Početak godine, pogotovo meseci Februar i Mart bili su jedni od najtežih, još uvek hladno vreme, hladna voda, sunce zubato, na nekim delovima voda zaleđena pa smo morali prvo razbijati led pa vaditi mreže. U tom periodu radilo se i po 16h neprekidno, odlazilo se i vraćalo u mrak., ali smo bili rešeni da se izborimo sa svim nedaćama i uspemo u našoj nameri da stanje na vodi dovedemo u neko normalno, prihvatljivo bar za početak. Teren izuzetno veliki ( 58,5km), dan kratak, a mreža puno trebalo je to sve to pregledati, a znali smo da kad se vratimo da će se opet postavljati, tako da smo na svaki treći dan izlazili na vodu, da bi pokupili što se postavi. Ribokradice se nisu nadale da ćemo ovoliko istrajati u radu, pa su u tom delu godine ostale bez dosta alata. Pored svih muka sa mrežama radovalo nas je to, što je bilo solidno riba u njima za to doba godine, pa se i sam rad zasnovao na što bržem oslobađanju riba iz mreža i njihovo vraćanje u vodu. Na snimcima će se videti kako izgleda taj rad, ima dosta toga što nije snimljeno iz prostog razloga da se vreme ne bi gubilo kada nas je dvojica u čamcu, kad su trojica onda je to bilo lakše. Ima nekih snimaka koji se za sada ne smeju objavljivati pošto je sudski postupak u toku, sve u svemu materijala ima za jedan lep dugometražni film.
U gornjem delu Tamiša, tačnije u mestu Farkaždin, ribokradice su toliko bile samouverene i opuštene da svoje mreže nisu ni pokušavale da sakriju, pa su nas sačekali ko u svatove sa sve vidljivim flašama preko celog Tamiša. Ovako je izgledalo u Martu.
Pozdrav.