ODGOVOR Na saopštenje SSRS izdato 04.03.2013. godine Interesna grupa, koja sebe naziva ’’Savez Sportskih Ribolovaca Srbije’’ izdala je saopštenje kojim pokušava da, silom prinude pod pretnjom isključenja iz SSRS, spreči ribolovne organizacije da učestvuju u osnivanju i da budu članice prve Asocijacije korisnika ribarskih područja i ribolovnih organizacija. Citat saopšetnja: ''Klubovi (organizacije) ni po koju cenu ne treba da daju podršku osnivanju pomenutog Saveza (Asocijacije) „AKROS“, koji je iniciran od strane određenog broja korisnika. Klubovi (organizacije) ni po koju cenu ne treba da potpisuju „,diktirane peticije“, pristupnice AKROS-u koje im serviraju ovi korisnici. Organizacije koje budu pristupile i pomogle osnivanju pomenutog saveza, smatraće se da direktno učestvuju u razbijanju nacionalnog saveza, koji postoji više od 60 godina, a priznatog od strane republike Srbije i Svetskih ribolovnih organizacija FIPSed, FIPS mouche, CIPS i one preuzimaju rizik da budu isključene iz SSRS''. Završen citat. Obzirom da sam lično pomenut u istom saopštenju, nalazim za shodno da se osvrnem na navode kojima ’’Upravni odbor’’, a tačnije Dragan Bošković, pokušava da javnosti stvari predoči onakvima kakve nisu. U saopštenju sam prozvan kao akter razbijanja SSRS, što u daljem tekstu nije objašnjeno, osim sledećim navodima:’’preko dokumenata koji su poslati Ministarstvu a koji kompromituju rukovodstvo SSRS“. Dakle, ako postoje određena dokumenta koja kompromituju rukovodstvo SSRS, ili bilo kog pojedinca, sama činjenica da postoje takva dokumenta je kompromitujuća za one kojih se ista tiču. U tom smislu ne vidim ičiju krivicu za postojanje kompromitujućih dokumenata, osim krivice onih kojih se ista dokumenta tiču, pa makar to bilo i rukovodstvo SSRS. Međutim, ako rukovodstvo SSRS formiranje AKROS-a smatra pretnjom, onda ja svakako nisam prava adresa, jer nisam inicijator iste ideje. Tačnije, SVI korisnici ribarskih područja, osim javnih preduzeća i Plus Sport iz Kraljeva, pokrenuli su inicijativu za osnivanje AKROS-a, kojoj se pridružio i River’s Guard doo, čiji sam ja direktor. U tom smislu, ne vidim razlog za ovoliko PANIKE u rukovodstvu SSRS, obzirom da osnivanje Asocijacije korisnika ribarskih područja i ribolovnih organizacija ima ciljeve dijametralno različite od ciljeva SSRS. Dakle, Asocijacija korisnika ribarskih područja i ribolovnih organizacija osniva se da bi povezala korisnike ribarskih područja i ribolovne organizacije u cilju saradnje na unapređenju rekreativnog ribolova, zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, ribolovnih voda i životne sredine. Koliko je meni, a i svoj zainteresovanoj javnosti poznato, oblast delovanja SSRS jeste takmičarski ribolov, od kog do sada nikada niko nije imao nikakve korsti, osim male grupe pojedinaca koji čine rukovodstvo Saveza. Jedna od osnovnih razlika u samoj ideji jeste i to što Savez od ribolovnih organizacija traži novac, a AKROS ima nameru da finasira pozitivne aktivnosti ribolovnih organizacija. Dakle, ako Vas je to uplašilo, onda imate razlog za zabrinutost, jer AKROS u prvi plan stavlja ribolovne organizacije, koje za razliku od Saveza obavljaju i mogu obavljati veoma korisne aktivnosti od kojih će svi građani imati neke koristi, a ne samo pojedinci, tačnije rukovodstvo male interesne grupe SSRS. Iako je, sveukupno gledano, ovo saopštenje Saveza nepotkrepljeno materijalnim činjenicama, da ne kažem lažno i neistinito, u jednoj rečenici istog se veoma jasno pronalazi razlog pominjanja mog imena, a to je sledeća rečenica: ’’SSRS od 2009 godine ne dobija ni jedan jedini dinar od bilo koje ribolovačke dozvole, od bilo koje članske karte na bilo kom delu teritorije Republike Srbije.’’ Ovom rečenicom SSRS još jedan put dokazuje svoju jedinu nameru, da OPOREZUJE svakog ribolovca u Srbiji, kako bi, već pomenuta, interesna grupa mogla da se besplatno takmiči i putuje po svetu. Prosto ne mogu da se složim sa tim, da svaki ’’običan’’ ribolovac, koji se ribolovom bavi radi zadovoljenja ličnih potreba, treba da bude nasilno oporezovan od strane SSRS, a siguran sam da za ovakav stav imam podršku ogromne većine rekreativnih ribolovaca. Dakle, umesto što je sproveo nameštenu i ciljanu anketu o stanju na našim ribolovnim vodama, Savez je mogao da se bavi onim što ga stvarno zanima, pa da sprovede anketu među rekreativnim ribolovcima da li žele da plaćaju članarinu Saveza. Ali, naravno, pošto unapred znaju odgovor koji bi dalo 99% ribolovaca, čelnici Saveza se bave korisnicima ribolovnih voda, ne bi li, tobož, od istih zaštitili državu ministarstvo i javna preduzeća. Nije jasno na koji način je osnivanjem nevladine organizacije, Asocijacije korisnika ribarskih područja i ribolovnih organizacija, ugrožen interes države i ministastva, ali izgleda da to i nije toliko važno. Mnogo je važnije na bilo koji način ostvariti priliku da se oporezuju svi rekreativni ribolovci i domoći se nekako novca koji će na kraju završiti u rukama predsednika Saveza. Inače to ne bi bio prvi put da novac ribolovaca dospe u ruke iste osobe, i da se na kraju nikako ne može saznati kako je isti zaista i utrošen. Ali, koga briga, mala interesna grupa će svakako biti zadovoljna, pa ni neće postavljati suvišna pitanja. Dakle, gospodo koja sebe naziva ’’rukovodstvo Saveza’’, ako želite da uzmete novac svih ribolovaca Srbije, onda ćete morati nešto i da uradite za sve njih, ali i da polažete račune kojih do sada nije bilo. Umesto što se hvalite sa 21 medaljom, bolje bi bilo da priznate gde su završile stipendije koje su deca dobila od države za te iste medalje, da priznate na šta Vam liče završni računi i čime ste i kako pravdali potrošen novac dobijen iz Budžeta RS. To da među korisnicima ribarskih područja ima boljih i lošijih, svi znamo, ali zavisi po kojim se aršinima meri, Ako je po aršinima SSRS, najbolji su korisnici ono koji Vas podržavaju u večitoj želji da se domognete novca svih ribolovaca Srbije, ako takvih uopšte još uvek ima. Međutim, a na vašu žalost, to nisu aršini koji zanimaju ribolovce, niti su to aršini kojima se vodi Ministarstvo nadležno za nadzor korisnika. Ako do sad niste bili informisani, korisnici ribarskih područja imaju i ribočuvarske službe. Te iste ribočuvarske službe su nešto radile svih ovih godina, i jedino to šta su radile interesuje, kako državu tako i ribolovce. Jasno je da ovakvim saopštenjima i zakulisnim aktivnostima, pokušavate da stvorite haos i nesigurnost, ali to može da ima uticaj isključivo na nekoga ko ne poseduje dovoljno informacija, kako o pojedincima u Vašim redovima, tako i o (ne)aktivnostima Saveza u predhodnom periodu. Tačnije, ovo društvo, država, ribolovne vodei ribolovci, nikada nikakvu korist nisu videle od Vaših aktivnosti, pa u tom smislu, blaćenje bilo koga ko je pošteno radio svoj posao, nikako ne ide u korist ostavarivanju Vaših podmuklih ciljeva. U tom smislu, River’s Guard i ja kao direktor, za razliku od Vas, imamo određenu argumentaciju koja sve što ste napisali čini veoma nevažnim i ništavnim. Možda ste u ovom trenutku procenili da bi Vam savezništvo sa javnim preduzećima donelo dugo željenu korist. Međutim, čak i taj potez, savezništvo ili ulagivanje javnim preduzećima, u ovom trenutku je totalno suprotan interesima ribolovaca. Ako niste znali, ali čisto sumnjam da niste, najveće nezadovoljstvo stanjem na ribolovnim vodama među ribolovcima, egsistira upravo tamo gde su korisnici javna preduzeća. U tom smislu, SSRS, stavljanjem na stranu javnih preduzeća, samo pokazuje da su stavovi Saveza uvek bili i ostali suprotstavljeni interesima ribolovaca, što i jeste osnovni razlog zbog čega ribolovci Srbije ne žele da Vam plaćaju članarinu. Dakle, upravo Vi ste tražili od nas korisnika da na silu naplaćujemo članarinu Saveza ribolovcima. Sa tim se nisu složila ni udruženja ni ribolovci, i kada smo odbili da učestvujemo u tom prljavom poslu, osuli ste na korisnike drvlje i kamenje. Ponašate kao da su Vam ribolovci Srbije nešto dužni, a ogromna većina i nezna da postoji tamo neki Savez. Da li to što vi tražite znači da i svaki klinac, koji u slobodno vreme igra fudbal da društvom, treba za to da plati Fudbalskom savezu. Da, da gospodo, to je upravo to što vi tražite, da svaki građanin Srbije koji nađe malo vremena da izađe na vodu, za taj izlazak plati člamarinu Savezu ribolovaca. Epa ja se, pre svega kao ribolovac, bunim protiv toga, jer me ne interesuju ni Vaša takmičenja ni Vaša putovanja po belom svetu. Tačnije, obzirom da se takmičarskim ribolovom bavi svega par stotina građana, jasno je da od totalno marginalne stvari, za rad interesa par destina, pa i par osoba, Savez pokušava da napravi bitnu društvenu pojavu. Tačno tako, u okvire statističke greške mogu se ubrojati građani koji se takmičarskim ribolovom bave nešto ozbiljnije i koji od toga prave privatan biznis. Da li to zaista zaslužuje toliku pažnju, i da li to zaista može za jednu ozbiljnu državu biti dovoljan razlog da uopšte razmišlja o Vama i Vašoj nameri da oporezujete svakog ribolovca Srbije ? Kao što vidite, Vaše saopštenje me ni najmanje nije uplašilo, ali je dobro što ste mi dali razlog da napišem koju o Vama. Tačnije, obzirom da se ja ne moram plašiti kompromitujuće dokumentacije, kao što je slučaj sa vama koji sebe nazivate ’’čelnici Saveza’’, i za koje postoji veoma kompromitujuća dokumentacija. Bilo bi dobro da za javnost otkrijete na koji način imate nameru da vratite 6.000.000 dinara koje ste oteli OOSR HP Kiću iz Kraljeva. Da niste možda planirali da to vratite novcem od naših članarina, ili od organizacije Evropskog prvenstva, ili, ne daj Bože novcem iz Budžeta RS koji dobijate za finansiranje reprezentacija ? Naravno da ništa od toga ne bi bio neki problem, jer su Vaši završni računi takvi, da ni jedan član Upravnog odbora nikada do sada nije tačno znao na šta je i kako potrošen novac Saveza, pa im to ne bi smetalo ni ako negde zapadnu tih 6.000.000 dinara koje dugujete.
