Uh. Evo došao sam malo k sebi pa mogu i ja da napišem par reči. Prvo što se tiče pecanja. Svi su znali da će da bude teško i da to što se peca u Bg nama apsolutno ništa ne znači i da će faktor sreće biti ogroman. Znali smo koji mamac riba uzima i da ukoliko je bude u boxu da će se upecati. Pozicija na kojoj smo mi konkretno pecali jednostavno nije imala ni jednu ribu, kilometar obale levo i desno od nas se niko nije upisao, ni deverika ni cverglan... ništa. Signalizatori se nisu oglasili 4 dana. Imali smo jednu štuku samo koja je napala mamac u provlačenju kroz travu probali smo apsolutno sve što može da se zamisli, pecanje u travi( chod rigovi, pva kese...) iza trave, na padini, na prelazu, na dubini, na sajli, na zig rig od 50cm-5m na bukvalno svakih 20cm, da hranimo, da ne hranimo, da pecamo van hrane... bukvalno sve što je moguće da se proba, ribe jednostavno nije bilo. Sve tri ekipe su dale sve od sebe. Miške je imao dobru poziciju za koju smo odmah znali da će da da ribu i taktički su sve odradili besprekorno što je dalo i ulove, istu tu taktiku( i milion drugih) smo radili i u druga dva boxa ali jednostavno nije bilo šta da se upeca. Obojica smo se nudili da izađemo, da se napravi izmena ako neko slučajno ima neku ideju koju mi nismo probali ili misli da postoji neki način da se uhvati ta jedna hebena riba koja je bila potrebna. Ali svi su znali i videli da smo pokušali bukvalno sve. Što se tiče one druge strane, organizacije, mogu da kažem da potpuno razumem revolt svih i da ih podržavam jer meni je bilo naporno da to gledam sve koji sam pecao 80km od kuće a mogu da zamislim one koji su prešli hiljade kilometara kako su se osećali. Jedna stvar je jako bitna i to smo zaključili iz razgovora sa svima. Da je bilo ribe, tj da se hvatala riba, jedna, pet ili deset po ekipi, nebitno, nikome ne bi smetala ni muzika, ni vatromet, ni plivači ni ništa. Ovako na očajno stanje što se tiče ulova dođu još i ovakve stvari kao šlag na tortu i onda dođe do kulminacije. To je sramota onoga ko je to sve organizovao i doveo ljude svesno da pecaju negde gde ribe nema dovoljno za takav skup. I to malo što su poribili je dobrim delom odnešeno pa sr tako došlo u situaciju da ni jedna ekipa nema upis u sva tri sektora kao i do toga da imamo prvaka sveta sa ulovljene dve ribe. Svaka čast ekipama koje su u plasmanu, niko ne može da tvrdi da je slučajno. Ukrajina i Hrvatska su provele dane i nedelje na jezeru, uložile maksimalne napore i rezultat je morao da dođe. Ukrajinci su imali čoveka kojem je bilo plaćeno da sedi celo leto na Adi i prati i zapisuje treninge svih reprezentacija. Toliko o tome. Ostaje gorak ukus u ustima jer smo uložili mnogo novca, vremena i truda u sve ovo da bi na kraju završilo tako. Srbija u JAR neće ići, bar je za sada tako zvanična informacija. Ostaje da se organizuje kvalitetna liga za 2020 za Ukrajinu jer, tužno ali istinito, tamo će biti uslovi pecanja koji nama mnogo više odgovaraju od ovih na Adi.