Uglavnom je tako nazalost. Ali ne mora da znaci, imali smo mi par druzenja koja su bila druzenje u pravom smislu reci. Iz nekog iskustva cim se meri riba nema druzenja. Dovoljno je da dve tri ekipe krenu sa malo jacim tempom pecanja i odmah to pokrene vecinu ostalih kako se ne bi obrukali i ode mast u propast. Druzenje moze biti u saranskom ribolovu pravo samo ako se riba ne meri. Nego se peca za svoju dusu. Eventualno ta varijanta sa najvecom ribom jer je to cista sreca i samo jos jedan dodatni povod za sprdnju. Jer se to vodstvo promeni nekoliko puta tokom pecanja pa onda uvek bude "provociranja" od strane onih koji trenutno vode. I to se uvek sretno zavrsi. Svi sretni i zadovoljni. Kad je kup, meri se riba, ima nagrade... uvek ima zadovoljnih i nezadovoljnih, onih koji odu, onih koji ostanu...