dragan milenkovic

Na današnji dan se navršava 11g postojanja foruma Exyucarp. Da nam postoji još dugo godina, i da ima uspeha u daljem radu. Živeli.

Hvala puno na dobrodošlici, pozdrav za sve članove foruma.

Na početku, opet bih se zahvalio u ime naše celokupne ekipe, na reči hvale i moralnoj podršci za naš rad. Kao što sam već naveo, mali vodostaj i sve toplije vreme, obale Tamiša polako ali sigurno zaokupljuju ribolovci. Prvi upamćeni komentar od strane ribolovaca bio je " Sve smo mogle očekivati, ali kontrolu 23 februara na vodi to nikako". Naravno dozvole za riboliv nisu posedovali, ali uz objašnjenje da su dužni i u obavezi da je moraju posedovati, pozdravili smo ih i nastavili dalje svoj rad. Taj period rada na terenu pored redovne provere vode da nema mreža i drugog alata, vršena je i edukacija i upoznavanje ribolovaca sa stvarima koje bi oni u suštini morali da znaju. Ovim postom biće prikazan kako izgleda naš prosećan ribolovac. Šta je to ščim smo se najćešće susretali prilikom vršenja kontrole, uglavnom ne posedovanje dozvole za ribolov, prekomerni broj štapova, pecanje ribe koja je u zabrani, riba upecana u zabrani, riba upecana ispod propisane mere i prekomerni ulov, sve su ovo prekršaji za koje sleduje prekršajna prijava. Naravno da nismo u startu nastupili suviše oštro i arogantno, pošto smo hteli da izgradimo neki ljudski odnos ribočuvar-ribolovac, a neke stvari su mogle da se reše i sa lepim rečima. Najćešći izgovori za ne posedovanje dozvole su " Ovo Mi je prvi izlazak na vodu ove godine, vadiću je sigurno ali mi je još rano, već ih ima u prodaji nisam znao". Ovaj problem se uglavnom rešava kupovinom dnevne dozvole, koja se može kupiti kod Ribočuvara i košta 1000din ( ne 500din ili koliko da Ti dam, da ne pišeš ništa). Mnogi su mislili da će nas videti tada i ko zna kada, pa kupovinom dnevne dozvole izbegavali su kupovinu godišnje. Ostao je upamćen jedan ribolovac koji je za četiri izlazaka na vodu kupio tri dnevne dozvole, njegov komentar je bio "ili sam Ja baksuz ili Vi idete suviše često". Drugi problem, prekomerni broj štapova po ribolovcu, najćešći komentar " Mogu još ovoliko zabaciti (13) ništa Mi ne vredi kad nema ribe" Naravno da ovo nije opravdanje za ovoliki broj štapova, uz objašnjenje da se ne sme imati više od tri (3) zabačenih štapova, ribolovac mora da koriguje taj broj, ili sleduje oduzimanje viška štapova uz prijavu. Za pecanje ribe koja je trenutno u zabrani, najćešći izgovori su, ako je februar mesec na kedera pecaju Smuđa, ako je april onda pecaju Štuku, ako je to maj, a peca se na qqruz onda se čeka Amur ili Babuška. Ribe upecane u zabrani, kao i ribe upecane ispod dozvoljene veličine, u ovim slučajevima ne postoji kompromis između ribočuvara i ribolovca, piše se prijava uz oduzimanja ulova (ovo smatramo kao jedne od većih prekršaja od strane ribolovca). Uglavnom su izgovori, da nisu znali, od kada ta pravila važe i sl. (Ne poznavanje propisa ne oslobađa vas odgovornosti). Pored ovih najćešćih izgovora, bilo je tu još svakakvih komentara, za neke me je sramota i da ih napišem. Ako bi procentualno gledali možda samo 10% (mislim da je i ovo puno), ribolovaca je savesno na našim vodama, a svi ostali se nalaze u nekom od navedenih prekršaja, verovali Vi ili ne, ali ovo je naša realna slika na našim vodama. Kroz stalnu edukaciju ribolovaca na terenu, prisustvovanju na udruženskim skupštinama gde se ribolovci upoznaju sa pravima i obavezama, ovu sliku pokušavamo da izmenimo u korist pravih savesnih ribolovaca, koji bi pored poštovanja naših (svojih) voda kao i ribljeg fonda, vodili računa i o ekologiji i zaštiti obale i svega onoga što čini ovaj naš hobi. Da ne bi došlo do nesporazuma koja su prava i ovlašćenja ribočuvara, postaviću neke tačke zakona koja to regulišu. Član 7. Pri vršenju dužnosti ribočuvar mora kod sebe da ima: 1) ribočuvarsku legitimaciju; 2) vidno istaknutu ribočuvarsku značku; 3) knjigu radnih naloga koju izdaje korisnik; 4) zapisnik u koji se unose podaci o izvršenoj kontroli i privremeno oduzetim sredstvima, alatima, opremi, dozvoli za ribolov i ulovu, koji izdaje korisnik. Овлашћења рибочувара Члан 14.У вршењу својих послова рибочувар, као службено лице, овлашћен је да:1) затражи од лица затеченог на риболовној води или у њеној непосредној близини или у риболову, да покаже исправе којима се утврђује његов идентитет и дозволу за привредни риболов, односно дозволу за рекреативни риболов;2) изврши преглед објеката, пловних објеката, возила, риболовног алата, опреме и улова и да утврди да ли се риболов обавља у складу са овим законом;3) приступи свакој риболовној води на рибарском подручју у циљу контроле;4) фотографише и снима недозвољене радње и лица која учествују у њима затечена на риболовној води или у њеној непосредној близини;5) привремено одузме дозволу за привредни или рекреативни риболов, средства, алат и опрему, као и друге предмете пронађене на риболовној води или у њеној непосредној близини, ако постоји основана сумња да су употребљени или намењени за извршавање радњи које су забрањене овим законом;6) одузме улов уколико постоји основана сумња да је риба уловљена у супротности са одредбама овог закона;7) затражи помоћ надлежног органа унутрашњих послова и инспектора надлежног за послове заштите и одрживог коришћења рибљег фонда (у даљем тексту: инспектор) ако је онемогућен у вршењу послова рибочуварске службе; обавља и друге послове у складу са програмом управљања рибарским подручјем. О извршеном привременом одузимању докумената, средстава, алата, опреме и улова, рибочувар издаје потврду лицу од кога је извршио привремено одузимање. .Спречавање службеног лица у вршењу службене радње Члан 322(1) Ко силом или претњом да ће непосредно употребити силу спречи службено лице у вршењу службене радње коју предузима у оквиру својих овлашћења или га на исти начин принуди на вршење службене радње, казниће се затвором од три месеца до три године.(2) Ако приликом извршења дела из става 1. овог члана учинилац увреди или злостави службено лице или му нанесе лаку телесну повреду или прети употребом оружја, казниће се затвором од шест месеци до пет година.(3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности или дужности чувања јавног реда и мира, спречавања или откривања кривичног дела, хватања учиниоца кривичног дела или чувања лица лишеног слободе, казниће се затвором од једне до осам година.(4) Ако приликом извршења дела из ст. 1. и 3. овог члана учинилац службеном лицу нанесе тешку телесну повреду, казниће се за дело из става 1. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од две до десет година.(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.(6) Ако је учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана био изазван незаконитим или грубим поступањем службеноглица, може се ослободити од казне. Напад на службено лице у вршењу службене дужности Члан 323(1) Ко нападне или прети да ће напасти службено лице у вршењу службене дужности, казниће се затвором од три месеца до три године.(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана службеном лицу нанесена лака телесна повреда или је прећено употребом оружја, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.(4) Ако приликом извршења дела из ст. 1. и 3. овог члана учинилац службеном лицу нанесе тешку телесну повреду, казниће се за дело из става 1. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од две до десет година.(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.(6) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који је био изазван незаконитим или грубим поступањем службеног лица може се ослободити од казне. Учествовање у групи која спречи службено лице у вршењу службене радње.Pozdrav do sledećeg pisanja.

Intezivnim radom na terenu, bilo je samo pitanje dana, kada će se neko od ribokradica uhvatiti na delu, Pošto je počela da kruži priča đžabe vadite mreže, ako nekoga i ne nahvatate na vodi. Da objasnim i ovo, izuzetno je teško praviti sačekuše po hladnom vremenu (treba satima čekati u čamcu), a pri tome da već osmatrači ne jave uzvodno da smo krenuli u kontrolu, pošto znaju gde nam je čamac parkiran i koja kola vozimo, nije im problem da postave osmatrača. Tako da je već drugom polovinom Marta (20.03. 2017g), uhvaćeno lice u izvršenju krivičnog dela, lov ribe nedozvoljenim sredstvima (mrežama). Uz asistenciju policije i istražnog sudije, lice je privedeno u P.U. gde mu je napisana krivična prijava i oduzet alat kao i čamac, popisana riba koja je bila u mrežama i ribe koje su bile trenutno u lovostaju (Štuke). Ovih dana ta je prijava dobila i sudski epilog, Mogu samo da kažem, da ni malo nije naivna. Samo nakon devet (9) dana, još jedno lice je uhvaćeno na delu sa kojima se postupa kao i sa ovim prvim. Ovo lice prilikom pisanja prijave, htelo je da nas impresionira rekavši, ako mu oduzmemo čamac da će skočiti u vodu i udaviti se, naravno skočio je ali nije bila baš dubina za neko davljenje (razliv), nakon hlađenja u hladnoj vodi pomirio se sa sudbinom i pristao na sve, što je zahtevano od njega. Nakon toga glas ide ispred nas, da sa ovima neće biti kao sa starim ribočuvarima. Mali vodostaj Tamiša za to doba godine i sve lepše i toplije vreme, polako izmamljuje ribolovce na vodu. Ako su predhodna dva meseca bila najteža ovi naredni postaju najgora. Postepenim upozorenjima ribolovcima da moraju posedovati dozvolu za ribolov ili kupiti dnevnu, nailazimo na svakakve komentare (nisam ni mogao zamisliti šta sve ne pada našim ribolovcima na pamet samo da bi opravdali svoje postupke). U periodu mresta ribe (April-Maj), kontrolu znatno pojačavamo, od noćnih, dnevih i višednevnih akcija, pri tome angažujemo još jednog volontera. Evo nekih snimaka iz tog perioda. U Maju mesecu da bi smo što više sačuvali Tamiš, teren produžujemo sve do Tomaševačke brane u ukupnoj dužini od 81,6km (trenutno je i dalje to naš reon). https://www.youtube.com/watch?v=oAmUL9g5Vp4. Pozdrav.

Početak godine, pogotovo meseci Februar i Mart bili su jedni od najtežih, još uvek hladno vreme, hladna voda, sunce zubato, na nekim delovima voda zaleđena pa smo morali prvo razbijati led pa vaditi mreže. U tom periodu radilo se i po 16h neprekidno, odlazilo se i vraćalo u mrak., ali smo bili rešeni da se izborimo sa svim nedaćama i uspemo u našoj nameri da stanje na vodi dovedemo u neko normalno, prihvatljivo bar za početak. Teren izuzetno veliki ( 58,5km), dan kratak, a mreža puno trebalo je to sve to pregledati, a znali smo da kad se vratimo da će se opet postavljati, tako da smo na svaki treći dan izlazili na vodu, da bi pokupili što se postavi. Ribokradice se nisu nadale da ćemo ovoliko istrajati u radu, pa su u tom delu godine ostale bez dosta alata. Pored svih muka sa mrežama radovalo nas je to, što je bilo solidno riba u njima za to doba godine, pa se i sam rad zasnovao na što bržem oslobađanju riba iz mreža i njihovo vraćanje u vodu. Na snimcima će se videti kako izgleda taj rad, ima dosta toga što nije snimljeno iz prostog razloga da se vreme ne bi gubilo kada nas je dvojica u čamcu, kad su trojica onda je to bilo lakše. Ima nekih snimaka koji se za sada ne smeju objavljivati pošto je sudski postupak u toku, sve u svemu materijala ima za jedan lep dugometražni film. U gornjem delu Tamiša, tačnije u mestu Farkaždin, ribokradice su toliko bile samouverene i opuštene da svoje mreže nisu ni pokušavale da sakriju, pa su nas sačekali ko u svatove sa sve vidljivim flašama preko celog Tamiša. Ovako je izgledalo u Martu. Pozdrav.

Pre nego što nastavim o dešavanjima iz 2017g, izneo bih samo neke podatke koji se odnose na 2016g. Na potezu Pančevo, Jabuka i Glogonj, od maja meseca, a pred kraj godine i do Opovačke brane (potez od ukupno 40,1km), izvađeno je 167 senkera najviše u Jabuci (cena se kreće od 50-80e po kom, zavisno od veličine), i nešto preko 5km raznih mreža (dužni metar uređene mreže košta 1e). Napisano je nekoliko prijava, najćešće zbog prekomernog ulova, ili ulova ispod propisane veličine, kao i za prekomerni broj štapova. Iz te godine ima i jedan presedan, gde je pisana prijava službenom licu zbog prekomernog ulova kao i ulova ispod mere ( 27 Štuka od toga 4 u meri znači jedna prekomerna i 23 ispod propisane mere u dužini od 26-33cm). Dozvoljena mera za Štuku je 40cm ( od vrha usta do korena repa). Ako neko sumnja šta je bilo sa prijavom naglasio bih da je to lice (iako službeno), pravosnažno osuđeno Početak rada 2017g, započinjemo sa novim plastičnim čamcem Big-Foot-om (lakši i brži ), zamenili stari metalni čamac (težak i nezgrapan za rad). Povećava Nam se teren sve do Farkaždinskog mosta ( pa je sad u ukupnoj dužini od 58,5km). Sam početak godine, prouzrokovan jako hladnim vremenom dovodi do zaleđivanja Tamiša (moglo je bez problema da se hoda po njemu), pa smo mislili da ćemo bar u tom periodu da odmaramo, naravno da smo se prevarili ali ne za dugo. Pozivom savesnih ribolovaca da se mreže postavljaju i u takvim uslovima izlazi se na teren, evo kako to izgleda. Nakon nekih dve nedelje dolazi do otopljavanja i odleđivanja Tamiša, i kreće se na proveru celekupnog terena, da bi se utvrdilo pravo stanje na vodi. Ovo odleđivanje naravno koriste i ribokradice da bi postavile svoje alate. Moram samo da naglasim da još u 2016g, se pričalo kako neće ni ovi dugo izdržati, ostaće bez sredstava za gorivo, veliki je to teren za taj broj ljudi i svašta nešo. To im se itekako obilo o glavu, zbog loše procene o ovoj ekipi koja preuzima brigu o Tamišu. Evo kako počinju prvi radni dani na odleđenom Tamišu. Idemo uzvodno istog dana. Da postovi ne budu predugački pisaću kraće ali češće. Nastaviće se

Pre nego što nastavim sa pisanjem o Tamišu, hteo bih da se zahvalim na lepim željama i podršci od strane pravih ribolovaca. Pozdrav naravno i za Dunav 1, kojeg poznajem iz Farkaždina pošto tamo često peca i kampuje, a takođe i javi kada neko od meštana (čobanin) postavi po koju mrežu. A da i odgovorim Limaru koji je skoro uvek negativan po bilo kom pitanju. Kolega, tvoj post je čist defetizam. Zbog takvog poimanja situacije ribokradice su uvek bile u prednosti. Osećaj moći i nedodirljivosti su im davale izjave i razmišljanje poput tvog. Svaka država ima veliki policijski aparat, a isto tako svaka ima i kriminal još ni jedna nije uspela da ga suzbije skroz, ali postoji razlika gde je taj kriminal u velikiom obimu izražen, a gde je znatno manji (kontrolisan). Sve će to biti objašnjeno u daljem pisanju na ovoj temi ( ko shvati, shvatiće, ko ne, nikad neće ).

Nastavak, Sa malim iskustvom na terenu ( Pančevo, Jabuka i Glogonj ), ali svakim danom učeći uz neopisivo požrtvovanje i zalaganje, kreće se sa čišćenjem Tamiša od svih vrsta mrežastog alata. Nije postojao izlazak na vodu, a da se nisu nalazile velike količine mreža, što je samo potvrđivalo naše tvrdnje da je Tamiš pun istih. Naravno takvim radom ribokradice postaju agresivne, pa počinju pretnje na samoj vodi, putem telefona (pozivi, poruke), a bilo je i slučajeva bušenja guma na automobilu, sve ovo i više od toga nije pokolebalo ribočuvare u svom daljem radu. Bio je jedan slučaj gde su u svojoj nemoći ribokradice skidale gaće i tako izražavale svoj protest. Sledeći problem predstavlja, što kolega uzvodno od Glogonja teren Sefkerin Opovo, Baranda iz nekog svog revolta ne obavlja dužnost na pomenutom terenu, što neke ribokradice koriste takvu priliku pa se pomeraju ka ne branjenom delu Tamiša. U samom početku rada mnogi su govorili, da je ovo nemoguća misija spasiti Tamiš od tolikih lopova koji su godinama radile šta su htele, pojedinci su čak smatrali da je to sasvim normalno da se riba krade, pošto se njegov deda, otac a sad i on bavi krivolovom. Evo kako je to izgledalo u nekim situacijama. Negde u septembru i ribočuvar iz Opova napušta službu, pa se teren proširuje sve do Opovačke brane, što dodatno predstavlja problem jer ni prvobitan teren nije doveden u najbolje stanje ( zbog velikog obima posla). Jedina olakšavajuća situacija te godine je bila, što nismo imali velikih voda pa nije bilo puno razliva koja bi dodatno otežavala i ovako tešku situaciju. Pred kraj 2016g ribočuvar Krstić uviđa da ovaj posao nije za njega,( naporan, stresan, rad sa svakakvim ljudima i ostalo), pa daje otkaz na istom. U tom periodu na njegovo mesto stupa tadašnji volonter, a sadašnji ribočuvar Oliver Ađžić, i kreće se sa sasvim novom organizacijom, u sastav ekipe ulaze tri volontera (jer se uvidelo da bez njihove pomoći teško se može šta uraditi). Zbog jake zime 2016-2017, dolazi do zamrzavanja Tamiša i malog predaha u radu. Kraj 2016g. Nastavak sledi za 2017g.

Poštovani ljubitelji reke Tamiš, za mesec dana navršiće se dve godine od kako sam pokrenuo ovu temu na forumu, a sve zarad zaštite reke Tamiš, i njenog ribljeg bogastva. Skoro svima je poznato koliko je Tamiš bogat sa ribljim fondom, u njemu su zastupljene skoro sve vrste riba ( Som, Smuđ, Šaran, Štuka, Deverika Protfiš, Babuška, itd...). Onda su nastupila neka loša (crna) vremena za ovu reku, od lošeg gazdovanja pa do enormnih krađa ribe, svim raspoloživim sredstvima ( mreže, senkeri, bubnjevi struja, plin), i sve drugo što je moglo pasti na pamet lopovima, a bogami i ribolovcima jer ni oni nisu zaostajali puno za ovim prvima. Trebalo je pod hitno preduzeti nešto, jer ako se nastavi ovakvim tempom krađe, u Tamišu neće ostati skoro ništa od pomenutih riba. Iz predhodnih postova na ovoj temi vidi se da pokušavam nešto da promenim (pokrenem) po ovom pitanju. Obraćam se korisniku sa molbom da se preduzmu odgovarajuće mere zaštite ( obećanja su data, ali se jako malo skoro ništa ne menja). Sledi i prijava pokrainskoj inspekciji za zaštitu voda, koja takođe ne uspeva puno da uradi ( izvršila pregled dokumenata datih na uvid i konstatovala da je sve u granicama zakona). Uz konstantne pritiske na korisnika, napokon se kreće sa mrtve tačke u zaštiti Tamiša ( malo će ličiti na Špansku seriju). Pa ću Vam prezentovati šta je sve učinjeno za poslednjih dve godine. Prvo je došlo do smene starog Ribočuvara (na potezu Pančeva), koji se uz sve muke jedva razdužio, uvek je postojalo još nešto da bi se što više odugovlačilo. Nalazi se novi Ribočuvar ( Slavoljub Krstić), ali stvari ne idu tako lako zbog zakonskih procedura, napokon od maja meseca stupa na dužnost, i preuzima brigu o čuvanju Tamiša, uz volontera Olivera Ađžića. Nastaviće se.

Hteli Mi, priznati ili ne, šaranski ribolov gledano na globalnom nivou davno je postigao svoj vrhunac i sad je uveliko u opadanju što se popularnosti tiče. Ako pogledamo samo svetske renomirane firme (Nutra, Solar, SBS, Fox, Nash, Trakker itd...), šta su u poslednje vreme izbacile novo na tržištu, pa skoro ništa, jednostavno došlo je do zasićenja tržišta. Naravno to se odrazilo i kod nas, pa tako da skoro ne postoji generalni uvoznik (čast izuzecima), za pomenute proizvode ovakvih firmi. Dovijamo se na razne načine oko svega. Ovo je bio samo mali uvod, pa da se vratim na rad foruma, jer nešto slično se i sa njim dešava. Za nekih mesec ipo dana navršiće se 9g postojanja i rada foruma, ako se dobro sećam tačnije 09.03.2009g počeo je sa radom. Nekih dva meseca kasnije sam postao član istog i ostao do današnjeg dana na njemu. Kao i svaki početak, postigao je veliku popularnost kod ljudi zaljubljenih u lovu Šarana na savremeni način, gde su se primenjivale nove tehnike, mamci, primama itd.. Bilo je ovde prisutno mnogo poznatih Šaranđžija, od kojih je moglo svašta da se nauči, pogotovo iz takmičarskog dela, pošto se tu i najviše rade ispitivanja i istraživanja. Dolaze i teška vremena za ovaj forum, što je sasvim normalno, ali su i ona prevaziđena i nastavlja se sa radom. Ali u poslednje vreme, da ne kažem u zadnjih par godina ima jedan trend, gde se ispoljava nekorekno pisanje ka drugim mišljenjima, raznim proizvodima bez osnova. Takvim načinom mnogi dobri ljudi su oterani ili odustali od pisanja na forumu, iz razloga, ne pada mi na pamet da se raspravljam tamo snekim ko i ne zna šta je Šaran. Za ovakve slučajeve Administrator i Moderatori moraju mnogo brže da odreaguju i uz neko upozorenje, a kasnije i uklone takvog člana. Na početku posta sam izneo iz razloga, što je i na samom forumu došlo do zasićenja određenih tema, pa se vrtimo u krug, a ništa pametno ili novo nema da se kaže. Dali je moguće da ima toliko članova, a da izveštaj sa reka (Dunav, Sava, Tisa, Tamiš, Morave i dr.) nema po tri i više godina, kao i ulova sa njih. Takođe i sa naših jezera. Pa nije valjda da su samo štapovi, mašinice, boile i atraktori jedina tema o kojoj treba raspravljati, pa čak i pokušaj o mixevima je na neki način propao. Da bi se potspešio rad foruma, potrebno je (ubaciti novu svežu krv), otvoriti neke nove teme, o kojima bi se moglo pisati, a takođe vezane za vodu i ribolov Šarana. Administrator i Moderatori mogu osmisliti nove teme, članovi neka daju svoje sugestije o kojima valja pisati i raspravljati. Ja ću izneti neke predloge, drugi neka dodaju nešto drugo, valjda će se naći nešto pametno. Može se pisati o ekologiji i zaštiti naših voda, zakonu o ribolovu, bon tonu na vodi, pravima i obavezama ribolovca, pomoćnim sredstvima prilikom ribolova (čamac, motror itd.). Ako se ne varam ne piše se o metod fider šaranskom ribolovu, ovo je samo ukratko o nekim od predloga za bolji rad, ako smatrate da treba uvesti. Nadam se da nisam nekoga uvredio, ako jesam nije namerno, unapred se izvinjavam. Srdačan pozdrav.

Ovo bi pre trebalo da bude tema druženje, a unapređenje rada foruma je nešto drugo.

Zaboravih da dodam, ova semena pre konačnog potapanja obavezno isprati u 3-4 vode da se odstrani prljavšina, a semena koja isplivaju izbaciti, najćešće je to suncokret i prazna zrna.

Zato se kupi hrana koja u sebi ne sadrži stari kukuruz, kao što su hrane oznake D.D.(dijet delikat) i S.S. (super smeša), od firme Farm Comerc. Kukuruz skuvati posebno, i sve to lepo pomešati nakon kuvanja, stim što sitna semena držati 24h potopljena i kao takva kuvati samo 30min kada voda provri. Korisno, lepo i jeftino, zadovoljava sve potrebe od komercijale do divljih voda, ostalo je samo ko i koliko želi hemije da ubaci u nju (likvida, praškastih dodataka itd...).

vasil 2019-ta, tako sam nesto nacuo. Koliko sam ja upoznat 2019g JAR (JužnoAfričkaRepublika). A 2020g - Ukrajina.

Evo i tačnog datuma prvog svetskog kod Nas održanog. 27-30. Septembra 2007g. Učestvovalo je tada 17 reprezentacija, ako se ne varam mi smo bili oko 6.mesta. Shoga tačno je da tada nije bilo puno foruma kao danas, a broj šarandžija, pa ne bi se baš kladio da ih je bilo manje naprotiv. Našu zemlju su tada predstavljale ekipe. C.T. "Soni Singidunum" Beograd. C:T. "Carp sistem" Zrenjanin. C.T. "Auto sport" Novi Sad.

Samo da podsetim, pre desetak godina, kod Nas se već održalo jedno svetsko prvenstvo u lovu Šarana. Na Adi Ciganliji, stariji ribolovci se sećaju sigurno, dok ovi mlađi to i ne pamte. Mogu reći da je tada, iako se pecalo bukvalno u centru grada, posećenost ove manifestacije bila dosta loša, uglavnom redovni šetači pored Savskog jezera. Isto tako i ove godine, na kanalu DTD u Novom Sadu gde je održano 6 svetsko u disciplini Feeder, posećenost od strane naših ribolovaca više nego očajno, bolje su izveštavali strani mediji negoli naši. To je verovatno u našim genima, Mi sve znamo, nemamo šta da gledamo i naučimo od ovih svetskih ribolovaca.

Ovo je za 2017g. HUNGARY20/23 SeptembarLake Deseda, Kaposvar.Za 2018g, je za sada određena samo država, ne i mesto održavanja.

Srbija dobila organizaciju Svetskog prvenstva u šaranskom ribolovu, 2018 godine. Potvrđeno u Rimu. Čestitam.

Pre nekih 15g, a možda i neku godinu više (više se i ne sećam), kontaktirao sam tada, a sada pokojnog Sinišu Milenkovića, i zamolio ga da, ako bi hteo da mi da neki mix za izradu boila. Ko je poznavao tog čoveka zna kakva je to veličina od čoveka bila. Tada mi je poslao 4 kombinacije mixeva, ja sam izabrao jednu, sa kojom pecam i dan, danas. Mnogi pišu kako su na neki svoj mix nekada lepo pecali, Ja na ovaj mix i dalje dobro pecam i pecaću sigurno i u buduće. Ne tražim od nikoga da komentariše sastav mixa, ubačenu-ne ubačenu hemiju i ostalo. Isključivo ga koristim na Dunavu i Tamišu, raspon upecanih riba kreće se od 2-15,5kg. Evo i samog mixa. 350gr - Pšenični griz. 250gr - Sojino brašno. 150gr - Kukuruzno brašno. 100gr - mleko u prahu (za teliće). 150gr - Pirinčanog brašna. Na sve ovo, a kasnije u nekom pokušaju da još malo popravim mix, ubacio sam. 80gr VDE aditiv praškasti od Tuti- Fruti ili Jagoda, zavis nai šta sam hteo da pecam. 150gr hrane za kanarince (samlevene) Ovo izađe 1230gr mixa, u koje ide u zavisnosti od veličine jaja od 11-13 kom. Hemija koja se ubacuje u ovaj mix: 5ml Nutrinog zaslađivača. 30ml Lososovo ulje (u nedostatku ovog ulja može se ubaciti i običan zejtin, ulje za domaćinstvo). Aroma po preporuci proizvođača, ali srednja vrednost od min-max. Ovo je voćna kombinacija, ako želite da napravite na bazi mesnog mixa, dovoljno je oduzeti onih 80gr aditiva, a dotati 100-150gr ribljeg brašna. Preporučene arome Sqvid-Oktopus, Monster Crab ili Musel. Sve komponente možete naći bez ikakvih problema u svako doba godine, što je po meni i najbitnije. Nisam izračunao cenu ovog mixa,ali je ovo jedan od najeftinijih mixeva. Ako nekoga zanima dali je ovaj mix dobro izbalansiran (pošto mnoge to zanima), jeste. Na boilu skojom pecam na komercijali ulaze i ovi sastojci, ali i još 10 drugih, kao i hemija koja je mnogo jača i obilnija u odnosu na ovaj mix. Šta bi još naglasio: Pored ove boile, obavezno se nalazi i kukuruz kao mamac, na drugom štapu. Pozdrav.

Nisam hteo da komentarišem ovo pitanj, ali vidim da ste već u startu počeli da se prepucavate, a bez potrebe. Kao što svi znate ne postoje glupa pitanja, samo glup odgovor, ali zato postoje loše formulisana pitanja kao što je ovo, Mešate babe i žabe, pa upoređujete, ribnjačkog Šarana, Šarana sa komercijale, a postoji i divlji Šaran koji isto uzima boilu. Tačno je da se ribnjački Šaran hrani sa sirovim kukuruzom i peletama kojima je sastav takođe žitarice i kukuruz, znači hrana bogata UH, ali takav Šaran se hrani tom hranom upravo da bi se utovio i za nekih mesec dana izlovio i prodao od sv. Nikole do Božića. Šaran koji boravi u komercijalnim jezerima, kao i ribnjački, isključivo zavisi od hrane koju mu čovek plasira, pa tako za spod se opet najviše baca hrana bogata UH, a boile koliko vidim svi balansirate. Kao što UH prelazeu masne naslage, isto tako i proteini koji se ne utroše za neku fizičku aktivnost prelaze u masti. Odgovor na Goranovo (Billy) pitanje, što se mene tiče glasi, hrana bogatija proteinima, a zašto? Hranu bogatu proteinima je potrebno mnogo manje uzeti, a mnogo duže te drži sitog nego hrana bogatija sa UH.(Ko razume shvatiće) Divlji Šaran u hladnom delu godine zna da uzme kedera za hranu, a mnogi su u ranom proleću upecani na tvistera, i to komadi od 10+kg. Kao što može, da ne jede skoro 6 meseci bez posledica za svoj organizam Savet, pecajte na ono našta vam najbolje dolazi, pa makar to bio i kukuruz.

Odgovor je jednostavan, kvalitet gasa nije isti koji se koristi za punjenje boca za domaćinstvo i gas koji se koristi za automobile. Grejalice koje koriste zamenjive uloške sa gasom, pune se čistim Propanom, iz gore navedenih razloga, a to su, lakše paljenje, bolji plamen, veća toplotna vrednost, ne dolazi do prokapavanja gasa, u hladnim danima kao kad ima više Butana, mnogo manje se oseti miris sagorelog gasa, kao i gasa koji ne sagori, ima toga još ali mislim da ti je i ovo dovoljno. Primer su i upaljači gde je čistoća gasa mnogo veća nego kad bi ga punio gasom sa benzinske pumpe. Kao i kod automobila koji koriste TNG, preporuka je prvo ga upaliti na benzin dok ne postigne određena temperatura, pa tek ga onda prebaciti na gas. Problemi koji nastaju prilikom sagorevanja pravi Butan. Niko Tebi ne brani da sipaš gas u bocu sa pumpe i da isti koristiš, dok inspekcija ne bude zatvorila za rad te pumpe koje na divlje toče boce, jer je kod nas zakonom zabranjeno to raditi. Samo da napomenem za one koji ne znaju, kao i mlađe kolege sa manje iskustva u pecanju kada su niske temperature i koristi se grejalica u šatoru, koliko je opasan gas koji iscuri iz boce ili grejalice isto tako je opasan produkt koji je nastao samim sagorevanjem gasa. Čisto kao informacija, kvalitet goriva Benzina, Dizela i TNG nije ista u letnjem i zimskom delu godine.

(PBS), ili ti Propan -Butan-Smeša, je kombinacija gasa koja se koristi, za domaćinstvo i automobile. Odnos ove smeše bi trebala da bude 70%- Propana i 30% Butana i od ovo smeše zavisi sam kvalitet gasa, Propan kao kvalitetniji i lako ispariv, a Butan kao teža komponeta i teže zapaljiv, mnogo češće je kombinacija 60%-40%, pa se onda uočavaju oni nedostaci takve smeše, loš plamen, garež na posudi itd. Specifična težina ove smeše iznosi 0,56, varira zavisnosti od spoljašne temperature vazduha. Na atestiranim bocama je utisnuta kilaža prazne boce. Boce prilikom punjenja se mere na kilogramima, a ne na litrama. Boca od 10kg kako je mi zovemo ima 18l gasa. Boca od 5kg ima 9l gasa. Boca od 3kg ima 5,5l gasa i Boca od 2kg ima 3,7l gasa. Zašto nije poželjno prepunjavati ovakve boce prilikom sipanja na benzinskim pumpama. Da bi gorionik pravilno radio potreban mu je dobar odnos tečne i gasne faze, kad je boca prepunjena nema te gasne faze i gorionik ne radi dobro, to se rešava na način kako je Tare opisao, ispuštanjem viška gasa iz same boce, moj vam je savet ipak se pridržavajte upustva koliko litara staje u određenu bocu i ne preterujte jer nema potrebe za tim.

Dočekao nas je lep vetar i veliki talasi.

/uploads/imgs/pre_1462098790__dscf4710-1.jpg /uploads/imgs/pre_1462098821__dscf4712-1.jpg /uploads/imgs/pre_1462098841__dscf4713-1.jpg Evo nekih slika sa jednog od jezera iz Bugarske, Vasil će da kaže kako se zove ja sam zaboravio ime. Lepo druženje sa ribolovcima iz Bugarske, Makedonije i Srbije.

Bilo je krajnje vreme, posle jedne uspešne akcije deo Tamiša je lakši za nekih 30 mreža