Na vodama, gde je upotreba čamaca i sonara zabranjena, za merenje dubine nam preostaje stara dobra, već svima poznata, metoda, pomoću štapa, role, najlona, olova i marker plovka. Osnovni pribor za merenje dubine – najlon, olovo i marker. Zabacivanjem takvog kompleta na željene pozicije, prvo pažljivo napnemo najlon, tako da marker povučemo skroz do olova, a zatim otpuštanjem najlona s role u potezima po pola metra brojimo otpuste sve dok marker ne ispliva. Po formuli: broj otpusta x 0,5m = dubina vode lako izračunamo dubinu lokaliteta koji nas zanima. Znači, ako je nakon 4 poteza s role plovak isplivao, dubina je 2 m, a ako je nakon 7, onda je 3,5 m i slično. Kad na ovaj način pretražimo celo područje gde želimo loviti, da nam kasnije bude lakše, sve pronađene podatke možemo upisati u kartu. Kad takvu kartu imate pred sobom ili je čuvate „u glavi“, puno je lakše pretpostaviti gde bi se šarani mogli kretati, ali i dodatnim ispitivanjem sastava dna preciznije odrediti najbolje lovne pozicije Određivanje strukture i vrste dna Jednako tako, u istim situacijama, sa mekanim štapom (npr. oko 2,5 lb), rolom, tanjim najlonom (npr. 0.25-0.30 mm) i lakšim olovom (60 do 80 g) možete detaljno ispitati vrstu dna na kojem želite loviti. Zabacivanjem olova na ispitivane lokacije i polaganim povlačenjem prema sebi, na najlon stavite prst i pratite pokrete vrha štapa. Prema ponašanju štapa i otporu olova može se puno toga zaključiti. Granje i lomovi Ako nakon prvog polaganog povlačenja osetite „jaki otpor“, i ne možete niti najsnažnijim povlačenjem izvući olovo, najverovatnije ste zabacili među lomove ili granje, i tu nema ribolova. Eventualno možete odrediti krajnje slobodne pozicije, koje su vrlo atraktivne za ribolov. Pokidajte sistem i potražite najbliže čisto mesto, na kojem se za vreme ribolova ne odvajajte od štapa i stalno budite „na okidaču“. Vodena vegetacija Ako po povlačenju zapinje, čas jače, čas slabije, i treba jače povući ne bi li se ponovo olovo pokrenulo, gotovo ste sigurno u travi. Kad izvučete olovo napolje pogledajte s kakvom vodenom vegetacijom imate posla. Detaljnim pretraživanjem terena pokušajte naći manje čistine, tvrđeg dna i dobro ih zapamtite. Ako vam to uspe, siguran sam da ste obavili lavovski deo posla. Ako su nakon svakog zabačaja na najlonu blizu olova ostale smeđe sive „sluzave“ alge, takođe je ponekad bolje promeniti mesto, jer ćete na takvim terenima obično vrlo teško pronaći čiste tvrđe pozicije, idealne za ribolov. Ako ih i nađete, to često će biti mesta s onim smrdljivim muljem, kojeg kako se meni čini niti šarani ne vole, a njegov neugodan miris na olovu ostaje duže nego miris svih drugih vrsta glina. Najbolje su pozicije gde je dno delom čisto, a delom prošarano s velikim „busenima“ nežno zelene mekane trave dugih uskih listova, ili pozicije oko fiksiranih plovećih kolonija oštre „vošćike“. Šarani vole mekanu vodenu vegetaciju, jer im ona pruža obilje hrane, pa lov tik do „trave“ zna biti vrlo produktivan. Teško da će šaran, koji već duže vreme brsti puževe po stabljikama ili kopa školjke iz mulja, „odoliti“ jednoj slasnoj boili na njenom rubu. Međutim, kad se na otvorenom nalazi skupina mamaca, naročito na vodama gde se puno lovi, ribe mogu postati sumnjičave i odustati od uzimanja mamaca, smatrajući ih opasnim. Situacija na podvodnom terenu često diktira stepen opreznosti ribe. Da bi u ribolovu konstantno bili uspešni, ponekad treba oponašati prirodne situacije, ne bi li ribu lakše naveli na „pogrešan korak“. Pesak i šljunak Ako za vreme povlačenja otpora nema, ili je neznatan, a vrh štapa nežno drhti, gotovo je sigurno da ste zabacili na peščano dno. To su uglavnom dobre lokacije za ribolov. Međutim, ipak se klonite velikih ravnomernih „peščanih ravnica“ i izbegavajte monotoniju na vodi. Mesta sa što više raznolikosti uvek su puno bolja i ribe ih puno češće i radije posećuju. Ako prilikom povlačenja otpor postoji, a vaš mekani štap grublje treperi, najverovatnije se radi o šljunku ili o kamenitom dnu. Kamenjar ćete lako prepoznati po ogrebotinama na olovu kad ga nakon višekratnog zabacivanje ponovo uzmete u ruku. Mulj i glina Ako za vreme povlačenja olova postoji stalan i umeren otpor, bez zastajkivanja, po svoj prilici ste zabacili u glinu ili mulj. Što je otpor jači, sloj mulja (gline) je dublji. Kad izvadite olovo, uzmite ga u ruku, dobro pogledajte i pomirišite. Ako smrdi, promenite poziciju, a ako na njemu nađete tragove žute ili smeđe gline nastavite pretraživanje. Naime, uvek na širem području s mekanom glinom (siva ili smeđa), postoje neke manje površine koje su od one nešto tvrđe (najčešće je žuta). Boja koju možete videti na olovu i nije toliko važna koliko tvrdoća. Ako je taj tvrđi deo, još malo povišen u odnosu na ostalu okolinu, vrlo verovatno ste našli „sto za ručak“. Nemojte ni za živu glavu propustiti tu zabaciti. Na jednoj od vrlo muljevitih manjih voda blizu Zagreba, vesela je klapa od nekoliko ribolovaca na vrlo neobičan način iskoristila ovu pojavu u svoju korist. Kako zbog dubokog i mekanog mulja (preko 50 cm dubine) nisu imali dobrih pozicija za lov, odlučili su ih sami napraviti. Dolaskom su leta, na jedan prolaz između dva ostrva, na dno jezera (na mulj) spustili stara sobna vrata. Tako su dobili vrlo lep i tvrd plato, okružen dubokim muljem, na kojem su kasnije prihranjivali i vrlo uspešno lovili šarane. Čisto dno Ako nakon zabacivanja nema otpora i olovo se lako vuče, znači da ste na čistom i tvrdom dnu i na odličnoj lokaciji za ribolov. Još jednom ponavljam, veliki čisti prostori bez ikakvih prepreka, šarane preterano baš i ne zanimaju. Ali, ako usred guste trave, između više skupina granja, ili u većem prostoru dubokog mulja, pronađete takvu tvrđu i čistu lokaciju manje površine, nemojte je nikako ignorisati i na nju obavezno zabacite mamac s udicom. To je najverovatnije mesto koje šaran i inače redovno posećuje. Na takvim se pozicijama katkad i bez velikih prihranjivanja mogu ostvariti odlični rezultati. Upoznavanje mesta, pogotovo štapom i rolom, zahteva poprilično vremena, strpljenja, ali i umeća od strane ribolovca, te mnogi udičari za to obično nemaju niti volje, ni živaca. Međutim, prednosti kad na taj način upoznate i zatim zapamtite najbolje lokacije, su višestruke, i u kasnijim vam se ribolovima izdašno vraćaju. A verujte, nije isto ulovite li u jednom ribolovu jednog ili pet do šest velikih šarana. Sam je boravak u ribolovu psihički odmor i velika blagodat za živce. Međutim, ako se još uz to dobro nalovite riba, onda taj odmor postaje doživljaj za pamćenje, a za tako nešto se uvek vredi potruditi. Krešimir Kuri Nasao tekst u magazinu Reviri Srbije