@ VladaBrg: Mislim da Jova zna i gde djavo spava... To tvrdim i ja Inače, ne volim nikog da imenujem i da opisujem lično. Sa svim tim ljudima, pre svega starim članovima, sam bio više nego zadovoljan, a bili su i veoma korektni prema meni i mojoj bolesti....Rukovodio sam organizacijom sa oko 1500 ljudi i na osnovu iskustva, mogu samo reći onu staru "svaka medalja ima dve strane". U svakoj organizaciji ima uvek prostora za bolje, normalno je da se uvek želi napred, a normalne su pojave, osim zajedničkog, i lični interes. Mislim da se (što je našem narodu svojstveno) previše priča o organizaciji i ljudima u njoj, a manje o ribi i vodi. Nekad se i slatko nasmejem kad čujem komentare, kao npr: "Ja plaćam dozvolu i normalno je da znam na šta se te pare ulažu!!!!!!". Onda obično odgovorim da li ga u tom slučaju interesuje gde "gazda" ulaže pare kada plati robu u prodavnici ili u kafiću, ili kada plati pansion u hotelu. Kakva je soba u hotelu, krevet, hrana i dr. od zanimanja je u cilju poredjenja sa drugim hotelom i eventualnog izbora. Medjutim očigledno je da su se u nekim slučajevima u ovom našem pecanju pobrkale referentne tačke. Naime za hotel je meni referentna tačka: hrana, soba, nameštaj, usluga, ljubaznost itd..., a za šaransku vodu mi je referentna tačka koliku sam ribu upecao i da li je neko upecao veću (odnosno da li ima u jezeru veće). Ni za hotel ni za jezero mi nisu referentne tačke: ko kako kontroliše konobarice , spremačice, goste, ili ko kako i kada kontroliše vodu i pecaroše, gde idu pare koje se daju, kako se rapodeljuju i ko i kako sa njima barata. Govorim za sebe, ako mi se neka od navedenih referentnih tačaka na drugom mestu ukaže boljom - menjam lokaciju. Medjutim, ako bi bio upravnik hotela ili jezera, normalno je da bi mi onda bila obaveza da sagledavam i aktivnosti - koje sada nemoram i nisu mi u opisu posla....... Ako razmišljam o vodi i svim aktivnostima na njoj u svojstvu brige, gde ću ako propadne...., onda opet, pre svega gledam to u odnosu na svoju jedinu referentnu tačku - količina velike ribe. Na moju sreću, tamo se sada pecaju šarani 30+, a ja još nisam