Kod Radute ne postoji klasičan hotel, to je više velika vila sa određenim brojem soba. Ne postoje dežurni portiri, kelneri, konobari, kuvari, barmeni, sobari... Ne može se banuti po volji i, recimou 10 uvece, naručiti večera. Sve je organizovano na klubskom principu, stoga su aranžmani sedmodnevni. Smuđaroši plate 500 evra za 7 dana (soba, doručak, ručak, večera, čamac s motorom...) Šarandžije ne spavaju u hotelu, mogu iznajmiti šatore, ležaje, čamac... mogu se i pretplatiti da im se donosi hrana.
Za supruge? Mislim da bi im bilo dosadno ukoliko ne pecaju. Tamo nema ničega drugog, sem televizora u sobi, bilijara i jednog tenis terena.
Plaća se po ribolovcu, a njegovo je da li će da peca šarana na dva-tri-cetiri štapa, da li će da peca deveriku...
Naravno da šarandćija može spavati i u hotelu, ukoliko ima slobodnih soba - potrebne su rezervacije znatno ranije. Ukoliko ima, plaća se 15 evra po osobi, bračni krevet - muž sa suprugom 30 evra. Sam u sobi 30 evra. Hrana u hotelu nije preskupa ali ni jeftina - za posebne narudžbine. Koliko? Ne znam. Uvek smo imali plaćen 7-dnevni aranđman. Ali tamo šaran radi većinom noću - stoga ni jedan šarandćija ne spava u hotelu nego pored stapova.
Do sada je bilo nekoliko žena koje su pecale šarane i plaćale su punu cenu. Iskreno, tamo je previše naporno i dosadno ukoliko se ne peca, tako da nije baš zgodno za supruge nepecaroše.
Ove cene koje sam ponudio su povoljne jedino stoga što oraganizujem grupu šarandžija - sve ostalo se može, ali se doplaćuje.
PLaća se PO OSOBI! Ne moće na vodi biti niko ko nije uplatio, ni pomagač, ni kuvar, ni kum nepecaroš, ni otac...