Šta nam rade ovi Englezi?! Prvo su nas ubedili da se šaran mora pecati na klizni sistem, pa onda da se ne može bez polu-fiksnog. Prvo su nas ubedili da se šaran ne može pecati na krute montoža, pa nas onda ubedili da su krute montaže odlične. Taman smo sve naučili o boilama i tigrovom orahu, oni počeli da pecaju na gumu i sunđer. Ubedili nas da je svinger prava stvar, pa nas onda ubedili da je hanger bolji. Ubedili nas da se bez rod-poda ne može, pa onda prešli na bankstikove. Ubeđivali nas da se šaran čeka danima na 150 metara od obale i da su optimalni štapovi od 12 i 13 fita, a onda sa nekim “smešnim” štapovima od 9 i 10 fita počeli da se švrćakju po obali i pecaju “ispred nogu”. Ma nema kraja. I pravo da vam kažem, da nije tako bilo bi nam dosadno. Dok je ovaca biće i vune. S obzirom da ne pecam iz čamca i da mi transportna dužina štapova nije neki problem (šta se sve ne nađe u autu još su štapovi najmanji problem) ipak bih uvek prednost dao dužim štapovima, što zbog lakše kontrole ribe, što zbog lakšeg zabacivanja na neke veće daljine. Nekako stičem utisak da su danas ti kraći štapovi više odraz mode nego neke stvarne praktične potrebe.