-
Posts
250 -
Joined
-
Last visited
-
Days Won
12
Content Type
Profiles
Forums
Events
Gallery
Everything posted by Doca
-
Greota ova masinica za spod! Za spod stap uzmes nesto ala RYOBI Proskyer Nose i slicno....
-
A mozda se taj jedan uplasio od ZigRiga posto je ubistvena metoda, pa brze bolje pobegao na dno....
-
Sad pocinje da se provlaci sasvim druga teza: "da se osporava ZigRig kao metoda" ! Ne vidim da se o tome radi. Jedan broj ljudi nece da je koristi iz ovih ili onih razloga, a to nije ni metoda koja je "pred vratima"... ona je vec tu... u upotrebi i jedan broj ljudi ima odredjene rezultate sa njom. U ostalom, ljudi dobise zadnja svetska prvenstva sa njom, dakle nije ni nova ni neuspesna niti tek ulazi u svet saranskog ribolova. Ono sto je meni, uslovno receno, zasmetalo je neka vrsta ubedjivanja da je vrhunska, univerzalna i najzesca. To bi znacilo da nas 100-200 sutra izadje svako na neku drugu - svoju vodu - i da svi pecamo ZigRigom i svi ima da rasturimo ribu... ma malo sutra!
-
Postujem tvoje pravo da imas svoju istinu i da se ne slazes samnom. Iz istog razloga se eto i ja ne slazem sa tobom. Kad bi mogao da napravis vrlo detaljno istrazivanje na svim nasim i Evropskim vodama, verujem da bi se videlo da barem 95% sarandzija i dalje peca uglavnom standardnim metodama. NE GOVORIM o takmicenjima jer se saranski ribolov ne sastoji samo od takmicenja niti ga takmicenja definisu ili krunisu! Po meni, polemika o stetnosti je sasvim izlisna jer se i u standardnom ribolovu barem isto toliko cesto kao i ZigRigom dogadjaju kacenja i sa spoljnje strane usta i obraza i ispod glave i na trbuhu i na mnogim drugim mestima i to svakodnevno. Probao sam ZigRig nekoliko puta, bio je tacno odradjen kao sistem, ali tih dana nije dao nikakav paznje vredan rezultat. Da su tih dana na tim vodama bila takmicenja, isto bi prosli i takmicari... riba je bila na dnu... ne u nekom sloju iznad. Nekih drugih dana kad meni i drugima nije htelo da pipne, mozda je bila u srednjim slojevima vode i mozda bi se napecali da je neko pecao ZigRigom. Uopste ne smatram da je to nesportska metoda ili da je manje sportska od klasicnog ribolova na dnu, vec samo da je upotrebljiva kada se steknu odredjeni uslovi a to nije ni svaki dan ni na svakoj vodi. Zato ne vidim zasto bi bila univerzalno uspesni novi trend!
-
Pogledaj DOBRO sliku koju je Otto stavio (7-ma slika u prvom postu - sistem na dlanu ruke) i videces da postoji nekih 0,5-1mm od olovca do udice. Dakle nije ni bitno da stoji cvrsto ili kruto-nepomicno. Cak mislim da je i bolje da malo "landara". Ne znam na kakvu tacno gumicu mislis. Umesto dlakom vezanog prstena mozes koristiti i slobodan prsten. Ja tako koristim i meni se tako bolje ponasa.
-
Mislim da se mnogo i bez razloga podize rejting ovoj metodi jer smatram da je ona samo sporadicno uspesna, a SAMO NA NEKIM specificnijim vodama je cesce produktivna. Nemojmo zaboraviti da saran sigurno barem 90% zivota provodi na dnu ili u samoj blizini dna jer je najveci deo njegove hrane upravo tu. Verovatno da ima dana i uslova u vodi koji povremeno podignu ribu u srednji sloj ili skoro do povrsine, ali je to tokom godine i na vecini voda do te mere retko da je vrlo tesko govoriti o beskompromisnoj ubistvenosti ovog sistema ako se to dogadja 5-10 ili mozda 20 dana tokom sezone. Moguce je da ima i specificnih voda kao recimo Cepel gde ti lokalni uslovi drze ribu cesce i duze u tim slojevima vode pa je sticajem tih okolnosti ovaj sistem na toj vodi vrlo uspesan. Ne smatram da se treba kruto drzati samo jednog nacina pecanja vec treba citati vodu i ribu i korigovati nacin prema trenutnim uslovima, ali to ne znaci da se jedan ovakav sistem moze generalno smatrati uspesnijim od drugih samo zato sto daje ribu onim danima kad klasicni sistemi na dnu nisu produktivni! Takodje ne vidim nikakvu logiku da ovo bude opasnije za ribu od bilo kog drugog sistema jer je i dalje u igri sve kao kod drugih samo je predvez udice sada dugacak metar-dva-tri i NISTA VISE! Jedino sto bi moglo stajati kao valjan argument je da se ovakvim nacinom riba sveukupno manje prihranjuje jer se saran nece najesti od mirisnog oblaka u sred vode. Sa druge strane, smatram da ZigRig ima dosta ozbiljnih mana: vrlo je tesko zabaciti sistem sa predvezom duzine 3..4..6 metra, jos je teze izvuci ribu kad ti olovo dodje do vrsnog provodnika pa ne mozes dalje da namotas a jos 5m najlona ima do ribe! Ne bih voleo da me bilo ko dozivi kao polemicara, ali ja jednostavno volim stvari "na cisto". Ja sam u nekoliko navrata probao ZigRig i samo mi je jednom doneo ribu a svo ostalo vreme je to stajalo bez ikakvog znaka aktivnosti. Zato sam ustvrdio da to nije univerzalan sistem vec nesto sto je upotrebljivo PONEKAD i na NEKIM vodama (na nekima vise na nekima manje) i kad se steknu uslovi. Ni na jednoj vodi koju ja znam riba se ne nalazi svakog dana i tokom dnevnog svetla na sredini dubine ili prema povrsini. Cak bih rekao da najveci deo vremena provodi pri dnu ili bas na dnu. Ako je tako (a dosadasnja praksa i iskustvo mi to govore) ZigRig nema sta da trazi jer riba nije tamo gde je mamac. Eventualno na vodama gde je visok sloj trave (ili ne daj boze takav sloj mekog mulja) to bi mogao biti svakodnevni nacin pecanja jer bi riba u toj vodi mnogo teze nasla mamac na dnu. Ne mogu lepo da sagledam zasto bi se saran zadrzao u sredini vodenog stuba ako sam bacio pola kante spoda koji je pao na dno? Zar samo zato sto sam posle dodao malo praskaste koja je u srednjem sloju napravila oblak? I treba da verujem da mu taj oblak salje jaci signal nego sva ta hrana na dnu pa on ne silazi dole nego ceo dan pliva u srednjem i povrsinskom sloju i tu ga tamanimo ZigRig-om? Ne mogu ni da sagledam kako cu saznati dubinu (ili rastojanje od dna) na kojoj je prelaz hladne u topliju vodu ako tamo gde mi padaju sistemi ne mogu necim to izmeriti? Markiranjem ce se snimiti dno i sprudovi ali termokliNa se tako ne moze odrediti. Za to treba termometar - drugacije ne moze. U protivnom mogu samo da iz vise pokusaja "nabadam" koja je potrebna duzina predveza dok ne pocnem da dobijam udarce. Jedini pouzdani nacini da saznamo gde je riba je ili da imamo mogucnost da zaronimo i pretrazimo dobar deo neke vode ili da koristimo dobar sonar. Ronjenje te vrste nikad niko od nas nije radio... barem ja nisam ni cuo ni video, a ne verujem da bi vam to igde dozvolili. Sonar generalno nije odomacen kod nas i treba ga montirati na pravi camac ili daljinski upravljan camac za prihranu, a ni to vam nigde nece dozvoliti posebno ne na takmicenjima. Bez toga, sve ostalo je samo NAGADJANJE i metoda "probaj, mozda upali". Ako "pogodimo" vodu i momenat kad je riba u sred vode, moze se napraviti lom. Tu ce i najvece iskustvo tesko reci gde je riba tacno tog dana. Ima dana kad ribu ucestalo vidimo na povrsini ali to uopste nije znak da tu uzima hranu. Vise puta sam u tim situacijama probao sa neotezanim plovkom i sistemom sa plivajucim mamcem ali riba nije uzimala hranu. Nije je uzimala ni na dnu. Znaci, to sto je zapazimo u gornjim slojevima uopste NE MORA da znaci da se tu hrani niti da se tu podigla da bi se hranila! Inace, duzina predveza za ZigRig nije nicim fiksirana ili unapred data jer se moze razlikovati od vode do vode pa cak i tokom istog dana riba moze promeniti neku prosecnu dubinu na kojoj se nalazi. Na dubokim vodama (6..8...10m) se ne moze ici sa predvezom od 1m ako je riba u sloju 4m iznad dna! Efikasnost takvog sistema bi bio NULA jer mamac nije u sloju gde je riba. Na takvim vodama moze biti potrebno da predvez bude recimo i 4m dug. Ako neko misli da ce praskastom primamom ribu "spustiti" na dubinu gde je njemu zgodno i prihvatljivo da bude duzina predveza.... gresi. Zasto onda ta riba ne bi otisla i na dno gde je gomila divne hrane? Da zakljucim, mislim da je to jako dobar sistem za ODREDJENE situacije, dane, vode gde se pogodilo da tog dana (ili tih 2-3 dana) riba ode u neki srednji ili povrsinski sloj vode. Tada ta ekipa koja peca na ZigRig moze da napravi lom a da drugi sede i blenu u mrtve stapove, ali da je ZigRig sistem nesto sto ce BILO KOG DANA, NA BILO KOJOJ VODI I U BILO KOJE DOBA GODINE da bude ubistveni i vrh sistem i uspesniji od standardnog pecanja na dnu... e to tvrdim da nece!
-
Ma sve te razumem!
-
Kuku-lele da smo mi nekim slucajem sve te stvari izmislili... pa nama niko ne bi mogao da pridje na kilometar.
-
Pa i nisi baš morao tako da im skrešeš... sad mora da su u teškoj depresiji!
-
VRLO provereno! :good:
-
Skoro pa da je iluzorno ista komentarisati na sliku #11 jer je RADE sve rekao! Na njegovoj udici je u sustini "D rig", i mogu da posvedocim da je u praksi vidno inferiorniji od "sliding ring" ili "anti blow back" sistema. Ja ne ostrim udice pre zabacaja nego na vodu nosim i umanjenu (osvestanu) ikonu Troje Rucica i pre nego sto zabacim ostavim sistem na njoj izmedju 15 i 20 sekundi (zavisi od daljine zabacaja) i tek onda imam puno poverenje!
-
Da se polako tope - tacno Da nestanu kroz 1/2 do 2 sata - netacno Da nisu vrh - vrlo tacno Da nisu lovne - sasvim netacno! Buduci da su vrlo pristupacne po ceni, imam po jednu kesu od 0,5kg od svake arome (LIVER nije bio u prodaji) i sve su nosene na zadnjih 10-tak jednodnevnih izlazaka na vodu (iskljucivo komercijale) i ravnomerno zastupljene tokom svih tih pecanja i ovako su se MENI pokazale po broju udaraca i riba pocev od najlovnije: halibut, atlantic salmon , swiss white chocolate, king crab/mussel, cherry/red berry, royal honey
-
Moj tekst dat na pocetku teme je zamisljen kao jedno prilicno uopsteno uputstvo koje nije vezano samo za ribolov i situacije koje bi se tu mogle desiti, vec i mnogo sire a sto je i receno na kraju uvodnog pasusa. Svako ko se bude korektno drzao tih uputstava ce pruziti sasvim adekvatnu pomoc i nece nauditi svojim delovanjem koliko god da je laik i nestrucan. Jedini je uslov da se stvarno pridrzava tih uputstava a ne da sam izmislja neke nove varijante sta treba raditi i kako. Tada moze biti problema. Ima mnogo situacija kada smo prinudjeni da pruzimo pomoc. Koliko je mesta gde nema dometa ni jedne mobilne mreze pa ne mozete nikoga dozvati, koliko puta smo na divljim vodama gde je teren takav da nema nikakve sanse da sami podignemo i odnesemo nekoga ko je mozda i preko 100kg i to uzbrdo 20-30-100m do kola da bi ga prevezli. Ima dosta situacija gde je zbog udaljenosti ili terena vrlo verovatno da bi strucnoj pomoci mozda trebalo dosta vremena da stigne cak i ako je odmah obavestite, a za to vreme vi "ne radite nista da ne bi napravili vecu stetu jer ste laik" i.... covek "ode" u vecna lovista pre no sto je stigla pomoc!
-
U sustini, vec imas optimalne lekove koji ti za to trebaju. Bronal, Astemisan i Presing su najcesce korisceni i najefikasniji za takav tip upotrebe. Postoje jos jace stvari ali njih ordinira samo lekar u ustanovi a ne covek sam negde u prirodi. Sa tim se nije igrati!
-
Evo malo doterah velicinu fonta. Valjda je sada dobro?!
-
EPILEPTIČNI NAPAD Epilepsiju mogu provocirati nespavanje, alkohol ili premor. Sam epileptični napad na ljude u neposrednoj okolini može delovati vrlo dramatično, zato treba dati nekoliko korisnih saveta kako postupiti u tom slučaju. U napadu, osoba može iznenada pasti uz jako ispuštanje krika, najpre se kočiti potom tresti rukama i nogama, pri tome može imati penu ili krvavu penu na ustima I umokriti se. Postoje i drugačija ispoljavanja epileptičnih napada (u odnosu na vrstu) pri čemu je osoba nekomunikativna, odsutnog pogleda, pri tome postoji utisak da pravi pokrete gutanja, ili je odsutna i sa treptanjem očima… Uobičajeno je mišljenje da osobi koja ima epileptični napad preti zapadanje jezika i gušenje pa neko od prisutnih osoba pokušava da mu nasilno otvara vilice koje su čvrstio stegnute i pokušava da fiksira ili izvadi jezik. To je POTPUNO POGREšNO i pri ovakvim pokušajima obično dolazi do oštećenja usana, jezika i ne retko preloma zuba. Pri epileptičnom napadu ne treba nikada nasilno otvarati vilice tokom napada! Takodje računajte da bi i vi mogli ostati bez nekog od pristiju! U ovoj situaciji ispravno je osobu okrenuti na bok (KOMA položaj), raskopčati je i raskomotiti ako ima okovratnik, raskopčati kaiš ako ga ima i ukloniti je od predmeta od kojih bi mogla da se povredi. U napadu takve osobe često nekontrolisano mlate glavom u mogu se opasno povrediti usled udaranja glavom o tvrdu podlogu. Ako imate pri ruci nešto mekano što bi u vidu jastuka mogli da podbacite pod glavu te osobe, učinite to što pre. Ako nema baš ničeg sličnog što bi moglo da posluži, sedite sa prekrštenim nogama (kao indijanci http://revirisrbije.com/forum/Smileys/default/smiley.gif ) i stavite njegovu glavu u krilo tj. na svoje prekrštene noge. Na taj način ćete sprečiti da se osoba povredi. Osobi koja je imala epileptični napad nije preporučljivo davati vodu, lekove i slično dok potpuno ne povrati svest i kominukaciju. Pojedini pacijenti imaju predznake takzvane AURE koji ukazuju da će se napad uskro dogoditi pa je važno da se oni odmah po početku aure smeste na udobno mesto da se ne bi povredili tokom napada. Vrlo često odmah posle napada, osoba upada u dubok kraći san i ne treba je buditi već ostaviti da se sama probudi. Posle nekih vrsta napada pacijenti mogu biti neko kratko vreme uznemireni, retko agresivni, a prisutni oko njega treba da održe pribran i miran stav koji će na pacijenta delovati umirujuće. Tek pošto pacijent uspostavi adekvatan verbalni kontakt prisutni se mogu uključiti u komunikaciju sa njime. Svakako kod ove vrste napada potrebno je strpljenje u čekanju završetka napada. UJED ZMIJE i UBODI INSEKATA Ove dve situacije nisu posebno česte na vodi a ujedi zmija su stvarno dosta retki. Osim dve vrste - šarka i poskok - od nas i nema posebno opasnih zmija jer one na koje nailazimo pored vode u 90% slučajeva nisu otrovnice. Jedino u planinskim delovima u kamenjaru i kršu vreba više opasnosti, ali nemojte se opustiti da i u nižim i ravnijim predelima ne može ništa da vam se dogodi. Takođe je prijavljen i jedan broj slučajeva napada poskoka u šumama i to sa drveta jer izgleda da ta zmija voli da se u popodnevnim i večernjim časovima popne na drvo u potrazi za pticama pa je tako u prolazu iznenadimo a ne očekujemo je da bude iznad nas. Zato treba biti oprezan a posebno ako znamo da se zmije češće javljaju u tom kraju gde smo otišli. U slucaju ujeda zmije treba prvenstveno postići da ujedena osoba ostane smirena i da se ne kreće bez potrebe jer kretanje povećava cirkulaciju i ubrzava širenje otrova koje se obavlja kroz krvotok. Prvo ODMAH dosta čvrsto podvezati iznad mesta ujeda i ODMAH posle toga pozvati H.P. Ako se pomoć ne može dozvati, pokušati što pre ujedenu osobu prebaciti do neke ambulante ili bilo koje druge medicinske ustanove ili barem nekakvog naselja. Obavezno pokušati da se iz dve male rane (od zuba zmije) istisne što više krvi jer će sa njom izaći i jedan deo otrova - neće sve ali što više to bolje. Takođe se preporučuje da se vrlo oštrim vrhom noža ili čistim žiletom napravi plitak rez (najdublje do 1cm) koji povezuje te dve rupice na koži nastale od zuba zmije, jer će povećati izbacivanje krvi a sa njom i otrova. Nekada se preporučivalo da onaj ko pruža pomoć isisa krv i otrov iz mesta uboda, ali se to danas više ne preporučuje jer osoba koja to može bezbedno da uradi mora biti sigurna da nema baš nikakvu ranicu niti kvaran zub u ustima, a to je kod nas dosta retko danas (na žalost!). Truditi se da mesto ujeda bude stalno ispod nivoa srca i glave. Čvrsto stegnutu podvesku (ne preterivati u jačini zatezanja) trebalo bi na svakih 15-20minuta popustiti i pomeriti dalje prema srcu za 1-2cm. Retkost je da neko sa sobom ima antiviperin (protivotrov) a i nije to pozeljno nosati okolo jer je to serum koji MORA biti držan na hladnom da bi bio kako treba, a još važnije je da sam serum može da prouzroči još teže posledice ako nastupi alergiska reakcija na njega. I pored podvezivanja uskoro (za nekoliko minuta) će se pojaviti bolovi i otok što se moze delimično rešiti nekim standardnim lekom za bolove. Ako se brzo i ispravno reaguje, šanse ujedene osobe su veoma dobre. Neke statistike navode da je na prostoru bivše SFRJ u periodu od 1945 pa do današnjih dana zvanično registrovano samo nekih 10-tak slučaja smrti od ujeda zmija. Ubodi insekata su cesci od ujeda zmija, a pod ozbiljnim se smatraju samo ubodi pcela, osa i strsljena. Praktično, insekti kao ni zmije ne napadaju čoveka ako i sami nisu napadnuti. Zato nemojte uznemiravati legla osa a posebno ne strsljena koji su i najopasniji. Ono što je kod uboda ovih insekata posebno opasno je to što je jedan relativno veliki procenat ljudi više ili manje osetljivo na otrove ovih insekata i na njih reaguju vrlo burnom reakcijom. Takve osetljive osobe znaju za svoju osetljivost i obično se dobro čuvaju a oni posebno osetljivi sa sobom nose i lekove za prvu pomoć. Najopasnije stanje kod vrlo osetljivih osoba je nastanak alergiskog šoka (anafilaktički šok) koji se smatra jednim od najopasnijih i najurgentnijih stanja u medicini. U teskim slučajevima, ova reakcija se može razviti za 10 do 60 sekundi i ako se osobi trenutno ne pomogne (ako uopste imate čime) vec 2 do 3 minuta kasnije može biti prekasno. Srećom, ovako burna reakcija je stvarno retka, ali se ne treba opustiti več što pre pomoći i obezbediti profesionalnu medicinsku pomoć. Na mesto uboda staviti hladan oblog, dati neku tabletu protiv bolova ako je imate i osobu skloniti sa Sunca. Ako dobro vidite i možete da uočite žaoku, pokušajte da je odstanite, ali ako je uz nju i mala kesica, nemojte je stezati ni dirati da ne ubrizgate još otrova. U koliko osoba zna da je alergična i nosi sa sobom neki lek protiv toga, treba da ga odmah uzme. Ako primetite da osoba počinje da dobija neobične simptome kao oticanje lica i vrata, otežano diše, uznemirena je i ima mučninu ili se znoji, odmah pozovite H.P. a ako ih ne možete dozvati, momentalno pokušajte da osobu prevezete do neke ambulante ili naselja i tražite pomoć. Savet onima koji su alergični ili su skloni alergijama: Alergiske reakcije nemojte nikada olako shvatati! Možda ste do sada bili više puta ubodeni i uvek je bila više manje lokalna reakcija malo otekne na tom mestu ili taj deo ruke ili noge ali ništa više... To ne znači da će sigurno tako biti i sledeći put!!! Alergije se mogu drastično promeniti i reakcija može biti mnogo ozbiljnija! Ne igrajte se sa tim!
-
PROBLEMI SA SRCEM Ovo poglavlje sam namerno ovako naslovio jer postoji šansa da se susretnemo sa tri različita oblika srčanih poremećaja. Najbezazleniji je Angina Pektoris i karakteriše ga osećaj stezanja iza grudne kosti, malaksalost, najčešće je prisutan i osećaj straha od smrti a može biti prisutno i otežano plitko disanje i preznojavanje. Karakteristično je da anginozni bol obično traje relativno kratko, od 2-3 pa do najviše 10-tak minuta i to je jedan od bitnih podataka da vam pomogne da ga razlikujete od drugih opasnijih srčanih problema. Ljudi koji imaju Ang. Pektoris su toga svesni od ranije i gotovo uvek sa sobom nose tablete ili neki drugi oblik nitroglicerina (u spreju). Ako ga osoba sama ne uzme, stavite joj vi jednu tableticu pod jezik i simptomi će u sledećih nekoliko trenutaka početi da nestaju - dejstvo je veoma brzo. Najčešće nema potrebe da zovete Hitnu Pomoc (H.P.), ali bi valjalo takvu osobu skloniti sa Sunca u hladovinu gde bi valjalo da u polu-sedećem položaju i u mirovanju provede barem jos 1/2 sata po prestanku svih simptoma. Treba pokušati tu osobu nagovoriti da za taj dan završi sa ribolovom. Pomozite mu da spremi pribor da on ne bi pravio još fizičkih napora po toplom danu kad mu se već to dogodilo. U koliko vidite da tegobe ne prolaze za nekoliko minuta - najviše za 10-tak minuta, verovatno imate posla sa predinfarktnim stanjem ili akutnim infarktom. Ne gubite vreme sa bilo čime već MOMENTALNO zovite H.P. a tek onda osobu sklonite sa Sunca u hlad ili joj napravite nekakav hlad i onda pokušajte bilo šta drugo da joj pomognete. Ako je jako toplo, probajte da osobu raskomotite da je oko grudi i vrata ništa ne steže, dajte malo tečnosti i obezbedite da miruje. Delujte smireno i pozitivno i uveravajte osobu da pomoć stiže za koji minut i da će sve biti OK. Malo toga možete tada učiniti jer nemate ni znanja ni trening za takve stvari, a nemate ni bilo kakve instrumente ni medikamente koji bi značajnije pomogli. Srećom, najveći broj takvih napada nije smrtonosan i ne završava se naglo i za kratko vreme, tako da su uz brzu intervenciju H.P. šanse uglavnom vrlo dobre. Činjenica je da se u jednom manjem broju slučajeva to na žalost ne zavrsi tako povoljno, ali ako vam je to neka uteha, budite sigurni da u tim "brzim" slučajevima niste ni imali šanse da nešto više uradite. Tada najčešće ni stručne i opremljene ekipe ne mogu mnogo toga učiniti. TOPLOTNI UDAR - SUNČANICA Predugi boravak na Suncu, bez dogovarajuće zaštite, u mnogo slučajeva rezultira sunčanicom. Iscrpljenost, vrtoglavica, mučnina, zujanje u ušima, zamućenje vida ili titranje pred očima i povraćanje samo su neki od simptoma ovog stanja. U koliko se nastavi izlaganje Suncu, komplikacije mogu da budu veoma opasne po zdravlje. Sunčanica zahteva višednevno ležanje u krevetu uz unos velikih količina tečnosti. Osobu koju je zadesila sunčanica treba hitno sa Sunca pomeriti u hlad ili joj napraviti na tom mestu nekakav hlad. Najbolje je takvog čoveka postaviti u polusedeći položaj i, ukoliko nije u stanju da sam pije, treba mu sipati u usta malo vode, kao i stavljati peškir natopljen vodom na teme, uz stalno umivanje i osvežavanje lica i opšte rashladjivanje organizma. Ako je slučajno bez svesti (što je moguće) ODMAH zovite H.P. i nemojte pokušavati da mu u usta sipate vodu ili bilo kakvu tečnost... tek kada se osvesti to možete pokušati ali vrlo oprezno i najbolje ako to uz vašu pomoć sam uradi. U koliko je bez svesti postavite osobu da leži na strani (na boku) u takozvanom KOMA položaju da ne bi došlo do ugušenja sopstvenim jezikom ili povraćenim sadržajem.
-
Uvek se nadamo da se ništa neće desiti kad smo u prirodi i negde na vodi, ali su takve situacije vrlo moguće i samo na sreću retke. Svi smo mi više manje zdravi ili ako i imamo nekakav poremećaj, obično nam je on od ranije poznat i držimo ga pod kontrolom na neki način. Ono što ne znamo je mogućnost da neko drugi pored nas na vodi, bilo da je poznanik ili samo slučajni kolega toga dana, možda boluje od nečega što bi moglo da se pojavi ili aktivira dok smo na pecanju, a pošto smo u prirodi uvek su mogući i razni padovi i mehaničke povrede. Tada treba da možemo makar u osnovnom vidu da se snađemo i pokušamo da pomognemo. Zato sam ovaj članak zamislio kao maksimalno pojednostavljeno uputstvo razumljivo bilo kome čak i bez ikakve veze sa medicinskom strukom jer najveći broj ljudi ipak nije profesionalno medicinski obrazovan. Biće ovo korisno i u mnogim drugim situacijama koje nisu striktno vezane za ribolov kao što su saobraćajne nesreće, velike vremenske nepogode ili neke druge katastrofe. MEHANIČKE POVREDE - PADOVI - PRELOMI Ovakve povrede su u ribolovu vrlo moguće jer nekada pecamo po kiši pa je sve oko nas raskvašeno i klizavo a nekada smo na takvom terenu da pecamo na dosta strmoj i visokoj odronjenoj obali pa postoji mogućnost pada i povreda raznih vrsta, mada je verovatno moguće zamisliti još niz riskantnih situacija. Vrlo je lako utvrditi većinu jasnih preloma a posebno preloma ekstremiteta kao i onih preloma koji su otvoreni. Bitno je da se i deo ekstremiteta iznad i ispod preloma ne pokreću niti da mi pokušavamo da ih ponovo vratimo u normalan položaj. Takodje je jako važno da kod otvorenih preloma kada su krajevi kosti probili kroz kožu i vide se napolju, NIKADA ne pokušavamo da istezanjem ekstremiteta to vratimo unutra! U kakvom god da je položaju ruka ili noga, treba samo obezbediti da je u tom položaju fiksiramo kako bi se onemogućilo bilo kakvo pomeranje. Koristite bilo kakvo parče daščice ili parče deblje grane ili 2-3 naša držača za štapove ili bilo šta dovoljno dugačko i kruto da bi to postigli. Jedina situacija kada možemo i kada treba da još nešto radimo sa slomljenim ekstremitetom je da zaustavimo obilnije krvarenje ako postoji kod otvorenih preloma kada oštre ivice kosti mogu da preseku veće krvne sudove i krv curi iz rane u značajnijoj količini. To se izvodi podvezivanjem ekstremiteta odmah iznad mesta krvarenja prema srcu i to uradite nekim kaišem ili jakom trakom. Pritegnite povesku relativno čvrsto ali u razumnim granicama - treba da postignete da krvarenje stane ili se barem jako smanji. Treba izbegavati tanke poveske kao što su žice, sajle, kanapi, ribolovački najlon, ali ako nema baš ničeg drugoga koristite i to. Još uvek je bolje podvezati bilo čime nego uopšte ne podvezati. Valjalo bi da se podveska na kratko malo popušta na svakih 15-20 minuta posebno ako znate da će profesionalna medicinska pomoć ubrzo biti tu na licu mesta . Ako ste stvarno negde veoma udaljeni i male su šanse da vam pomoć stigne u sledecih 2-3 sata, gledajte da povesku ne popuštate prečesto, posebno ako je veće krvarenje, jer osoba može izgubiti dosta krvi u tako dugom roku. Još uvek je prihvatljivije da zbog podvezivanja možda kasnije na žalost i izgubi taj ekstremitet ili deo od mesta podvezivanja, nego da iskrvari i izgubi život. U koliko je osoba doživela pad koji je mogao povrediti neki deo kičme, proverite (ako je povređeni pri svesti) da li može sam da pomera vrat, telo i ekstremitete. Ako može da vrši sve te pokrete dobro je ali ga ipak ne treba pomerati bez preke potrebe. Ako ne može da napravi neke ili bilo kakve pokrete, ne pokušavajte bez stručne ekipe da ga pomerate NI MALO bez obzira gde leži i u kom položaju, osim ako procenite da bi mu bio ugrožen život ako ga tu ostavite. Svako vaše pomeranje može napraviti još mnogo veće povrede i trajne posledice po povređenog, a toga možda ne bi bilo da ga niste pomerali. Jedino u slučaju da utvrdite da ne diše ili da nema otkucaja srca treba da svakako pokušate reanimaciju. Tada nista drugo nije važno i nema veze hoće li i kakvih će sve biti posledica! Tada je život u pitanju!!! U ribolovu su po logici stvari vrlo moguće povrede našim ribolovnim priborom - najčešće udicama. U tim slučajevima nikada ne pokušavajte da udicu izvadite u smeru suprotnom od onog kako je usla tj. onako kako je vadimo iz usta ribe. Ili je nekim kleštima-sečicama (većina nas ima to u priboru) presecite nedge ispod kontra-kuke pa tek onda izvadite, ili uklonite vezivanje najlona na samoj udici i nastavite da je provlačite u istom pravcu kako se i zabola tako da kroz ubodno mesto praktično izvučete ušicu-okce udice a ne vrh i kontra-kuku. Ako imate neko dezinficijentno sretstvo pa makar i nešto stila "Klin-Ik" koja koristimo za dezinfekciju usta šarana, pokušajte da to kapnete na ubodeno mesto. I malo čiste rakije (čest deo pribora! http://revirisrbije.com/forum/Smileys/default/smiley.gif ) će dobro doći, ali pivo i vino nisu upotrebljivi osim kao "unutrašnja dezinfekcija" kasnije.
-
Gresis druze! Sustina postojanja svakog foruma je druzenje i edukacija ljudi i to ovde... na forumu a ne u direktnim privatnim porukama i inboxima.
-
Da, sad je jasnije. Odavno ne pecam na taj nacin (na zalost) jer nema sanse da na vodi budem vezano 72 sata a posebno ne da nesto danima ili nedeljama pripremam da bih posle dosao da tu pecam. Tako kako si opisao da pecas i uslove pod kojima se to dogadja, moze biti logicno da mamce ne diras tako dugo ako nema akcije.
-
Svaka cast ako ti boila stoji 10 sati u vodi! U stvari, svako ima svoj stil i vidjenje....
-
Ja sam pokusao da se interesujem da nabavim ali sam dobio malo "neobican" odgovor pa sam odustao....
-
Te boile vise nego odlicno pecaju, cak neuporedivo bolje nego sto bi se zakljucilo iz ranga njihove cene. Nisu ni TOP ni takmicarska klasa, ali nema sanse da za te pare iko sam sastavi kod kuce lovniju boilu!
-
Poslusaj me, umesto bilo koje Okume uzmi TICA Scepter GF9000 i zavrsi posao za dugo vremena. Znam nekolicinu koji su imali razne Okume a neki i RYOBI Proskyer Nose... skoro svi sada imaju TICA-e! Jos bolje bi bilo ako nadjes poslednji model "Scepter GTX9000"!