Muž i žena bude se usred olujne noći, tri je ujutro. Neko lupa na njihova vrata. Muž otvara vrata, pred njim stoji pijanac, pijan ko zemlja, jedva stoji na nogama. Pijanac moli da izađe i malo ga pogura. - “Nema teorije, tri je ujutro, čoveče!” - i zalupi mu vrata pred nosom. - “Ko je to bio?” - pita žena. - “Ma neki pijani, traži da ga poguram” ... - “Jesi li mu pomogao?” - “Nisam lud, tri je ujutro i napolju pada kao iz kabla!” - “Sram te bilo, a sećaš li se, kad smo se pre dva meseca vraćali od prijatelja, kad ti je auto crko po onoj kišurini? Da se dvojica nisu zaustavila da te poguraju, nikad se ne bismo odande izvukli.” Muž se postidi, na kraju se obuče, otvori vrata i izađe na kišu i prodere se u mrak: - “Halo, jesi li još tu?” - “Jesam”! - dere se pijanac. - “Treba li te još pogurati?” - “Treba, hvala!” - kaže pijanac. - “A gde si?” - “Evo me na ljuljaški.”