Umerenost je u zivotu najvaznija. Ono sto se radi na nekim komercijalnim jezerima kao na Miki, je sve samo ne umereno. Umerenost podrazumeva uskladjen odnos velicine jezera i kolicine ribe u njemu, odnis prirodne hrane i kolicine hrane koju unesu oni koji upravljaju jezerom, kao i balans kapaciteta jezera i intenziteta ribolova. Na Miki ima previse ribe za tu povrsinu i preveliki je pritisak ribolovaca, pogotovo kroz cesta takmicenja. Pecati sarane od 15kg na svakih pola sata je prilicno ne umereno, slozicete se. Kada neko peca velike sarane svakih 15 min. posle dva sata ceo tretman vracanja upecane ribe postane nedovoljno pazljiv. Ovo sam vidjao cesto, upravo na Miki, kada ribolovci imaju po nekoliko riba na stapovima i otkacinjanje i vracanje ribe im postane otezavajuca okolnost i posao koji obavljaju sa malo paznje prema upecanoj ribi. Mnogi vole da se predstavljaju kao sportski ribolovci, a samo sto ne sutnu sarana sa platforme u vodu. Mislim da svako ima svoju ulogu, kako oni koji upravljaju vodom tako i oni koji je koriste, i da bi bilo bolje svako mora da podje prvo od sebe.