Shark Caller

За корак смо ближи коначном решењу проблема са водостајем на водоакумулацији Чонопља. Дана 5. априла 2022. године у просторијама Градске управе града Сомбора одржана је јавна презентација Нацрта Просторног плана подручја посебне намене за подсистем за наводњавање „Телечка“ са елементима за директно спровођење. У наставку следи опис функционисања система: "...из ДТД канала преко водозахвата Жарковац вода гравитационо стиже каналом ДТД-Чонопља до црпне станице ЦС1, а затим се помоћу пумпи наведене црпне станице пребацује у виши отворени земљани канал којим се доводи до црпне станице ЦС2. Задатак црпне станице ЦС1 је да одржава ниво воде у каналу између ЦС1 и ЦС2. Капацитет црпне станице ЦС1 износи 4,96 m3/s, и постиже се са четири црпна агрегата од по 1,24 m3/s , снаге од по 75 kW. Од црпне станице ЦС 2 до акумулације Чонопља вода стиже посредством потисног цевовода и отвореног канала. Задатак црпне станице ЦС2 је да одржава ниво воде у акумулацији Чонопља у жељеним нивоима између 102 мнм и 101.55 мнм. Систем: црпна станица ЦС2 - потисни цевовод – канал ДТД-Чонопља - регулациона устава Чонопља омогућава одржавање ниво акумулације Чонопља у жељеним границама. У нормалним условима регулациона устава Чонопља је потпуно отворена. Капацитет црпне станице ЦС2 износи 5,16 m3/s, и постиже се са четири пумпе од по 1,29 m3/s, снаге од по 350 kW Из акумулације Чонопља вода гравитационо отвореним каналом стиже до ЦС 3. Задатак црпне станице ЦС3 је да одржава ниво воде у деоници магистралног канала „Чонопља-Телечка-Моравица“ на делу до регулационе уставе Моравица, као и у акумулацији Моравица. На регулационој устави Моравица уграђен је табласти затварач на електромоторни погон, којим се одржава ниво акумулације Моравица у жељеним нивоима између 98.70 мнм и 98.55 мнм. Капацитет црпне станице ЦС3 износи 5,12 m3/s, и постиже се са четири пумпе од по 1,28 m3/s, снаге од по 350 kW. Из ДТД канала преко водозахвата Сивац вода гравитационо стиже каналом до црпне станице ЦС4. Задатак црпне станице ЦС4 је да одржава ниво воде у каналу ДТД-Телечка-Панонија између ЦС4 и ЦС5. Капацитет црпне станице ЦС4 износи 2,60 m3/s, и постиже се са четири пумпе од по 0,65 m3/s, снаге од по 290 kW. Од црпне станице ЦС 4 до ЦС 5 вода стиже посредством потисног цевовода и отвореног канала. Задатак црпне станице ЦС5 је да одржава ниво воде у каналу „ДТД-Телечка-Панонија“ на делу до регулационе уставе Панонија и у акумулацији Панонија посредством регулационе уставе. Капацитет црпне станице ЦС5 износи 2,54 m3/s, и постиже се са две пумпе од по 1,27 m3/s, снаге од по 110 kW. Систем: црпна станица ЦС5 – канал ДТД-Телечка-Панонија - регулациона устава Панонија одржава ниво акумулације Панонија у жељеним границама између 100 мнм и 99.10 мнм. На регулационој устави Панонија (на стационажи km 14+067) уграђен је табласти затварач на електромоторни погон којим се постиже жељени циљ."

Mene je spiner rig zainteresovao još pre par godina kada na našem (pa i evropskom tržištu) nije bilo namenski proizvedenih elemenata za izradu ove montaže. Mislim da je i danas sasvim korektno i pristupačno ako se ova montaža napravi od običnih quick change virbli i manjih virbli koje nisu namenski proizvedene za to (makar su 5 puta jeftinije od ovih "specijalnih"). Meni su odrađivale posao C line quick change virble veličine br. 4 koju bi samo malo raširio i na nju montirao udicu Prologic xc2 u veličini 4. Umesto micro virbli za mamac koristio sam C line virblice u veličini br. 10. Umesto line alignera ja sam koristio shrink tube. "Boom" sekcija je običan fluorokarbon 0.41mm na čijim krajevima vežem male omče koje čitavoj montaži daju posebnu pokretljivnost. Omče vežem pomoću "non slip loop" čvora koji mi se njabolje pokazao, kako u pogledu jačine tako i u pogledu formiranja omče koja zadržava svoj ovalni oblik bez potrebe za zagrevanjem fluorokarbona. Krajeve čvora spaljujem upaljačem, s tim što na čvoru na koji stavljam tungsten putty uvek ostavim malo viška koji omogućava bolju vezu, tj. onemogućava eventualno spadanje tungsten putty-a. Na slici koju sam prethodno okačio, stoper za virblu su Avid hook beads, ali se ništa nisu bolje pokazali od Extra carpovih rig rings stopera koji su jeftiniji 3 puta. Posao mogu odraditi i stoperi za plovak (svojevremeno sam koristio Maver grip stop). Naravno, kvalitet košta, i to nam daje određenu sigurnost, ali ovo svakako nije montaža za neke ekstremne terene. Treba dati šansu i braći Kinezima.

Po mom mišljenju taj graničnik treba da stoji tako da mala virbla sa mamcem bude pod 90 stepeni u odnosu na virblu na kojoj je zakačena udica. E sad u zavisnosti koji se tip udice koristi, određujemo i položaj stopera. Na Ivanovoj slici se to lepo vidi. Ja najčešće koristim klasične long shank udice pa je stoper uvek malo bliži samom vrhu udice, a kako bi dobio taj ugao pod kojim je po mom mišljenju sistem najefikasniji.

Definitivno najefikasniji sistem na koji sam pecao. Toliko, da sam morao prestati da ga koristim! Tako pokretljiva udica kači sve što joj se približi...sistem je ubica, ali to znači da nepogrešivo upeca terpana, deveriku, babušku (često i za stomak) i onda oni tako vise na udici umesto da samo malo smetaju i glođu boilu, dok se ne pojavi šaran. Meni je to u praksi značilo da sam morao da vadim štapove na pola sata iako je boila mogla da izdrži napade ove napasti makar još sat vremena. German rig je moj izbor br. 1.

https://www.youtube.com/watch?v=1R8nFmn2q20 Izvinjavam se na offu, ali jaka scena skroz.

A nije da se 6 meseci samo kukalo. Stvarno su ljudi iz USR „Šaran“ Čonoplja zakucali na mnoga vrata, ali već sam gore napisao kako je i šta je. S obzirom da nisam jedini iz USR „Šaran“ Čonoplja na ovom forumu, mogle bi i druge kolege koje su svakodnevno na jezeru i prate situaciju, da iznesu dokle se stiglo sa realizacijom dogovora sa jednog od sastanaka upravnog odbora (poslednji na kojem sam bio), a u vezi sa proračunima o lokaciji i kapacitetu bunara. Ako ništa, zovem danas predsednika udruženja pa vas sve zainteresovane obaveštavam. Vlado, skroz si upravu da bez jasne ideje ne možemo ništa učiniti.

Gorane, u potpunosti se slažem sa tobom, ali i sam znaš koliko su zamršeni odnosi na samom jezeru i kakva i kolika su ovlašćenja USR „Šaran“ Čonoplja. Kao što sam gore već napisao, za korisnika JVP „Vode Vojvodine“ rešenje je regionalni podsistem „Telečka“ , a što se tiče drugih rešenja nijedan državni organ ili javno preduzeće neće ulaziti u priču u kojoj nisu jasno definisani imovinsko-pravni odnosi. Dakle, USR „Šaran“ Čonoplja je sa tog nekog nazovi instintucionalnog aspekta samo u priči oko bušenja bunara - Ili da nazovem to pravim imenom, sve bi išlo na „crno“ uz uveravanja nadležnih da niko ne bi pravio problem. Da je trebalo sve brže i efekisanije, trebalo je.

Vlado, to je odlična ideja i verujem da ima dosta ljudi koji bi na ovaj ili onaj način pomogli u realizaciji tog projekta, pa potrebna finansijska sredstva i nisu najveći problem (iako bi se na prvu ruku činilo da je tako). Ono što je prethodno potrebno rešiti je lokacija samog bunara i snabdevanje pumpe električnom energijom (na jezeru i bližoj okolini nije izgrađena el. infrastruktura). Jedna od zanimljivih lokacija je farma u blizini kanala 300, pa bi eventualno u dogovoru sa njenim vlasnikom mogli obezbediti priključak na el. energiju. Naravno, svemu treba da prethodi neka makar okvirna procena o tome koliko i kakvih pumpi treba da bi se u akumuaciji od svojih maksimalnih 50 hektara podigao nivo vode na neki zadovoljavajući nivo tokom leta – nivo koji će makar sprečiti pomor ribe. Lako se može desiti da se investicija od par hiljada eura na kraju ispostavi kao „promašaj“. Bilo bi lepo da neko od kolega koji imaju iskustva sa bunarima i pumpama iznesu okvirne proračune. Nažalost, neku značajniju pomoć od korisnika i organa lokalne samouprave ne možemo očekivati jer se sredstva doniraju isključivo na osnovu konkursa, projekta, odnosno u situacijama gde su jasno izdefinisani imovinsko-pravni odnosi. Ali opet ponavljam, Čonopljansko jezero je mnoge ribolovce širom Srbije zadužilo nekim nezaboravnim momentima i siguran sam da su mnogi, sada kada je to najpotrebnije, spremni da taj dug vrate.

Ono o ovcama i modi se ticalo u opšteno svih nas ribolovaca koji pod uticajem raznih marketinških trikova, a posebno pod uticajem ogromne ljubavi prema ovom sportu, često odlučujemo srcem, a ne trezne glave. Naravno da štapovi od 9 i 10 fita imaju praktičnu vrednost, i to znaju oni koji ih koriste godinama kao ti ili oni koji nikada nisu ni imalu potrebu da prelaze na neke duže modele. Ja sam pisao o situaciji gde će većina nas ne razmišljajući previše uzeti još jednu garnituru jer eto Kristijan Selih i Alan Blair kažu da su ekstra. Slažem se sa tobom da se i sa takvim štapovima pokrivaju gotovo sve situacije, ali iz već napisanih razloga bih se pre opredelio za duže modele. I sam nisam ljubitelj štapova od 13 fita 3.5lb. Kada je pre nekih 10 godina bilo popularno i kada smo svi zabacivali preko 150 metara , bili smo svedoci kako su se ljudi prosto utrkivali da kupe takve močuge i onda ih još uparivali sa mašinicama kapiciteta 500 m najlona pa se takvi pojave na komercijali koju mogu dve krave da popiju. I tada je to više bio odraz mode nego neke praktične potrebe. E sada drugi vetar duva. Svedoci smo zadnjih par godina sve veće popularizacije nekih alternativnih vidova šaranskog ribolova kao posledica sve bržeg načina života i nedostatka vremena. Naravno ribolovna industrija nije sedela skrštenih ruku, već su za svaku situaciji smislili specijalan deo pribora...od štapova do šatora. I sada njihovi "manekeni" odradjuju svoj deo posla. Još jednom izvini, stvarno nije bila namera da te proglasim ovcom i pomodarem.

Ne znam Kristijane zašto misliš da sam tebe lično nešto prozvao. Činjenica je da nam se dosta toga nametnulo, a svako iz svoje prakse shvati gde je ispao ovca, a gde je dobro prošao. Najbolji scenario je gde imamo dovoljno vremena i novca za po nekoliko garnitura štapova.

Šta nam rade ovi Englezi?! Prvo su nas ubedili da se šaran mora pecati na klizni sistem, pa onda da se ne može bez polu-fiksnog. Prvo su nas ubedili da se šaran ne može pecati na krute montoža, pa nas onda ubedili da su krute montaže odlične. Taman smo sve naučili o boilama i tigrovom orahu, oni počeli da pecaju na gumu i sunđer. Ubedili nas da je svinger prava stvar, pa nas onda ubedili da je hanger bolji. Ubedili nas da se bez rod-poda ne može, pa onda prešli na bankstikove. Ubeđivali nas da se šaran čeka danima na 150 metara od obale i da su optimalni štapovi od 12 i 13 fita, a onda sa nekim “smešnim” štapovima od 9 i 10 fita počeli da se švrćakju po obali i pecaju “ispred nogu”. Ma nema kraja. I pravo da vam kažem, da nije tako bilo bi nam dosadno. Dok je ovaca biće i vune. S obzirom da ne pecam iz čamca i da mi transportna dužina štapova nije neki problem (šta se sve ne nađe u autu još su štapovi najmanji problem) ipak bih uvek prednost dao dužim štapovima, što zbog lakše kontrole ribe, što zbog lakšeg zabacivanja na neke veće daljine. Nekako stičem utisak da su danas ti kraći štapovi više odraz mode nego neke stvarne praktične potrebe.

Postoje indicije da je glavni uzrok stanja na Čonopljanskom jezeru bušenje bunara u blizini jezera od strane “Agriser”doo Aleksa Šantić (Ferero grupa), koji se vazdušnom linijom nalaze na nekih 5 km od samog jezera. Međutim, neka ozbiljnija istraživanja nisu rađena. Sumnja postoji jer se pad nivoa vode poklapa sa periodom bušenja bunara, tj. od kada su bunari u funkciji, nivo jezera konstantno opada. Isto tako je činjenica da su prethodne godine bile uglavnom sa malo padavina, pa se na većini vojvođanskih akumulacija beleži pad vodostaja. S obzirom da je jesenas došlo do kulminacije ovog problema, predstavnici USR “Šaran” Čonoplja su se u više navrata obraćali nadležnim državnim organima i preduzećima u cilju rešavanja ovog problema. Predstavnici udruženja imali su sastanak između ostalih i sa šefom Kabineta Predsednika Republike Srbije na kojem je ukazano na problem sa kojim se suočava jezero. Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Sombora zvanično se obratilo dopisom JVP “Vode Vojvodine”, koje je pružilo informaciju koju smo imali prilike da pročitamo u raznim medijima, a koji prate dešavanje na jezeru. Uglavnom, saopštenje za javnost JVP “Vode Vojvodine” glasi: “Nivo vode u akumulaciji Čonoplja verovatno je nizak zbog loših meteoroloških uslova koji su obeležili leto i jesen. S obzirom na to da je poslednjih nekoliko meseci bio izuzetno sušan period bez padavina, bilo je očekivano da dođe do isparavanja vode iz jezera i do spuštanja nivoa vode. Stručne službe JVP "Vode Vojvodine" budno prate situaciju na akumulaciji Čonoplja. Međutim, za akumulaciju Čonoplja ne postoji mogućnost za snabdevanje vodom i ona zavisi u potpunosti od prirodnih uslova. Tek sa izgradnjom Regionalnog podsistema "Telečka" biće omogućeno da se ova akumulacija snabdeva vodom. Generalni projekat za izgradnju Regionalnog podsistema "Telečka" postoji i sada je u pripremi projektna dokumentacija. Akumulacija Čonoplja dodeljena je JVP "Vode Vojvodine" na korišćenje kao ribolovna voda. Međutim, sami imovinsko-pravni odnosi u vezi sa zemljištem na kojem leži akumulacija su u postupku rešavanja.” Na osnovu ovog saopštenja vidi se konačno rešenje, a to je izgradnja Regionalnog podsistema “Telečka”. Dana 22.02.2018. godine JVP “Vode Vojvodine” raspisalo je javnu nabavku - Izrada projektno-tehničke dokumentacije za regionalni podsistem “Telečka” za navodnjavanje, da bi nakon sprovedenog postupka dana 23.03.2020. godine bila doneta Odluka o izmeni Ugovora o javnoj nabavci u kojoj između ostalog stoji: “…da bi se pribavili lokacijski uslovi, potrebno je da se uradi Plan detaljne regulacije i projekat parcelacije i preparcelacije. Posle toga treba da se reše imovinsko-pravni odnosi – proglašenje javnog interesa, obezbeđenje sredstava za eksproprijaciju i izvrši eksproprijacija. Zbog dužine svakog pojedinačnog postupka, cela procedura do pribavljanja građevinske dozvole potrajaće više godina.” Dakle, neophodne je pronaći prelazno rešenje. Na nivou USR “Šaran” Čonoplja postoji ideja da se bušenjem bunara na kanalu 300 (čijim pregrađivanjem je nastalo jezero) podigne nivo jezera. Za sada, to je jedino realno rešenje ovog problema (do konačne realizacije projekta - Regionalni podsistem “Telečka” za navodnjavanje). Naravno, uz neke povoljne meteorološke uslove, jezero bi moglo da opstane i bez bušenja bunara, ali se na taj način previše prepušta slučaju, što već ove godine može dovesti do ekološke katastrofe.

Tačkom 2. Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije(„Sl. glasnik RS“ br. 34/2020-3, 39/2020-6, 40/2020-4) propisano je da se zabranjuje svim licima izlazak van stanova, prostorija i objekata za stanovanje u stambenim zgradama i izvan domaćinstva (okućnica), u vremenu od 17 do 05 časova, osim subotom kada zabrana traje od 17 do 03 časova. Tačka 5. Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije propisuje da će se za nepoštovanje zabrane iz tač. 1. i 2. ove naredbe kazniti za krivično delo u skladu sa Krivičnim zakonikom, a za prekršaj u skladu sa Uredbom o prekršaju za kršenje Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije. Član 1. Uredbe o prekršaju za kršenje Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije propisuje da će se lice koje prekrši zabranu iz tač. 1. i 2. Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije, kazniti za prekršaj novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara. Dakle, u skladu sa navedenim, jasno je da postoji pravni osnov za kažnjavanje savakog lica koje se u gore označenom vremenu nađe van stana, prostorije i objekta za stanovanje u stambenim zgradama i izvan domaćinstva (okućnica). Takođe, ono što je interesantno za nas ribolovce je i zabrana iz tačke 2a Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije. Naime, navedena tačka propisuje zabranu kretanja u svim parkovima i javnim površinama namenjenim za rekreaciju i sport u šta svakako možemo podvesti razne komercijalne revire i uređene obale. Ova zabrana nije vremenski ograničena pa se postavlja pitanje da li možemo biti kažnjeni i tokom boravka na obali jezera, reke, kanala itd, i tokom perioda od 5 do 17 časova. Ako pogledamo cilj ove zabrane koji se ogleda u sprečavanju okupljanja većeg broja ljudi na javnim površinama, a što opet za krajnji cilj ima sprečavanje širenja zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, bilo bi opravdano kažanavanje u svakoj situaciji gde na vodi boravi veći broj ribolovaca. Nadam se da sam malo pomogao, a moj lični savet je da se ipak strpimo malo...biće dana. I svakako je najlepše pecanje tek na jesen i zimu :-)