Prodje 3 nedelje bez ulova (hidrologija), i pre 3 dana prvo hranjenje, juce drugo, i danas krenem na vodu kad ono kosava sa dunava, talasi (morsku bolest sam dobio), ali stisnem petlju i ajd. Dunav prlja najstrasnije, zabacujem, vadim sisteme, cistim i razmisljam koja sam ja budala. Svi otisli kuci, razmisljam i ja da se pakujem 16 h, ( 6 h bez javljanja, ko u bunaru), vidim ide brod, i ajde reko da sacekam da prodje. 16.10 brod prosao, i prvo javljanje na stap sa boilom, (posto mesto nisam hranio 3 nedelje na jedan stap sam stavio 2 zrna starog kuvanog kukuruza), 5 min kasnije 2 stap mesna boila, i sad cekam koji ce od ta dva sstapa, kad pogledam desni stap spusten 10 cm i stoji, gledam u stap pa u masinu pa u vrh stapa kad on 2 cm prema dole, aaaaalllaarrm zviznem kontru a on stoji u mestu kad ono rekontra, 2 puta ga dizem na povrsinu i dovlacim do meredova, i onda valjda zadnjim atomima snage saran mi zabada stap do vode i vuce prema potopljenom drvetu i spada mi. Prvo mi bi krivo, a onda sve nesto toplo oko srca, ma nek si otisao ziv i zdrav bio i jos veci porastao. U tom momentu sam zaboravio i kosavu, i promrzle prste, i kuvanje kukuruza, i zenino zvocanje kad sam ga pakovao u zamrzivac, i sve pare koje sam potrosio na boile, ma ni ledja me vise ne bole. I sad me neko pita: Jel stvrno ides i sutra po tom kijametu? Pa naravno da idem