Leaderboard

Akademiče mani se starih uspomena. Hajde idemo po nove

Mislim da je organizacija ponovnog okupljanja na jezeru Sarulesti jako lepo.Voda je neuporediva sa bilo kojom a treba je doziveti.Pronasao sam moj text kao i stranicu gde sam napisao text posle povratka sa jezera a u produyetku imate i slike kao i komentare. Uzivajte /index.php?showtopic=6930&hl=sarulesti&page=21

Sta li ce sad reci kolege koji su pre par godina se ismejavali kad sam rekao da ostrim udice kad sad svi ostre i najveci skepticari Hahahahaha

Ma pravilo je da nema pravila. Divlja voda pogotovo eto ja sam ga zadnje dve godine na dunavu i sad pre 10 dana dobijao na gumu i moju umakaljku . Sta je umakaljka???? Moja umakaljka su ciste arome i on to uzima verovatno iz radoznalosti a i ujedno zbog istaknutog mamaca . Hranim boilama iste arome kao sto umacem gumenjak a gumenjak sam umakao jer imam dosts peša i rakova pa da mi ne skidaju boilu. Ja sam na to mislio da ima boljih parfema od tog "original" Da ne ulazimo u raspravu sta je to dobar spod i ko ume i jako ume najbolji pokazatelj ti je da sam hranis na jednom mestu i testiraj i "original" i neke svoje..... Kao sto je bar meni na cepelu bolje na istom spotu pecao moj parfem ili ti umakaljka od cistih aroma nego taj"original"

Ekipa broj 4. Ct Carp Freaks iz Bih Danijel Mijić Denis Mamanović

Ranije kad sam pecao intenzivno na Čonoplji i želeo sam da mi nešto udari pod hitno uvek je bio recept zrno kukuruza sa podizačem u Bobanov parfem i udarac je sledio vrlo brzo. Po pravilu sitnije ribe ali je definitivno radilo posao i na vodi koja nije baš komercijalna

Evo i ja da napisem koju gledano iz mog ugla. Potpuno se slazem sa Kristijanom sve sto je gore napisao. Trebali smo da budemo mnogo bolji s obzirom da smo na domacem terenu, ali u ovoj situaciji sa malim ribljim fondom faktor srece je bio najpresudniji. Dali smo sve od sebe,ispostovali smo dogovrenu taktiku, radili smo sve vreme, i ako je nekom ovaj rezultat tesko pao, to je nama, takmicarima. Sama kombinacija pozicija je bila losa, kao sto je Kiki vec rekao, Misa i Hering su imali dobru poziciju u C, sto su i iskoristili, mi smo imali prosecnu u B, ali u samoj sredini, a Bojan i Kiki su imali katastrofalnu u A sektoru, iako su bili krajnja pozicija. Sad malo da se osvrnem na pecanje u nasem sektoru. Pozicija, kao sto sam spomenuo je solidna, imali smo lep plato preko trave, gde smo najvise i ocekivali da cemo dobiti ribu. Bilo je tu jos alternativnih spotova, ali ovaj je bio bas dobar. Naravno i kod komsija je konfiguracija bila slicna,a desno od nas pozicije su bile sve bolje. Sam start smo krenuli veoma oprezno i bez lupanja, buckanja, kako ne bi uplasili i to malo ribe sto smo znali da ima u jezeru. U startu nismo imali nista, ni mi, ni komsije. Ali zato preko su Ukrajinci i Englezi odmah naboli ribe - Ukrajinci onu 15+ i Englezi 3 komada. Sta ces, riba je bila tu, popecali su to i do kraja takmicenja vise nista... Kod nas prvu noc oko pola tri imamo ran, kontra, imamo ribu i nazalost, gubimo je u travi. Jednostavno nije bilo sudjeno da izvadimo, brzo smo presli preko toga i nastavili dalje,istim tempom, ocekujuci sledecu noc da cemo imati sansu za popravni. Preko dana nikakva desavanja, cackanje, probanje svega (zig, chod, pecanje blizu, daleko, u travi, plitko, duboko), nema sta nismo probali. Pritom komsije Slovenci sa leve strane forsaju obilno hranjenje i tovare sa dva spomba u dve tacke. Komsije sa desne strane Italijani hrane takodje sa dva spomba i to nemilice, hraneci citavo mesto, kao da nikada nisu pecali neko takmicenje. Uzas jedan. Mi smo se drzali taktike i minimanog hranjena spota gde smo dobili prethodnu noc ribu, dakle nastavili smo isto kao i do tada. Drugu noc ne desava se nista, bukvalno bez poteza. Ujutro pravimo izmenu, ja izlazim, a ulazi Mika, da preostalih 30-ak sati pokusa nekom svojom idejom da ulovimo nesto, jer nemamo ribu. Nazalost, treci dan ni poteza, a i poslednja noc je isto tako prosla. Poslednji dan opet cackanje i pokusaj da u finisu nesto uradimo, bez rezultata. Moje misljenje je da smo imali svega par riba u nasem delu, prvu noc smo dobili tu jednu sto nam je nazalost otisla i da posle toga ribe vise nije bilo. Naravno ni komsjie Slovenci, kao ni komsije Italijani nisu imali ni poteza.. Da ne bude zabune, nije mi uopste cilj da nas nesto pravdam, mi smo ti koji su trebali da donesu dobar rezultat, ali uslovi i riblji fond su bili takvi da smo najvise bili prepusteni faktoru srece. Dzaba sva taktika i provereni mamci, ako nemas sta da pecas u sektoru, sve pada u vodu.

Uh. Evo došao sam malo k sebi pa mogu i ja da napišem par reči. Prvo što se tiče pecanja. Svi su znali da će da bude teško i da to što se peca u Bg nama apsolutno ništa ne znači i da će faktor sreće biti ogroman. Znali smo koji mamac riba uzima i da ukoliko je bude u boxu da će se upecati. Pozicija na kojoj smo mi konkretno pecali jednostavno nije imala ni jednu ribu, kilometar obale levo i desno od nas se niko nije upisao, ni deverika ni cverglan... ništa. Signalizatori se nisu oglasili 4 dana. Imali smo jednu štuku samo koja je napala mamac u provlačenju kroz travu probali smo apsolutno sve što može da se zamisli, pecanje u travi( chod rigovi, pva kese...) iza trave, na padini, na prelazu, na dubini, na sajli, na zig rig od 50cm-5m na bukvalno svakih 20cm, da hranimo, da ne hranimo, da pecamo van hrane... bukvalno sve što je moguće da se proba, ribe jednostavno nije bilo. Sve tri ekipe su dale sve od sebe. Miške je imao dobru poziciju za koju smo odmah znali da će da da ribu i taktički su sve odradili besprekorno što je dalo i ulove, istu tu taktiku( i milion drugih) smo radili i u druga dva boxa ali jednostavno nije bilo šta da se upeca. Obojica smo se nudili da izađemo, da se napravi izmena ako neko slučajno ima neku ideju koju mi nismo probali ili misli da postoji neki način da se uhvati ta jedna hebena riba koja je bila potrebna. Ali svi su znali i videli da smo pokušali bukvalno sve. Što se tiče one druge strane, organizacije, mogu da kažem da potpuno razumem revolt svih i da ih podržavam jer meni je bilo naporno da to gledam sve koji sam pecao 80km od kuće a mogu da zamislim one koji su prešli hiljade kilometara kako su se osećali. Jedna stvar je jako bitna i to smo zaključili iz razgovora sa svima. Da je bilo ribe, tj da se hvatala riba, jedna, pet ili deset po ekipi, nebitno, nikome ne bi smetala ni muzika, ni vatromet, ni plivači ni ništa. Ovako na očajno stanje što se tiče ulova dođu još i ovakve stvari kao šlag na tortu i onda dođe do kulminacije. To je sramota onoga ko je to sve organizovao i doveo ljude svesno da pecaju negde gde ribe nema dovoljno za takav skup. I to malo što su poribili je dobrim delom odnešeno pa sr tako došlo u situaciju da ni jedna ekipa nema upis u sva tri sektora kao i do toga da imamo prvaka sveta sa ulovljene dve ribe. Svaka čast ekipama koje su u plasmanu, niko ne može da tvrdi da je slučajno. Ukrajina i Hrvatska su provele dane i nedelje na jezeru, uložile maksimalne napore i rezultat je morao da dođe. Ukrajinci su imali čoveka kojem je bilo plaćeno da sedi celo leto na Adi i prati i zapisuje treninge svih reprezentacija. Toliko o tome. Ostaje gorak ukus u ustima jer smo uložili mnogo novca, vremena i truda u sve ovo da bi na kraju završilo tako. Srbija u JAR neće ići, bar je za sada tako zvanična informacija. Ostaje da se organizuje kvalitetna liga za 2020 za Ukrajinu jer, tužno ali istinito, tamo će biti uslovi pecanja koji nama mnogo više odgovaraju od ovih na Adi.