, da bi u četvrtoj godini mogli imati već od 2 do 4 kilograma. Čim se ribice izlegu, hrane se zooplanktonom, a več pri veličini od 2cm počinju da se hrane na dnu, gdje traže larve insekata, ali i dijelove biljaka i sjemenke.Kada temperatura padne ispod 8°C, šaran prelazi u mirovanje. Prosjecni vijek zivota je 10 do 50 godina, prosjecna duzina je 30cm do 1.30cm a prosjecna tezina je 8kg do 50kg. Postoji više vrsta šarana: Divljak (Wild carp) http://www.carpteam-explorer.com/images/stories/osaranuslike/Divljak.JPG Šaran divljak je cukundjeda danas nama poznatih šarana. Od njega su nastale sve današnje vrste šarana koje su naucnici ukrstili a kasnije i uzgajivaci ove plemenite ribe. U poredjenju sa ukrštenim šaranima ovaj izgleda od glave do repa kao pravi ratnik. Njegov izgled tijela više podsjeca na mrenu nego na šarana. Njegovo tjelo je kompletno prekriveno krljuštima. Ne razlikuje se divljak u odnosu na vještacki stvorene šarane samo izgledom nego i metabolizmom a ima i više Hemoglobina, šecera i vitamina A u krvi. U krvotoku mu kruži takodje 20% više crvenih krvnih zrnaca. To je najverovatnije razlog što je mnogo otporniji na bolesti u odnosu na mutante. Njegova težina je oko 2-3 kilograma a rijetko prelazi 5kg. Bilo je puno novinskih izvještaja i pisanja kako je uhvacen "Divljak" od 15 kilograma ali se tu najverovatnije radi o ljuskašu u izduženoj formi. Da bi se došlo do pravih rezultata mora da se vrši analiza krvi što nije posve jednostavno, cijena je visoka a kako bi to i bilo moguce izvesti kod pravih šarandzija, pa oni odmah posle vaganja i fotografisanja puštaju ulovljene šarane. Na žalost sve je manje voda u kojima srecemo prave divljake a ako ih i sretnemo to je prava rijetkost. U poslednjih par godina vlasnici ribnjaka praktikuju razmnožavanje i tov brzorastucih šarana. Ova vrsta šarane nerijetko dospjeva u divlje vode i dolazi do parenja sa divljacima što vodi laganom izumiranju pravih divljih ljepotana a vec u nekim vodama ih više uopšte nema. Mi moderne šarandzije uz pomoc zaštitnika prirode trebalo bi da se što više angažujemo da bi ove ljepotane održali u životu. Ljuskar (Common Carp) http://www.carpteam-explorer.com/images/stories/osaranuslike/Ljuskar.JPG Ljuskar je najbliži rodjak šaranu divljaku. Sve sledece vrste šarana koje mi poznajemo su nastale uzgajivackim usavršavanjem ovog šarana. Kao i šaran divljak i ovaj je kompletan prekriven ljuksma što ga dovodi u veliku slicnost sa njime a zbunjuje i mnoge šarandzije pa ga mjenjaju sa divljakom. Ova vrsta šarana ima najvecu brzinu rasta što je naucno dokazano a takodje je i otporniji na bolesti u odnosu na ostale veštacki stvorene vrste. Tjelesna forma ovog šarana može da bude vrlo razlicita od vrlo grbavih do znatno izduženih. Veleljuskavi (Špigler) http://www.carpteam-explorer.com/images/stories/osaranuslike/Veleljuskar.JPG Veleljuskar je prva uzgajivacka forma izvucena iz ljuskaša. Njegovo tjelo je prekriveno ljuskama samo po ledjima i sporadicno sa po nekoliko ljuski po ostalim djelovima tjela kao što su korijenje peraja i repa. Najcešca forma ovog šarana je sa grbavim ledjima a ponekad ga srecemo i u izduženoj formi. Ova uzgajivacka vrsta šarana dostiže najvecu težinu. Zbog ovog razloga ovo je najcešca vrsta šarana u uzgajivackim jezerima i iz tog razloga druge vrste vrlo rijetko srecemo na trgovackim tezgama pa ga zato neki nazivaju pijacnim šaranom. Španac (Cajler) http://www.carpteam-explorer.com/images/stories/osaranuslike/spanac.JPG Cista uzgajivacka vrsta ovog šarana ima samo jedan red ljuski po dužini bocne linije a u pojedinacnim slucajevima i dva reda ali tada su ljuske nešto manje. Kod najmanjih odstupanja od ove slike rasporeda ljuski najverovatnije se radi o genetski stvorenom uzgajivackom šaranu. U poredjenju sa ljuskašom i veleljuskašom ovaj šaran raste mnogo sporije pa iz tih razloga nikada ne dostiže njihovu težinu. Golac (Mirror Carp) http://www.carpteam-explorer.com/images/stories/osaranuslike/galac.JPG Poslednja nama poznata uzgajivacka vrsta šarana je golac a u idealnim uslovima nema ni jednu ljusku ali može da dodje do toga da ima poneku. U osnovi ovaj šaran ima sitne ljuske pri korijenu peraja što može da bude i na bilo kojem dijelu tijela. Kao i španac ova vrsta šarana raste nešto sporije a neki od razloga su manji broj krvnih zrnaca u krvi i manja površina škrga pa stim nikada ne dostiže velicinu i težinu kao veleljuskaš. Ova vrsta šarana je vrlo osjetljiva na bolesti. Kao što druge šarane štite ljuske ovoga štiti debeli sloj kože. Koi http://www.carpteam-explorer.com/images/stories/osaranuslike/koi.JPG Koi je obojena mutacija šarana prethodnika. Nastao je od izdužene posve ljuskama prekrivenog divljaka. kroz ukrštanje golaca, veleljuskaša i španca u japanu je stvorena i ljuskama prekrivena vrsta koia. Na osnovi ove ribe u japanu je stvoren veliki kult ali ga i u našim vodama srecemo kao nikada do sada. Kroz dugogodišnje proucavanje ove vrste ribe covjek je napravio veliki uticaj na njen razvoj. Od nekadašnjeg prethodnika ove vrste koji je dostizao nekih 5 kilograma stvoreni su genetski mutanti koji daleko prelaze cifru od 25. Covjek je u stanju da ukršta gene koje je isprobao i na šaranu što je dovelo do alarmantnog stanja medju naucnicima a dovelo bi do izumiranja ove riblje populacije. Gradja sarana Riba se sastoji od 10 sistema tjelesnih organa: kožnog potkrova, kostura, mišića, krvožilnog sistema, dišnog sistema, probavnoga sistema, mokraćno-spolnoga sistema, živčanoga sistema, culima i žlijezdama sa unutrasnjim lučenjima, koje zajedničkim radom cine jedinku. Anatomija proučava oblik, položaj, međusobni odnos, mikroskopsku građu i embriornalni razvoj tih sistema. Dok fiziologija proučava njihov rad i funkcije, te ponašanje jedinke, njezine sposobnosti i odnos prema sredini. Oblik tijela i peraje Tijelo vecine riba je vretenastog oblika, sličnog torpedu, lagano do jako bočno spljošteno. Osnovni plan građe je bilateralna simetrija, tj. lijeva i desna polovina su identicna. Glava, trup i rep međusobno su čvrsto povezani. Granicu između glave i trupa predstavlja zamišljena poprečna ravnina, koja dotiče stražnji rub škržnog poklopca, a granicu između trupa i repa zamišljena poprečnim ravninama koja dotiče početak podrepne peraje. Repno stablo je dio repa između zadnjeg kraja podrepne peraje i početka repne peraje. Omjer dužine glave, trupa i repa je 1:2:1. Peraje (pinnae) su udovi riba. To su kožni nabori poduprti okoštalim (koštunjače) ili rožnatim(hrskavičnjače) "žbicama". Razlikujemo parne i neparne peraje. Parne peraje su prsne i trbušne peraje, koje odgovaraju udovima viših kralješaka. Neparne ili vertikalne peraje su leđna, repna i podrepna (analna) peraja. U nekih vrsta nalazi se iza leđne peraje posebnamasna peraja. One služe za održavanje tijela u ravnoteži ili u okretanje prema gore, odnosno dole. Položaj stomacnih peraja varira znatno kod pojedinih vrsta. Od neparnih peraja najvažnija je repna, koja bitno učestvuje u pokretanju. Ona može biti simetrična, s jednako razvijenim gornjim i donjim dijelom ili asimetrična. Leđna i podrepna peraja služe pretežno za kormilarenje. Koza Koža je granično tkivo, koje odvaja jedinku od okoline i ostalih organizama. Ona zaštičuje od utjicaja okoline i omogućuje prilagođavanje na njih, a ujedno je i prva obrambena linija u borbi protiv bolesti. Učestvuje u disanju,ekskreciji i osmoregulaciji. Tu je i središte boja, koje omugučavaju skrivanje ili pokazivanje prisutnosti, te seksualno raspoznavanje. Koža se sastoji od dva sloja: pousmine ili pokožice (epidermis) epitelne građe, i usmine ili krzna (corium,dermis) vezivno tkivo građe. Pousmina se sastoji od oko 10-30 slojeva epitelnih stanica. Ona je dublja u vrsta sa slabo razvijenim ljuskama ili bez ljusaka. Najdublji, bazalni sloj tvore cilindrično stanice, čijim umnažanjem nastaju stanice površnih slojeva. Na površini stanice su plosnate, postupno odumiru i otpadaju. Epitel nije orožnao. Izuzetak predstavljaju biserasti organi ili tzv. mrijesni osip u spolno zrelih mužjaka. Između indiferentnih epitelnih stanica nalaze se dvije vrste jednostavnih žlijezda: sluzne ili mukozne i serozne ili albumozne. Sluzni omotač smanjuje trenje tijela s vodom, zašticuje napadaje tijela od parazita,gljivica i bakterija, pomaže regulaciji osmotskih procesa. Dok duguljaste serozne žlijezde luče sekret među epitelne stanice i time daju koži vecu mehaničku otpornost i brane je od infekcija. Kostur Kostur se sastoji od dva dijela: unutrasnjeg i vanjskoga, koji se sastoje od tkiva otpornih na pritisak. Vanjski kostur sačinjen je od ljuski, žbica, peraja i vezivnoga tkiva koje povezuju kožu s podlogom. Unutrasnji kostur možemo podijeliti na mekši (membranozni) dio i na čvrsti koštani (hrskavični) dio. Kralješnica se sastoji iz tijela, te gornjih i donjih lukova. Prednji služe za povezivanje kralježnice s glavom. Kralješvi trupa imaju postrane nastavke, na one koje se nadovezuje donja cuba. Gornji lukovi kralježnice prave kanal kojem je smiještena leđna moždina. Donji lukovi repnih kralježaka prave hemalni kanal, u kojem se nalaze glavne krvne žile repnog dijela tijela. Sistemi Mišicni sistem Razlikujemo 3 vrste mišića: glatke (pretežno mišići crijeva), srcane i skeletne ili poprečno prugaste mišiće. Kostursku muskulaturu sačinjavaju mišići glave, trupa i parnih perja. U mišiće trupa spadaju veliki postrani mišići, kanalni mišići i mišići repne peraje. Glavnu masu mišića trupa prave veliki postrani mišić, koji započinje kod glave i završava kod repne peraje, a ispunjava prostor od kralješnice i vezivno-tkivnom pregradom. Mišići glave sastoje se od niza hemijskih reakcija, bez utroška kisika, to je anerobna faza mišićnoga rada. http://www.carpteam-explorer.com/images/stories/osaranuslike/misicnisistemi.JPG U osnovi šarani uzimaju hranu na tri načina: 1.Usisavanje Šarani na ovaj način najčešće uzimaju sitniju hranu. Riba prvo zatvara usta, ispušta na škrge vodu i na neki način u usnoj šupljini stvara pritisak pomoću kojeg već prema njenom interesu u usta usiše određenu količinu tvari za koje smatra da su moguća hrana. Ukoliko okusni receptori koji se nalaze na ribljim usnama, brčićima, unutar usne šupljina, pa i na škrgama, prepoznaju usisani materijal kao hranu, ona prolazi kroz ždrijelo, ako je potrebno usitnjava se ždrijelnim kutnjacima i odlazi u crijeva. (Šaran za razliku od predatorskih riba nema želudac.) A ako uzeta tvar nije prepoznata kao hrana, riba je izbacuje iz usta. Poznato je da su šarani po prirodi vrlo radoznale životinje, a njihov način hranjenja uključuje stalno ispitivanje usisavanjem svega i svačega u njihovoj prirodnoj okolini (na riječnom ili jezerskom dnu). Na ovaj način se hrane životinje koje nisu imale puno iskustva s ribolovcima, odnosno iz onih voda gdje nije previše često lovljeno. Riba koja tako uzima hranu u nju ima puno povjerenje. Šaran može usisati hranu s 4 do 5 centimetara udaljenosti, a stručnjaci su čak uspjeli i izmjeriti brzinu usisavanja koja se kreće oko 0,6 m/s. 2. Uzimanje ustima I ovo je ponekad sasvim prirodan način uzimanja hrane, naročito kada šaran s dna skida neku jače fiksiranu hranu (neke školjke, puževi i sl.). Riba prilazi hrani (koja je obično većih dimenzija), otvara usta, prislanja ih na nju, polagano usisava i guta. I kod uzimanja mamaca s udicom sve ovo se događa u neprekinutom slijedu, naročito ako riba u svojoj skoroj prošlosti nije imala loših iskustava s takovom hranom tj. ako nije na nju ulovljena ili je pobjegla (otkačila se) s udice. 3. Kombinacija Šarani koji traže hranu traže je tamo gdje se ona nalazi. Ako ruju po mulju, ustima formiraju nešto kao usisavač te kombinacijom obje tehnike ustima odvaljuju zemlju i mulj, a kasnije tu materiju usisavaju i u ustima fiksiraju, te detektiraju i pročišćuju potencijalni zalogaj. Poznat je i način kada ribe prema mekšem ili muljevitom dnu upute snažan mlaz vode iz usta koji uskovitla talog na dnu vode, pa kasnije lebdeći sediment s hranom jednostavno posišu. Mogu li šarani i amuri žvakati? Prije nego što hrana koju šaran pojede pređe iz ždrijela u crijevo, ona prolazi kroz ždrijelne zube. Šaran od svih ciprinida ima najjače ždrijelne zube - veći primjerak ima pritisak jak gotovo kao i ljudska vilica. Šaransko je vilica pomalo čudno i neobičnog oblika: sastoji se od dvije vilice s po pet zuba i ploče za žvakanje, koja se nalazi iznad njih. Pokretima koji najviše sliče kravljem žvakanju, oni drobe sve tvrđe dijelove hrane i istovremeno ih natapaju enzimima koji se proizvode iz žlijezda raspoređenih po mekim tkivima oko njih. Tako se u kombinaciji mehaničkog žvakanja potpomognutog enzimskim hemijskim djelovanjem lome i najtvrđi materijali od kojih se sastoji šaranova prirodna hrana - ljuske školjki, puževa, tvrdi hitinski oklopi nekih insekata, suve žitarice... Kako šaran nema želuca tako "oprana" i usitnjena hrana prelazi direktno u crijevo. Recimo da lovimo amure na sistem isti kao i danas samo bez olova(kako nebi bili osjetljivi) dogodilo bi se to da bi progutale mamac duboko i precvikale najlon s svojim ˝čekićem˝. Lako bi ribe tokom noći halapljivo jele mamce i gutale ih tako duboko sve dok ždrijelni zubi ne bi prerezali predvez. Ujutro bi slijedilo veliko nezadovoljstvo. http://www.carpteam-explorer.com/images/stories/osaranuslike/zvakatii.JPG Amur (Ctenopharyngodon idella) http://www.carpteam-explorer.com/images/stories/osaranuslike/amur.JPG Pripada redu Cyprinoformes, podredu Leuciscinae. Ime je dobio po azijskoj rijeci Amur koja je dobrim dijelom granična voda između bivšeg SSSR-a i Kine. Amur živi u gornjem i srednjem toku te velike rijeke. U Kini živi u Žutoj i Crvenoj rijeci. Te su vode u svojim gornjim tokovima brze i naglo teku da bi se niže, nizvodno, razlile i poplavile velika područja. Amurova ženka pušta ikru u brzim tokovima, a voda je nosi površinom nizvodno do razlivenih područja gdje je temperatura vode viša od 20°C što je nužno za izvaljivanje ikre i dalji razvoj amurova mlađa. Ona pušta 30 000 do 800 000 komada ikre koja se, oplođena, spušta površinom rijeke. Amur je lijepa i pravilno građena riba. Ima dosta široko čelo i lijepe velike ljuske. Leđa su mu zelenkasta, bokovi tamniji, a stomak svjetliji. Leđna i repna peraja su tamnije, a ostale svjetlije. Može narasti preko metra dužine i tridesetak kilograma težine. Kod nas je polno zreo u četvrtoj godini pri težini od preko 3 kilograma. Manji mlađ se hrani planktonom, lavrama i račićima. Kad poraste, prelazi na biljnu hranu. Brzo raste. Šeste godine može doseći težinu do 7 kilograma. Amur je prenesen u evropski dio bivšeg SSSR-a i dalje u Rumuniju, Bugarsku i Mađarsku. Prije četrdesetak godina mlađ amura je prenesena iz Mađarske u neke ribnjake bivše Jugoslavije gdje je počeo njegov uzgoj uz šarana. Hrani se vodenim biljem: trskom, mrijesnjakom, vodenom lećom, žabokrečinom, vodenom kugom, rogozom, a jede travu i djetelinu, ako mu se dade. Pravi je biljožder koji brzo raste. Amur pojede dnevno mnogo vodenog bilja, gotovo toliko koliko je težak. Često ga upotrebljavaju u ribnjacima i za "čišćenje" obraslih vodenih površina. Ipak, postoji problem mriješćenja u našim klimatskim uslovima. Vjestackim mriješćenjem postižu se rezultati. Vrijeme njegova prirodnog mrijesta pada u doba kada naše rijeke nemaju potrebnu toplinu za njegov mrijest. No čini se da se u zadnje vrijeme prilagodio našim vremenskim uslovima i temperaturama vode, te se mrijesti. Amur je otporan na neke šaranske bolesti, premda je iz istog roda. Prema svom vanjskom izgledu najsličniji je našem klenu, premda se odmah može primjetiti razlika jer ima znatno manju glavu. U bivšem SSSR-u amur je postao već odavno i riba sportskih ribolovaca pa su ga tamo naselili i u neke otvorene vode. A i kod nas je već uobičajeno da je amur postao stanovnik zatvorenih voda. Obično su to društveni ribnjaci, bogati vodenim biljem. Sportski ribolovci love ga na komadiće trske, a love ga kao i šarana na kukuruz, žgance, te modernijim i sofisticiranijim metodama kao što su lov "boilom". On je borbena riba i, kad osjeti da je uhvaćen, bori se žestoko. I kao što smo iz dosad iznesenog vidjeli amur je odlična privredna i sportska riba koja je sve više zastupljena u našim vodama.

ne moze riba da "kaki"... zaglavi se... naduva se i crkne... saran nema zeludac, uzeta hrana direktno ulazi u "creva", ne svari se i caooo.... pozdravljam odluku!!!!

http://www.youtube.com/watch?v=AZnHlqu5yZU

NA JEZERU MIKA ALAS OD 25.06.2013 DO DALJNJEG JE ZABRANJENO PECANJE NA TAJGER U BILO KOM OBLIKU, STO NA SLOBODNOM PECANJU KAO I NA TAKMICENJU

Prijavljene ekipe 1.ct.Four-carp 4 fun 2.ct.Mlavski Vukovi 3.ct.Brazil 4.ct.Militari Carp 5.ct.Su Carp 6.ct.Krnjesevsi 7.ct.Prijatelji 8.ct.Vitex Nova Pazova 9.ct.Turija

http://img825.imageshack.us/img825/7118/zakosu.jpg