GORANBILLY

Da nadje tvrdo nije problem samo ako se potrudi! :rofl: Izvini Dukas morao sam da iskoristim pruzenu priliku!

Oh ja se izvinjavam,zaboravio sam da vi ne pijete!

Mislim da ce najbolji provod biti u Petak popodne i subotu.Nedelje je dan za treznjenje i OZBILJNO pecanje.

Zalet za OZBILJNO pecanje.Izrazi lica sve govore! http://s22.postimg.org/solsgavg1/IMAG0215.jpg

Iskustvo mi kaze da je Vlajku dosta 1h pecanja pred kraj takmicenja da pobedi! 2012 je pecao zadnji sat druzenja i pobedio!

Boki donosi kaveze umesto sakova hahahahhaha :rofl:

Obzirom da se za druzenje prijavio nas veliki Šampion Vladabg mi ostali sada mozemo rasterećeno da pecamo i nemislimo o prvom mestu i najvećoj ribi!

Potrudicemo se da i pred kraj sezone napravimo jedno druzenje.

Da,zaboravio sam. Jbg tako je ispalo. Bas mi je zao,bice ovo lepo druzenje!

Pa malo da se ne izbedacite! :rofl:

Jos 4 slobodna mesta je ostalo za druzenje bata Krle sto te nema?

Bice bata Krle ,kao sto sam napisao gore u igri je jos jedna atraktivna voda. Do kraja nedelje bi trebalo da znamo termin! Ciljani termin je 24-26.04.

Ako su zaista dobili po toj ceni Pelagicevo ja im od srca cestitam!

Tema koliko toliko sredjena,Zamolio bih Ganica i Srkijana da spuste loptu i nekvare temu! Hvala.

LJUDI TEMA JE BOILI!

Srecan rodjendan

Sta ti je brate Sone?Jesi li bolestan ili sarkastican?

znaci bilo je ulova?

Zasto cutite,zasto cutite....... :yahoo:

Longbow 65 koristim vec 8 sezona i mogu ti reci da za te pare masina je fantasticna. Za sve ove god ni jedan jedini problem nisam imao cak ih nikad nisam ni nosio na ciscenje i podmazivanje. Jedina mana po meni je spulna, da ima siru spulnu ja je nikada ne bih zamenio,dokazao sam da me sirina i oblik spulne krati u zabacaju bar za 15m sto mi u nekim situacijama mnogo znaci. Ako pecas na manjim daljinama ( do 100m) masina ce te sluziti odlicno! Ponavljam ovo pisem na osnovu dugogodisnjeg licnog iskustva!

Sremac pa te boile ti jos nisu sazrele,vidis da su zelene spolja! :rofl:

U tekstu je odradjena analiza kvaliteta montaza na osnovu mesta gde se udica zabola. Analysing Hook Holds Pt.1Understanding where you've hooked your latest brute in the mouth will tell you a lot about how your rig is performing, as Jason Hayward will now explain...13 Feb 2015 / by Jason Hayward http://www.carpology.net/images/articles/580wide/1876.jpg Hook Hold 1Fish hooked in the bottom lip, not too close to the edge, up to one-inch inside in the mouth, dead in the centre. Evaluation “This is just about as perfect as you can get it! This hook hold will be as secure as you can get in the carp’s tough bottom lip, therefore causing as little damage as possible. “Fish hooked in this manner indicate a confident pick-up, with the rig mechanics working well. This is also an indication that your baiting situation is probably spot on as well. DON’T CHANGE ANYTHING!” Hook Hold 2As before but with the hook further back inside the mouth, but not necessarily in the centre, possibly with some evidence of the hook tearing before finding a more secure hold nearer the lips. Evaluation “This is trickier to evaluate. It could represent a confident feeding fish and/or it could be that the fish has cautiously sucked in/eaten the bait, before slowly moving onto the next food item. This type of hook hold is common when fishing with a spread of bait, normally boilies, with a carpet of small particles. This is often a good secure hook hold, but to improve it further, try lengthening the Hair slightly and/or shortening the hooklink an inch or two.” http://www.carpology.net/images/articles/580wide/1876-1.jpg Hook Hold 3Hooked on the edge of the lips, not securely hooked. Evaluation “This is where it gets tricky but also very interesting. There is a distinct possibility that you may have been unlucky with this hook hold. The stark reality is very simple: the hook just didn’t go far enough into the carp’s mouth! The fish may have moved as soon as it sucked the bait in or tried to eject the rig or shook its head and the hook just nicked home. "My first call of action would be to lengthen the hooklink by around two-inches. If I was using a longish Hair this would be shortened slightly by half-inch increments and I would also look at the possibility of critically-balancing the rig or the hook. A change to a slightly smaller hook may also be considered but personally I am of the opinion that a bigger hook is harder to eject than a smaller one, so adjusting the buoyancy of the bait/hook/rig would be considered first. The addition of a simple line-aligner would also help.” Hook Hold 4Inside the mouth, but not in the bottom lip or scissors. Evaluation “A difficult one, as nothing maybe wrong and everything is working well. When using very sharp hooks, it’s sometimes the case that you start to experience some very bizarre, yet secure hook holds. If you pick-up a highly, well-sharpened hook and imagine it bobbing around in a carp’s mouth, you immediately realise that there is a huge possibility of it catching hold anywhere within the mouth. “If you are using anti-eject rigs, then hook holds can indeed be irrational. Let me qualify the above sentence: I am not naïve enough to believe that there is a rig out there that 100% cannot be ejected, but carp, without a shadow of a doubt, find some rigs harder to eject than others, so that makes them anti-eject doesn’t it?! This type of hook hold is an ‘anomaly’ in that it can and does happen, even though we set our rigs up so that it shouldn’t!” http://www.carpology.net/images/articles/105square/1876.jpghttp://www.carpology.net/images/articles/105square/1876-1.jpg

Tekst preuzet sa internet strane Trofej. Tigrov orah, ili tigrov lešnik, nije ni jedno ni drugo, već bobica - ali mi ćemo ga zvati lešnik - kao autor teksta. Latinski naziv mu je (cyperus sculentus lativum) ili 'Chufa' kako je u Španiji poznat. Prvi put je otkriven pre četiri hiljade godina i javlja se u nekoliko varijanti, a najčešće varijante su 'llargueta' (izdužena) i 'gordeta' (okrugla). Tigrov lešnik se uglavnom uzgaja za ljudsku konzumaciju. Priprema se i jede kao hladan slatkiš, mleko se prerađuje i flašira, a brašno se koristi za pripremu kolača i keksa, dok se ulje koristi za kuvanje. Ribolovci ga danas sve više koriste za pecanje šarana, jer se pokazao kao odličan mamac. UZGAJANJE Uspešno uzgajanje tigrovog lešnika, tj oraha, zahteva peščano tlo i umerenu klimu. Geografija Valensije, kao takva, smeštena na mediteranskoj obali Španije predstavlja idealnu lokaciju za proizvodnju najkvalitetnijih tigrovih lešnika. Tigrov lešnik se sadi u aprilu i maju i mora se navodnjavati svake nedelje, sve do berbe u novembru i decembru. Odmah posle berbe tigrovi lišnici se peru vodom, da bi se uklonio pesak i kamenčići. Kad su očišćeni, suše se kako bi mogli da se čuvaju. To je prirodni proces koji traje tri meseca. Nivoi temperature i vlažnosti vazduha se pažljivo prate tokom ovoga perioda. Tigrovi lešnici se svakog dana okreću kako biste bili sigurni da se jednako suše sa svih strana. Najbolje vrema da ih kupite je za vreme marta i aprila. Tigrov lešnik može se čuvati u skladištu i do dve godine nakon kupovine a da ne izgubi ni jedno od svojih jedinstvenih svojstava. Ipak, bitno je da se redovno provetravaju, ali i da su lešnici koje ste kupili prethodno prskani, kako bi bili zaštićeni od bilo kakavih oštećenja koja mogu da izazovu bube i insekti. Primetio sam ranije da neki od lešnika, koje sam kupio, imaju na sebi male grozdove belih jajašca na nekim plodovima, to su jaja malih moljaca koja se pretvore u larve koje ne samo da će pojesti vaše lešnike nego i sve ostale mamce koje imate, bilo boile ili osnovnu mešavinu. I dalje možete koristiti ove lešnike još neko vreme, ali bih vas toplo svetovao da ih iskoristite što je pre moguće i da ih čuvate u hermetičnim posudama, i to van kuće, u garaži ili u baštenskoj šupi. PRIPREMA I PRIHRANJIVANJE Ostavite ih potpoljene 24 sata, kuvajte 30 minuta, a onda stavite lešnike i vodu u kojoj su se kuvali u hermetičnu kofu, i ostavite da stoje na toplom mestu 48 sati. Nakon što su pokvašeni, mogu ostati sluzavi još neko vreme, ali se ipak zahteva potpuno hermetična posuda. Zamrzavanje je takođe dobra alternativa, ali ja skoro nikada nemam mesta u zamrzivaču za mamce i više volim sveže od zamrznutih. Neki pecaroši dodaju lešnicima šećer, javorov sirup pa čak i koka kolu posle kuvanja da bi zasladili ukus sokovima, ali ja ih ipak više volim prirodne. Zahvaljujući tome što ribe ne mogu u potpunosti da svare lešnike, one ih izbacuju u zgnječenom obliku. To je veliki plus, jer one onda spljošte mamac za druge ribe koje naiđu na njega, pa će iznova i iznova jesti ove spljloštene ostatke. Mnogo puta sam primetio da kada sam držao ribe u džaku za šarane nekoliko sati, na dnu džaka je bilo dve ili tri šake izbačenih spljoštenih lešnika. Oni su jako tvrdi i skoro je nemoguće da ih druge riblje vrste žvaću, pa su timei. Čuo sam od drugih pecaroša da su lovili deverike i linjake njima, ali ja to nikad nisam lično probao. Volim da započnem prihranjivanje mamcima u novim vodama koje nisu nikad dolazile u dodir s lešnicima pre toga, tako što raširim lešnike na velikoj površini sporednih sprudova, što takođe radim i sa lešnicima koji nisu pripremljeni, ali nisu mnogo sluzavi (tako da je lakše baciti ih i raširiti), ali ipak, ako postavljam mamce u nizu, iskoristiću ili mleveni mamac po dnu, kome dodajem ulje tigrovog lešnika, iseckane ili spljoštene tigrove lešnike umotane u male kuglice, koje bacam praćkom, ili glatke cele lešnike, takođe raširene preko velike površine. Posle početnog perioda postavljanja mamaca, uglavnom nekoliko nedelja, počeću da pecam njima, iako uglavnom samo sa nekoliko šaka celih lešnika, sa mlevenim mamcem od brašna tigrovih lešnika po dnu i smrskanim lešnicima pomešanim s malo ulja. Posle pecanja ću ponovo pobacati mamce, i to otprilike do pet kilograma prosuti preko velike površine, ponekad iz tri, četiri navrata. Volim da pecam na dve vrste mesta u jednom lovištu blizu kuće preko noći, gde pecam najviše šesnaest sati, dva-tri puta nedeljno, i još jedno mesto gde idem vikendom - tamo pecam od petka uveče do nedelje uveče ili ponedeljka ujutru. Zbog razdaljine, priprema mamaca je različita za obe lokacije. Na mesto bliže kući nosim dva kilograma dva ili tri puta nedeljno, dok na mesto na koje odlazim vikendom nosim do šest kilogram jednom nedeljno. Ako je pecanje vikendom produktivno, onda mogu propustiti noć preko nedelje (na lokalnom mestu za pecanje) tako da mogu da postavim mamce na mestu gde pecam vikendom još u sredu uveče. MAMCI I PREZENTACIJA Pre nego što nastavim, voleo bih da razjasnim da me ne sponzoriše ni jedna kompanija niti pojedinac, i da sve proizvode koje pominjem plaćam po istoj ceni kao i bili ko drugi, i da su to samo proizvodi koje sam lično isprobao i koji su ispunili očekivanja u zadacima kojih sam se latio. Uglavnom dosta koristim izbalansirane, ili plutajuće, mamce tigrovog lešnika. Većina mamačnih postavki se može koristiti i za pecanje tigrovim lešnikom, bilo da su vezani strunom, jednim ili bilo kojim od hiljadu "Snakebite" tipova. Ja uglavnom koristim konac za zube, a moj razlog za to je što nalazim razdvajanje mamca i udice bitnijim od bilo čega drugog kada je pecanje šarana u pitanju, jer ako je nemoguće razdvojiti ih, jer konac nije dovoljno fleksibilan, onda je bitka izgubljena i pre nego što je počela. Skoro pola debljine konca za zube se prvo obmota oko udice, a onda se čvor “no knot” (čvor bez čvora) obmota oko vrha i malo parče čvrste plastične cevčice ili skupljene cevčice preko vrha kao poravnanje. Ako koristim višak strune sa “no knot”-a onda ga protrljam između noktiju dok se malo ne izliže i ne postane fleksibilnijii. Takođe volom da koristim “žicu” napravljenu od 6 PVA grumena da drže udicu iznad strune još nekoliko sekundi nakon što je struna dotakla dno jezera, PVA se zatim otopi a udica polako tone u poslednjih desetet ili petnaest centimetara i nežno se spušta na samo dno. Sa kombinovanom postavkom mamca čvrsti deo će takođe gurnuti udicu sa strunom, dopuštajući na taj način skoro savršenu prezentaciju. Kako se grumenje potpuno ne istopi, ono isplovi na površinu i tako obeleži na vrhu mesto gde je mamac. http://www.trofej.info/images/Dubinka/mamac/Tigrov_orah.jpg Standardni prosti mamci po dužini strune Otkrio sam da izduženi tigrov lešnik montiran na strunu, sa razmakom od oko 2cm između udice i mamca, najbolje funkcioniše u ovom slučaju. Takođe, ne koristim običan stoper, već sam pravim stoper od tanke baštenske žice koju savijem u obliku slova “W”, sa malom petljom konca između obe krivine, dok su vrhovi gurnuti u tigrov lešnik kako bi ga držale na svom mestu. http://www.trofej.info/images/Dubinka/mamac/Togrova_boila.jpg Prosta pop-ap boila tigrovog lešnika Imao sam običaj da sam pravim svoje sopstvene pop-apove, sve do skorašnjeg plasmana Dynamite Baits Monster Tigernut pop ups od 15 i 20 milimetara i otkrio da su jako dobre. Ove od 15mm će držati tešku udicu veličine 4 ili 2, kao što je Fox XS a od 20mm će držati veličinu 1, a takođe zahtevaju dodatnu težinu da bi ih dobro izbalansirala. http://www.trofej.info/images/Dubinka/mamac/togrov-orah-popup.jpg http://www.trofej.info/images/Dubinka/mamac/tigrov_lesnik.jpg Pop-ap boila dobro izbalansirane (iznad) ili nagomilni tigrovi lešnici i pluta Kada upotrebljavate izdužene tigrove lešnike, koristite komadić plute (koja je prethodno potopljena u ulje tigrovog lešnika kako bi se izbalansiralo) samo odsecite komadiće plute ili tigrovog lešnika, dok svi ne potonu i slegnu se na dnu jezera. Sa okruglim tigrovim lešnicima koristite pop-ap na vrhu i dodajte parče olovnog lema unutar boile kako bi se sve izbalansiralo i zato što ne želite da previše oštetite boilu, jer bi to uzrokovalo primanje vode i potonula bi što bi ugrozilo prezentaciju. Ako koristite dva okrugla lešnika, probajte pop-ap od 20mm, ako koristite jedan lešnik, onda bi trebalo da je ona od 15 mm dovoljna. Kako bi se sve držalo zajedno gurnite mali komad štapa i šupljinu konca do tigrovg lešnika najbliže udici. Nadam se da sam vam dao uvid u jedan od najboljih mamaca koji ako se pravilno pripremi i iskoristi obećava dobar ulov velike ribe. Dirk Wise

Tekst preuzet sa internet strane Trofej. Decenijama su šarandžije spokojno pecali lepe primerke na primitivan pribor i tradicionalne mamce. Ribe je bilo mnogo a ribolovaca malo. Bili su to prekaljeni asovi naoružani strpljenjem i iskustvom koji su, što je najvažnije, poznavali u „dušu“ navike dragog im protivnika. Nažalost, kako to već biva, pogrešna politika “unapređenja” sportskog ribolova učinila je da vode postanu zakrčene „ribolovcima“ bez osećaja (često i bez osnovne kulture) koji su iz vode vadili bukvalno sve što su mogli da zakače. Ono što nisu mogli da zakače zatrpavali su tonama prihrane koja je trulila i odvlačila ribu stotinama metara od obale. Krenulo je razvlačenje udica lakim desantnim plovilima do nedostupnih tačaka. Hranjenje po sistemu “džak na dan” postalo je običaj. Na kraju se desilo neminovno, ribolov je postao mučenje, a šaran je instiktivno počeo da se sklanja na nepristupačna mesta, gde se malo ko odlučivao da pokuša. SRBIJA MESI Nekako sredinom osamdesetih slabašni odjeci sa britanskih ostrva ulili su novu nadu. Momci sa golf-kapicama, uz obavezni lagani osmeh na uglovima usana, držali su šarančine veličine starinskih perjanih jastuka iz bakine radionica. Iz usta čudovišnih riba, od kojih su neke imale i preko 30 kg, virile su šarene kuglice končićem privezane za udicu. U vrlo vešto zakukuljenim tekstovima moglo se razaznati da su to otprilike valjci VII generacije i da se zovu bojili. Naravno, vešti ostrvski biznismeni nisu nikako hteli da otkriju recepture pa su lutanja bila neizbežna. I... Šarandžijska Srbija počela je da mesi! Materijal od koga su se mogle napraviti tone svadbenih torti završio je u vodi. Razvodi brakova i teške psihičke traume su bile logična posledica, jer rezultati nisu opravdali očekivanja, a i tanki budžeti su učinili da mnogi odustanu na samo korak od uspeha. A nije bilo velikog Roda Hačinsona da kaže da bojili i nisu neka naročita revolucija, kakav je zapravo sam način montaže na dlaku. Živeli smo u mraku. http://www.trofej.info/images/Ulovi/rekord-garasi-1.jpg I sam sam prošao kroz (pre)ranu boili-fazu. Uspeo sam čak i da uhvatim par manjih šarana, ali mi je to pošlo za rukom na manjim vodama sa slabijom populacijom malih ciprinida. Na velikim vodama sam prolazio tanko. Nije bio problem u samoj bojili, nego ja nisam tada imao dovoljno vremena da eksperimentišem u kontinuitetu. (Đole je 29. oktobra 2011. na Garaškom jezeru ulovio i vratio u vodu rekordnog šarana ljuskaša težine 26 kilograma i 620 grama i dužine 93 cm, ovog na slici – op. ur. 50 METARA TIŠINE Kako smo napred konstatovali, na većini voda kukuruz, hleb i slično predstavljaju najčešći jelovnik šarana. On rado jede žitarice, naročito ako su sveže. Problem se javlja kada počne nekontrolisano prihranjivanje. Tada kukuruzni tepih počne da truli, a pošto je za truljenje preko potreban kiseonik, okolni slojevi vode postaju deficitarni istim. Pošto klopa u „gasnoj komori“, naš bucko u laganim zamasima napušta hranjenu zonu. Ubeđen sam da je ovo uzrok pojave tzv. „letnje rupe“, kada je šarana stvarno teško uhvatiti na prosečnim mestima. Ako smo sve ovo apsolvirali, zaključak je jasan: moramo pecati na mestima bez mnogo gužve. Možemo se odlučiti za teško pristupačne terene (ukoliko ih ima na našoj vodi), ali se mogu odlično pokazati i mesta „gde je zadnje dve godine slabo radilo“, bez obzira što su udaljena samo 3 metra od dobrog asfaltnog puta. Znači, tražimo pedeset metara tišine da kreiramo svoj lični mikrokosmos. Razradićemo tri tipične od „n“ mogućih varijanti. http://www.trofej.info/images/Dubinka/mamac/saran-kukuruz.JPG Varijanta 1. Za razliku od dobrog dela obale vaše omiljene vode koji je pitom i urbanizovan, jedan deo se odlikuje jako strmom obalom zaraslom u džunglu koja se jednim delom prostire i pod vodenom površinom. Prilaz je moguć stilom Zagor-Te-Nej (preko lijana i granja), ili korišćenjem sitne alpinističke opreme. Varijanta 2. Dubina 80 cm, trska, šaš i panjevi. Ponegde par kvadrata slobodne vode. Kolege koji u trku prolaze ka pravim (čitaj: dubljim i čistijim) mestima, gledaju vas sa mešavinom podsmeha i sažaljenja („tu nema ribe, kolega“). Videćemo, kolega. Varijanta 3. Samo srce vašeg najposećenijeg revira. Montirali smo se između dve od 126 šarandžijske ekipe na tom reviru. Od leve ekipe, koja tri puta u toku dana isplovljava sa crnom zidarskom kofom do 110 m udaljenih bova, odvaja nas mali zaliv obrastao šibljem i simpatičnih 30 metara. Desnu ekipu (koja dejstvuje na bednih 95 m) oterala je na kulturnih 50-ak metara zla kob strme, lepo uređene obale na kojoj, nažalost, nema dovoljno placa za montiranje šatora sa osam soba. Naravno, i leve i desne komšije vole da urlaju kao besni. Naravno, sve vam je jasno. Pod uslovom da se ponašamo tiho i staloženo, neko od ovako odabranih mesta će omogućiti da lovimo u nekoj vrsti šaranskog utočišta. Čak će se na takvim mestima, ako ga ne uznemirimo, ponašati vrlo prirodno, odnosno kretaće se i hraniti u neposrednoj blizini obale. NE TABANAJ! Ovim je automatski rešen i problem prihranjivanja, jer na maloj distanci možemo precizno plasirati vrlo male količine prihrane na željenu lokaciju, bez rizika da prehranimo ili poplašimo opreznog šarana. Takođe, u zavisnosti od ritma ishrane, možemo ponavljati prihranjivanje više puta u toku dana. Isto ćemo postupiti i ako primetimo da nam druge manje ribe razvlače prihranu, što se da primetiti po laganom titranju strune. Lično praktikujem da mesto prihranjujem četiri puta dnevno sa po pola kilograma kuvanog kukuruza (na vodama gde ima cverglana i mnogo malih ciprinida) odnosno, mešavinom kukuruznih žitarica - kukuruz, pšenica, ječam, raž + prekrupa (na siromašnim vodama). Ovaj režim važi za lov dubinskom metodom. Kako odraniti? Na neposećenim mestima (varijanta 1) nema ništa jednostavnije. Šaran se često kreće na samo pola metra od obale, jer ničim nije uznemiren. Odmah po dolasku na mesto treba baciti par šaka prehrane, a zatim pristupamo pripremanju pribora. Postavimo stoličicu, sednemo i rasporedimo oko sebe a na dohvat ruke sve potrepštine (meredov, predveze, kutiju sa olovima, čuvarku, mamce... pivo!). Bez obzira da li lovimo ispod samih nogu ili podbacujemo pod obalu levo ili desno, osnovna stvar je biti savršeno miran i statičan. Dovoljno je odroniti par kamičaka ili malo potabanati obalom pa da poplašimo sve potencijalne mušterije. Ukoliko ne možemo da podnesemo nepomično sedenje, treba se izmaći što je moguće dalje, a da ipak još uvek vidimo štapove, pa se možemo malo komotnije ponašati. Ako nismo zadovoljni jednim ulovljenim šaranom dnevno (makar bio i kapitalac) savetujem da prihranjujete bar još jedno mesto, jer kad izvadimo šarana ispod samih nogu (ili ne daj bože, izgubimo ribu) šanse da se udarac ponovi u narednih par sati su minimalne. Pošto smo sve ovo ispoštovali, da kažem da se na mestima ovakvog tipa mogu dobiti zaista pravi kapitalci, dok su primerci od 3-6 kg relativno redovna pojava (naravno ako u vašoj omiljenoj vodi ima dovoljno riba). U SRCU KOROVA Na pozicijama prepunim krša (tip 2) šaran se oseća kao svoj na svome. Hrana + zaklon predstavljaju najbolji spoj. Ovde nije problem zakačiti ribu. Problem je izvući je! Kada biramo poziciju sa koje ćemo zabacivati, moramo razmotriti na koju će stranu šaran odprilike povući kada ga ubodemo, gde ćemo voditi borbu i na koju stranu ćemo ga izvući. Kada se mozaik bitke sklopi možemo prihraniti mesto. Dobro je prihranjivati i par dana uoči prvog pecanja, po sistemu „pola kile u trnje - kilu ispred trnja“. Tako ćemo šaranu omogućiti da razbije nepoverenje prema našim mamcima, a pošto nije uznemiren izlaziće iz zaklona bez problema. Kada dođemo da pecamo dovoljno je baciti po šaku do ivice vegetacije i ispred, i zabaciti udice na udaljenost od bar 2-3 m od krša. S obzirom da lovimo u plitkoj vodi podrazumeva se da nećemo stajati uspravno i tutnjati po obali, ako želimo da privedemo po neko „prasence“. Sedimo mirno, uzmimo i privodimo neoprezne. Povremeno „prskanje“ sa po pola šačice kukuruza neće biti na odmet. Uh, umalo da zaboravim, na ovakvim mestima ne smemo ni slučajno sebi dozvoliti luksuz da ulazimo u vodu da bi čupkali i seckali neku stabljičicu ili panjić, koji nam eto smeta. Svako narušavanje staništa šaran će kazniti bekstvom u samo srce korova iz koga ga možemo očekivati na staroj lokaciji eventualno sledeće godine. Znači, ako nam te sitnice baš smetaju bolje da promenimo mesto i nađemo neko koje nam više odgovara. DOK KOMŠIJE VESLAJU Mala oaza u pustinji uma (varijanta 3) pruža nam mogućnost da podržimo šarana u njegovoj praiskonskoj težnji da priđe obali. Što je komšiluk bučniji - šanse su nam veće. Još ako napipamo kakvo podvodno uzvišenje, ili greben (uz par grana)... Uh! Normalno, ne treba biti nerealan pa očekivati da će šaran prići na dva metra od obale (mada i to može da se desi noću), ali na 15-ak metara može da se radi samo tako. Pošto je to u dometu junačke desnice, možemo hraniti kad i koliko nam je volja (čak i noću!), a bez da pravimo kojekakve kugle i slične pljašteće objekte od kojih šaran, kada ih čuje, traži spas u šumarcima na drugoj obali. Prednost nad konkurencijom je i u mogućnosti da zabacimo bez problema sa veoma lakim olovima (koja ne bućkaju previše) i po najvećoj olujini, kada riba na jako napadnutim vodama ume ponekad odlično da radi (posebno u periodu jul-avgust). Prihranjivati treba sa po par šaka, više puta u toku dana (i noći!), tako što se manje zrna grupiše na samo mesto gde će ležati udice, a više se raspe okolo da bi oprezni šarani mogli prvo malo da klopaju - da se okuraže, pa i da potroše malo energije tražeći još. Trebalo bi, takođe, loviti sa što manje struna u vodi (štapova na obali) jer ćemo manje plašiti ribu, a lakše ćemo moći da ispratimo i iskontriramo sve udarce, koji često znaju da budu jako kilavi, iako možda potiču od pravog kapitalca. Na sve nagoveštaje udarca uzvratimo blagovremenom kontrom i bićemo iznenađeni učinkom. A ako promašimo, lako ćemo, za 30 sekundi, ubaciti udicu na isto mesto. Joooj lepoteee! A komšije veslaju li, veslaju... PRIPREMA PRIHRANE Svako ko je lovio šarana bar dvaput, zna kako se kuva kukuruz i slično zrnevlje. U načelu prosta stvar. Ali svaki šarandžija ima neke svoje male tajne za pripremu omiljenog mamca. I svi tvrde da je njihov sistem najbolji!? Jedni ga kuvaju dok se sasvim ne raspadne, drugi pak koriste suvi stari kukuruz, koji buše burgijom da bi ga natakli na udicu. Ja obavezno kuvam kukuruz, jer je tako lakše varljiv, i to na laganoj vatri oko sat i po, dok ne nabubri toliko da spoljna opna počne da puca. Ukoliko pravim miks, u zadnjih 45 minuta kuvanja dodajem pšenicu, raž, ječam i slično, da se sve zajedno prokuva. Dosta sam probao sa raznim mirisima (istina, nisam koristio najbolje i naskuplje atraktore) ali nisam primetio neku bitniju razliku između „parfimisanih“ i natur zrna. Verujem da se pored jednog, ili dva vrhunska, proizvođača „mirođija“ za šarana, švercuje mnogo prevaranata koji prodaju „šećernu vodicu”. Čak mislim da od prirodnog mirisa nema boljeg - pa i onda kad zbog stajanja malo „pisne“ nakiselo. Kukuruz čuvam u kantici u tečnosti u kojoj je skuvan i odatle biram cela, krupna zrna za mamčenje udica. Ostatak ide u vodu - može solo ili sa vezivom od blata, prekrupe ili kuvanog kačamaka. Kada je to gotovo krećem sa slaganjem artiljerije. O SITNOJ OPREMI KOJA ULOV ZNAČI Namerno sam odabrao ovaj podnaslov jer mi se čini neumesno da u jedno ovako blesavo vreme predlažem nekome da kupuje nov pribor i tako sahrani više stotina evra koje, uzgred budi rečeno, nekome (kao i meni) predstavljaju poslednje rezerve. Predpostavljam da svaki šarandžija ima svoje najdraže (i jedine) štapove i čekrke sa kojima su se već srodili i prošli sito i rešeto. Često dobro poznavanje opreme koja nam je na raspolaganju i njenih mogućnosti znači više u borbi sa kapitalcem nego nov pribor sa kojim nismo prošli mnoge situacije. Čerez toga ću se više zadržati na nekim sitnijim delovima pribora, koji se ponekad pokažu bitniji za dobar ulov, od skupih štapova i čekrka. Kao predstavnik generacije šezdeset i neke, prebacio sam preko glave mnoge reforme i revolucije, pa me tako zakači i tehnološka revolucija ribolova na ovim prostorima, negde još krajem osamdesetih. Tvrdokorni balkanski tradicionalizam je tada morao da ustukne pred najezdom tehničkih novotarija, kako sa zapada tako i sa istoka. Ne znam kakva sve čuda nisam isprobao, ali je vreme, kao jedini nepristrasni sudija, učinilo da neke stvari zažive, a neke ne. Da krenem redom. PRIVEZAN ZA VRBU Strune su u zadnjih 25 godina doživele neverovatan napredak. Poslednjih godina tržište je zatrpano gomilom proizvoda koji poseduju spektakularnu nosivost u odnosu na prečnik (monofil 0,25 mm i do 8 kg). Probao sam i ustanovio da, kao i svi noviteti, i ovi boluju od niza dečijih bolesti. U početku su ove strune stvarno jake, ali nakon par ulovljenih riba počinju da pokazuju znake starenja - habaju se, postaju krte itd. Uz to su i vrlo krute, pa skaču sa špulne kao jarci, a vezivanje čvorova je priča za sebe. Zaključak glasi: najbolje je loviti sto puta proverenim strunama do 0,30 mm, koje su nešto skuplje, ali su trajne i imaju odlične performanse. Debljinu strune birajte prema zahtevima situacije (na čistim mestima 0,25-0,30 puna kapa, a u panjevima i Englezi rade sa 0,45-0,50 mm). Sa tanjim strunama se lakše zabacuje (osobito mali tereti), lakše se zatežu i potapaju, a uživanje u drilu je veće. Međutim, često je bolje biti malo grublji u borbi nego da riba ostane negde dole čvrsto privezana za vrbu - tu joj spasa nema. Slobodno se odlučite za deblje najlone, gde je to potrebno, jer zahvaljujući jednom izumu iz oblasti predveza, šaran će uzeti udicu i na struni nosivosti do 20 kila, a bez podozrenja. SRPSKO OTKRIĆE Promućurni Englezi su pre nešto više od dve decenije „provalili“ da šaran na napadnutim vodama počinje da ignoriše mamac zbog toga što je postavljen na krutu i debelu najlonsku strunu. Odgovor na taj izazov bila je serija pletenih struna firme Kryston koje su bile znatno tanje od monofila iste nosivosti, a pritom mekane kao svila. Udice su se na to vezivale kao od šale, a čvorovi su se prosto sami pakovali. Ali avaj, cena je bila astronomska. No na scenu stupaju promućurni Balkanci! Otkrivaju tek iznedrene bisere iz blinkeraške industrije - pletenice. Još veća nosivost, a cena dosta niža. U nekim prodavnicama seku na metar - buum! Odmah probavam i... To je to! Zalud suze britanskog proizvođača i tvrdnje da ove pletenice cepaju šaranu usta. Uzgred budi rečeno, usta će se cepati i monofilom ako ribolovac vuče kao sivonja. Ovako jedina iscepana usta poseduju Britanci - od plakanja. Najzad mogu da pecam „četvorkom“ a da se ne mislim da li će se čvor odvezati u odsudnom trenutku. KUĆNE ČAROLIJE Jedina mana upletenih predveza je njihova sklonost ka mršenju oko osnovne strune. Ovo rešavamo tako što koristimo olova sa cevčicom, ili iznad običnog olova (protočnog) montiramo 20-30 cm bužira (u zavisnosti od dužine predveza), koji fiksiramo štoperom da ne beži od olova. Olova sa cevčicom se prodaju u raznim bojama i oblicima (okrugla, valjkasta, pljosnata, raketa itd.) i težinama i do 150 g - za parabolike od 3,5 lb. Dobro će odraditi i naša stara šestougaona, pod uslovom da su adekvatne težine. JAPANSKE ČIODE U svetu udica ima raznih čioda. Stotine boja i oblika služe da uhvate ribu, ali i ribolovca. Ne treba zaboraviti osnovne kriterijume za izbor. Prava udica za šarana treba da bude čvrsta, lagana i besprekorno oštra. Dobro bi bilo da umesto pločice za vezivanje ima alkicu. Veličinu biramo prema veličini mamca i očekivanog plena, oblik prema načinu montaže. Ako lovimo sa kukuruzom direktno montiranim na udicu, odabraćemo model sa kraćim vratom i širim kolenom, na koju ćemo moći da postavimo dva krupna zrna a da vrh pristojno štrči i omogućava ispravan ubod. http://www.trofej.info/images/Dubinka/mamac/boila-kukuruz.JPG Za montažu na dlaku najbolje su udice sa nešto dužim vratom i pravim vrhom koji može biti tik blago savijen prema spolja. Treba pomenuti da zbog samog načina na koji se mamac postavlja udica može (i treba!) biti znatno manja nego da je mamac na njoj. Pritom treba da je vrlo jaka - da se ne bi slomila ili ispravila. Zbog toga za ovaj stil preporučujem renomirane ostrvske i japanske firme. Vežite “čvor bez čvora” i ne bojte se. BEZ FILOZOFIJE Ako lovimo fiksnim olovom a šaran oprezno uzima, treba ići na kraće predveze, a ako koristimo klizeća olova i pratimo ugrize na struni (najpouzdaniji metod u danima bez mnogo vetra) možemo koristiti duže. Iznad virble na osnovni najlon navlačimo olovo i montiramo cevčicu (ako je nema) koja sprečava mršenje. Sad je sistem spreman za zabacivanje. Treba ga samo naoružati parom zrna (može i jedno). Ako se odlučimo za dlaku, zrna nižemo iglom s kukicom, a ko stoper možemo iskoristiti običnu travku, ili komadić bužira. I to je sve. Kad se pogleda, i nije neka filozofija. Sve dobre stvari na svetu su u principu vrlo proste. Razmišljajte, kombinujte klasiku sa novim rešenjima i probajte svašta. Đorđe Stanić

Saglasan sam da su Pavlovci "opustenija" varijanta,a opet dosta atraktivna i ribom bogata voda. Moze dosta ekipa da stane (20+). E sad pitanje za ljude koji bolje poznaju jezero da li je rano za to jezero da pecamo od 17-19.04 ili da biramo termin u Maju? I kljucno pitanje DA GA MERIMO ili da POBEDU nosi najveca riba?