Tu si potpuno u pravu. Moje iskustvo npr. sa Tamiša je da sa hrani spot dužine 5m širine 1-2m, na staroj Tisi hranim u tačku za svaki štap, Na Dunavu (Đerdap - imam dva mesta na razmaku od 3 km) jedno nehranim u opšte, a drugo na kante. Bitno je da svako mesto ima svoje tajne, puteve kretanja i hranjena ribe kao i spotove gde je riba aktivnija. Još ako poznajemo strukturu dna, onda je veliki deo posla gotov. Prošle godine sam doživeo jedno veoma važno iskustvo. Pošto su mi i klinci takmičari i to veoma kvalitetni (ljubi ih tata) vodim ih sa sobom kad god imam uslova za to, tako da su išli samnom na Dunav 10 dana na kamp. Posle 6 dana luftiranja na prvoj od pozicija klinac (6 god.) me je zvao da mi kaže kako već par dana posmatra šarane na mestu udaljenom 30m od mog na 7-8m od obale, gde on i ćerka (12 god.) pecaju na plovak belu, "normalno" nisam mu poverovao. Kada su osmi dan u roku od pola sata oboje izvadili lepe divljake od po 2-2,5kg zapitao sam se gde grešim, da fazon bude još veći pošto klinci znaju da ludim za šaranom dogovorili su se da me puste na njihovo mesto pod izgovorom da i ja upecam nešto, i to nešto su bila 14 kom. od 2-6kg za preostala dva dana. A sad sistem: najlon 0.25mm; mikro hranilica bez otežanja-klizni sistem; predvez gamakatsu fluorokarbon 0,20mm dužine 10cm; udica maruto 988 broj 8; mamac 1-2 zrna šećerca direktno na udici. Zbog osetljivog sistema na koji sam pecao, izgubio sam 8 riba koje sam držao i po pola sata na udici pre bega.