Uh, kakva avantura... Stizemo poslednji fakticki, poslednji biramo mesto, cuka zaliv 48 mesto, razapinjemo satore i lezemo da spavamo.Sutradan soniramo i predvece razvlacimo 200 i kusur metara daljina.U ponedeljak dobijamo prvu ribu , mada sunce toliko przi da nije moglo da se izdrzi , a prva prodavnica 15 km od mesta.Zabit.Tada se dogovaramo da li da se preselimo i odlucilo je bacanje novcica koji je pao na pismo...prebacivanje .Opet muka soniranje , trazenje sljiva...mesto 16.Hladovina , ma raj , da smo odmah poslusali kolege da tu stanemo ne bi se cimali ovoliko.Inace nas trojica smo pecali na 6 stapova , ne smem da zamislim koliko je cimanje na 12.Razvlaci se na oko 150 metara , direktno ispred sljive , mada smo mi pecali bas bas u granju , sto je i razlog velikog broja izgubljenih riba.Fakticki nam pecanje pocinje u utorak i do petka ne stajemo sa ulovom , mnogo ribe smo imali , najveci 21kg !!! Jezero nevidjeno za pecanje , nimalo laka voda , ogromno iskustvo...E sad moram da spomenem da je organizacija bila jako losa , svasta je obecavano , neke majice , tv ekipa...ali neki drugi put ce valjda biti bolje , nismo mi narod sklon dobroj organizaciji , ali utisci su fascinantni. Za momke iz Subotice mi je jako zao sto im je stao auto , mi smo takodje prosli pored njih , nismo stali jer nismo znali da je neki kvar u pitanju...bar da su nam signalizirali , nikakav problem da stanemo...jebiga...njihov gps nas je iscupao iz Bukuresta u dolasku.Sve u svemu kad god se organizuje , verovatno cemo ponoviti pecanje , sad znamo sta , gde kako , koliko...Pozdrav svima koji su bili , oni koji nisu zazalice .Veliki pozdrav za Gloda.Slike uskoro.