Ni vecih planova , ni manje pecanja. Posle sedmodnevne pripreme mesta u aprilu izasao jednog petka da otvorim sezonu , priprema , zabacivanje , klopa a onda duboko spavanje , i to tako da nisam cuo da mi je saran izvukao skoro sav najlon sa spulne (mada mi je signalizator na pola metra od glave na platformi) i zapetljao se u najlone i udice nekih mangupa koji su pecali na drugoj obali. Mada su pecali na kukuruz nije im bilo cudno sto mu iz usta viri boila. Merili ga , kazu bio 12 kila. To je sav moj prolecni ucinak. Skoro pa jedan. Leti na copljanskom jez. pecam amura , prolazio uglavnom solidno , na oko desetak izlazaka. Jesen je bila mnogo bolja sto se tice ulova , mada ni tu nisam cesto izlazio , svega nekoliko puta , u oktobru sa Goranom , i novembru sa Bacidom. Nisam obarao nikakve rekorde , najveci saran sto sam ga upecao ove godine je bio 13kg ,niti sam vodio evidenciju , dnevnik , nista. Ono po cemu cu pamtiti ovu godinu su nekoliko lepih pecanj a sa dobrim ljudima i sarandzijama , spomenuh Gorana i Bacida , a bili su tu i Milos , Shiki , Danijel , Ilija ...i drugi , ja sam tu malo pecao pored , malo im krao znanje i super proveo vreme. Ocekivanje za iducu godinu je da ovaj mali broj izlazaka ( 20-25 ) barem udvostrucim.