Tesko da ce iko od nas da se izbori sa problemom preteranog izlova (kojom god vrstom) i jos vecom nasom zeljom za vracenjem ribe (pogotovo kapitalnih primeraka) nazad u vodu! Ja sam, igrom slucaja, pre neki dan video fotografije dva "pecarosa", sa kamarom od preko 100 (i slovima STO) komada skadarskog krapa, doduse stvarno upecanih (nije mreza, struja, dinamit...), negde na potezu Rijeke Crnojevica, tezine od 3.5-6 kg! Opet, igrom slucaja, jednog od njih znam relativno dugo, a pojma nisam imao da se bavi saranskim ribolovom. I opet igrom slucaja, slucajno smo dosli na temu pecanja, gde on sav ponosan htede da mi pokaze slike ulova... Pokazivanje je zavrseno posle prve fotke, jer sam mu svasta rekao, izvredjao kao konja, i, da nebi doslo do ozbiljnijeg sukoba, naputio mesto "druzenja"... E sad, covek je dovoljno situiran, nije "Saban", deluje kao normalan... Ali, na tim fotkama je oko 500 kg skadaskog krapa!!! Ej bre!!! Sta ce sa njim? Da ga pojedu? Ne verujem... Da ga prodaju? Ne verujem, jer nisu ta fela da od toga zive... Da ga poklanjaju, kako bi se pred familijom i prijateljima pokazali kao ne znam koliko dusebrizni? Ne verujem, zive u Beogradu, a do Beograda ce im se sigurno riba ukvariti, i nece moci sa njom preko granice... A na prosto pitanje nemaju, niti ih zanima odgovor: Koliko ce vremena trebati da se samo prostom reprodukcijom ista ta kilaza ponovo stvori u Skadarskom jezeru? I sad, kako ti takvom nekom da objasnis osnovne postulate ribolova? I da li uopste vredi da takve i slicne stvari komentarisemo, i kidamo ovo malo zivaca sto nam je ostalo?