Zavojsko jezero VODENI BISER ISPOD STARE PLANINE Zavojsko jezero je jedno od najlepših i, naravno, najčistijih veštačkih akumulacija u zemlji. Nalazi se na jugu Srbije. Prostire se ispod same Stare planine, na 15 kilometara od Pirota. Nastalo je ne tako davno – februara 1963. godine kada se desila nezapamćena prirodna katastrofa u srednjem delu toka planinske rečice Visočice. Usled naglog otapanja snega na Staroj planini, u ataru sela Zavoj, na desnoj (prisojnoj) dolinskoj strani Visočice potekla je bujica razdrobljene i raskvašene zemlje i preprečila tok reke. Stvorena je prirodna brana na kojoj je, kasnije podignuta HE Pirot! Tako je zahvaljujući urvinskom materijalu, prirodnoj katastrofi, istina na štetu starosedelaca, ali na radost ribara – stvoreno prelepo planinsko jezero. http://revirisrbije.com/wp-content/uploads/2009/11/zavoj1-300x225.jpg Telegrafski – “lična karta” jezera mogla bi da se sažme u nekoliko reči: Dugačko je oko 17 kilometara, nalazi se na nadmorskoj visini od 612 m, prostire na površini – 5,53 kvadratnih kilometara. Maksimalna dubina jezerske vode iznosi 60 metara, a dužina obalske linije oko 40 kilometara. To bi bili suvi statistički, geografski parametri. Za nas (sportske) ribolovce važno je da se istakne – da je reč o jezeru prepunom različitih vrsti riba, i da je na pojedinim, još ne napadnutim, divljim revirima, uglavnom – okrenutih ka ušću Visočice, voda toliko čista da se može piti direktno iz jezera! Jedno vreme, ekološka prirodna (planinska) ravnoteža jezera bila je poremećena, ali Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja, zajedno sa Opštinom Pirot, te tamošnjim ribarima i ekolozima, uklonilo (i uklanja!) sve veštačke i bespravno podignute objekte iz ovog Zaštićenog prirodnog dobra – Parka prirode Stara planina. Akcija se ovih dana privodi kraju i organizatori se mogu pohvaliti dobrim rezultatima. Uklanjeno je čak 225 objekata oko Zavojskog jezera, ispod kote 620. Većina veštačkih naseobina podignuta je na zemljištu koje pripada HE Pirot. Da podsetimo da su samo prošle godine uklonjena 202 objekata tako da svi pokušavaju da “vrate dušu” prelepom vodenom biseru juga Srbije. http://revirisrbije.com/wp-content/uploads/2009/11/zavoj8-300x225.jpg Ali, vratimo se ribolovu! Najizazovniji reviri nalaze se ispod i iznad čuvenog Belskog mosta, prema Pakleštici, mada su i ostale uvale, naročito u lukanjskom ataru, posebno izazovne. Ali, Belski most je postao zaštitni znak i šarandžija i plovkaroša i varaličara. Još dan-danas se prepričavaju “alaske” priče čuvenih belskih Robinzona – Mande Profe, Pandrcka, Baneta Džibre, Miće Alnasera, Mališe…koji od ranog proleća pa do kasne jeseni treniraju ribolovačku strogoću oko prelepog vijadukta visine – preko 20 metara. Nekada stvarno, a nekada u – “u priči” ostvaruju vredne ulove – somova, šarana, deverika, klenova…pa i potočne pastrmke, koja je u akumulaciji mutirala – u jezersku, tako da se hvataju orijaški primerci i pastrmke. Ali, ipak, Zavoj je oduvek bio i ostao – pravi štučji raj! Naime, i ovog leta na Zavojskom jezeru ostavren je lovni rekord. Krajem jula, u Lukanjskom zalivu, Dragan Jović iz Niša prevario je štuku tešku 8,3 kilograma i tome, još jednom, potvrdio da vode Zavojskog jezera – kriju orijaške primerke. Naime, po našoj evidenciji, za poslednjih nekoliko godina ulovljeno mnogo kapitalnih primeraka ove grabljivice. Najpre je „pala“ potočna, tj. jezerska pastrmka od 18 kilograma koju je prevario naš poznati varaličar, neurohirurg – Buda Petrović i nekoliko štuka, od kojih, ovom prilikom, izdvajamo dva “ekstremna” slučaja. Krajem 1998. godine Vidojko Janačković, inspektor Pirotskog okruga, član OOSR Pastrmka, uhvatio štuku tešku ravno 13 kilograma i 700 grama a dugačku 1,26 santimetara. Vidojko je primerak prevario na “meps”- leptira broj tri! U “višeminutnoj borbi sa grabljivicom stradala je mašinica (svetske) marke ‘gold-miks 63’, koja po prospektu može da izvuče ribu tešku i do 15 kilograma” – zabeležili smo, tada, izjavu ovo pirotskog varaličara. Vidojkov ulov uverio je njegov sugrađanin Milan Đorđević. On je na istom mestu, oko sada već kultnog Belskog mosta, izvukao štuku od 10,5 kilograma dugačku 1,02 sanitimetara. http://revirisrbije.com/wp-content/uploads/2009/11/zavoj7-300x225.jpg Štuka (po)najbolje grize u kasnu jesen i zimi. Za nju se, u priobalnim delovima, zbog podvodnog granja/drveća i velikih stena, koriste, uglavnom, plivajući (bućkajući) vobleri – sa podešavajućom prednjom kašikom, a za nešto čistija mesta oko mosta pogodni su leptiri i džigovi – raznog gabarita, boja i „oblika“. Osim štuke, posebno je pupularan lov šarana. Dakle, zavojska akumulacija ne krije samo kapitalne primerke štuke, već i je pogodna i za razvoj, život ove ciprinidne vrste, pa je Lazar Anđelković, član pirotske Pastrmke, ovog leta ulovio šarana dugog 90 santimetara i teškog 11 kilograma i 600 grama. Anđelković je od početka sezone uhvatio tridesetak somova i još – nekoliko šarana. Pomenimo uzgred da je toku Liga rekorda najboljih ulova za članove Pastrmke, a ovo je, barem do sada, najveći ostvaren ulov. Prošle godine prijavljen je šaran od 12, 5 kilograma. Po našem, pak, saznanju težina najvećeg ulovljenog šarana, na Zavojskom jezeru, do sada iznosi – 14,5 kilograma! Šaran se lovi dubinski i čeka na skoro svim jezerskim mestima. Najveća gužva i konkurencija vlada(la) je ispred nekadašnjeg “divljeg kampa” kod pomenutog mesta – koji su udarnički “urbanizovali”, podigli, grupa ribara iz Pirota, Dimitrovgrada i Niša. Teren čiste i pripremaju za lov još u rano proleće, a zatim mesto prehranjuju kukuruzom do kraja maja, da bi se aktivnim pecanjem krenulo krajem juna i početkom jula. Ostali su verni klasičnom šaranskom mamcu – kukuruzu, mada u poslednje vreme, nerado, ali prihvatuju i nove šaranske menije na kojim dominiraju boili-specijaliteti. U jesen i zimi, mada i preko cele godine, dobro grizu grgeč i klen. Lovljeni su grgeči i preko jednog kilogram, dok klen naraste – oko 1500 grama. I , za razliku od rečnog koji je, po kazivanju Piroćanaca “tulbast”, zavojski klen je izdužen, nekako “vretenast”, krupan i ukusan , jer se baškari u bistroj planinskoj vodi. http://revirisrbije.com/wp-content/uploads/2009/11/banezibra-300x225.jpg Ovih dana, kada je leto na izmaku i kada počinju hladni dani, mada je ispod Stare planine i u sred leta, naročito uveče i ujutro – poprilično hladno, u lovu krupnih primeraka zavojskog klena posebno su efikasne kašikaste varalice od 30 – 40 mm, kakve su Abu Atom i DAM-ov Efzet, i nešto veće čikade. Od leptirastih varalica korisni su Mepsovi leptiri, ponajviše Aglija Long (za sredenje slojeve vode), ali i Komet (za dublje delove), bakarnih i zlatnih boja sa tačkastim i crveno – crnim aplikacijama. Kod svih, i ovde važi osnovno pravilo – pri manjoj svetlosti biraju se svetlije varalice i obrnuto, tj. za jutro i predvečerje svetlije, a preko dana – tamnije. Konkretno, klen se najbolje vara kada se čamcem (s)pustimo obalom jezera i to negde (rano) prepodne kada on počinje da se diže ka površini vode. Tada koristimo leptire iz Aglija-serije (veličine 1 – 4) i (ribo)lovni uspeh gotovo da je zagarantovan. Klen se uspešno lovi vaser – kuglom, pre svega, posle kiše – kada se mutne planinske bujice uliju u jezero. Sve u svemu, Zavojsko jezero pruža pregršt zadovoljstava svim vrstama sportskog ribolova. I ne samo ribarima, već i ljubiteljima čiste prirode i bistre planinske vode! B.M. KAKO DO TAMO? Do Zavajskog jezera se relativno lako i brzo dolazi. Naravno, ako ste se uputili do (naj)bukiranijeg mesta kod jezerske brane. Na ulazu u Pirot, iz pravca Niša, skrećete levo na lokalni put za selo Nišor, tj. Zavoj. Na devetom kilometru od grada, iznad pomenutog sela, put se račva u dva dela. Levi, asfaltirani vodi do urbanizovanog dela – kod brane, desni krak vodi ka kultnom jezerskom mestu, čuvenom – Belskom mostu. http://revirisrbije.com/wp-content/uploads/2009/11/zavojsko-jezero-mapa-120x90.jpg ŠTA SE I KAKO PECA? Kako smo istakli u tekstu pecaju se skoro sve ribe - karakteritične vrste za mrenski region. Pored šarana, soma, deverike, klena, grgeča… odlično radi i sva ostala bela riba, posebno krupni primerci beovice! OCENA: 90 DODATNA PONUDA Pošto reviri oko Belskog mesta predstavljaju male robinzonske, planinske oaze i relativno su “odsečene od sveta”. Zato, naročito, ako krenete put Belskog mosta sa sobom ponesite sve životne potrepštine – od tako potrebnog ribolovačkog pribora, mamaca – do neophodnih perhrabrenih artikala. Vodu ne nosite! Iznad mosta kulja izvor hladne, pitke planinske vode. Pošto se jezero nalazi na velikoj nadmorskoj visini, noći su poprilično hladne i zato, obavezno – i usred leta, držite u rezervi – jesenju odeću i obuću. OCENA: 75 CENE Cena godišnje dozvole za zaštićeno prirodno dobro Stara planina (Zavojsko jezero i pastrmske vode oko njega) iznosi 1.000 dinara uz obaveznu matičnu dozvolu ribarskog područja Srbija-istok. Dozvole u pirotskoj opštini mogu da se kupe u OOSR Pastrmka i za seniore iznosi 4.500 dinara, za juniore i žene 1.300, a za lica starija od 65 godina 2.800 – plus članarina od najmanje 50 dinara. REVIRI SRBIJE
