skinuto sa neta Neka vas ne buni što se na 10 metara boje jače vide nego na 5, a na pet metara jasnije nego na 2 - snimano je u avgustu, kad je pri i na površini bilo planktona i algi. Takođe, primećujete da se boje menjaju, a da srebrnasta ne blješti. No, to je u mutnom jezeru, u bistrom moru ili na planinskoj reci srebnasti dekori i te kako reflektuju svetlost. Evo kako pod vodom vidi boje čovek - kroz objektiv fotoaparata. Naravno, ljudsko oko nije što i riblje. Naše oko funkcioniše tako što odbijenu svetlost od objekta pretvara u električne impulse i šalje u mozak. Ali, pošto se svetlost menja prolazeći kroz vodu, ono što vidimo je promenjeno. Svetlost se u vodi menja usled: zamućenosti, rasipanja, apsorpcije, i refrakcije. Zamućenost vode usled planktona, mulja i slično, sprečava prodor svetlosti u dubinu. Rasipanje svetlosti dovodi do poptunog gubitka senki pod vodom. Ako je ustalasana površina, zraci se raspršuju i slabije prodiru. Po sunačanom danu u podne najdublje prodiru - vertikalno. U svitanje i sumrak vidljivost je 10 puta manja - kosi zraci delimično prodiru (zavisno od ugla) a delimično se odbijaju od površine. Pola sata nakon zalaska sunca vidljivost se smanjuje na hiljaditi deo podnevne, pa čak ni pun mesec značajnije ne povećava vidljivost vaše varalice. Tada se boje naziru kao nijanse sive. Apsorpcija svetlosti dešava se sa dubinom. Zbog asporpcije glavni faktor raspoznavanja pod vodom nije toliko samao boja, već i kontrast predmeta. po sastavu ribljeg oka ribe kao i svi kicmenjaci vide priblizno isto kao i covek stim da je prelamanje svetlosti pod vodom drugacije pa zbog toga na odredjenim dubinama ribe vide samo odredjene boje druge nisu vidljive za njih ali srecom po nas ribe imaju jos mnogo receptora koji im govore gde se nalazi hrana ....