Varenje hrane

[CarpTrade]

Ova tema je za šarandžije od veoma velikog znacaja. U ovom tekstu će se uglavnom govoriti o vrstama mamaca i njihovim sastojcima, o proteinskim procentima i prihranama. Ukratko receno, zahvaljujuci nama dospe velika kolicina šaranske primame u vodu. Osnovni uvid u sve ovo je veoma bitan, na primer kako šaran tu hranu svari i iskoristi. Takode ce biti govora u kojem odnosu proces varenja stoji sa sastojcima koje mi koristimo, te u kom odnosu ti isti sastojci stoje sa temperaturom vode. Ovde moraju da se uzmu u obzir tri veoma važne cinjenice:

Broj 1: Šaran nema želudac. Hrana koju pojede se vari u njegovom crevu.

Broj 2: Šaran je hladnokrvna životinja. Temperatura njegovog tela je gotovo ista temperaturi vode u tom momentu, tolerancija je 1 stepen celzijusa.

Broj 3: Brzina varenja hrane je veoma bitna. Ona zavisi od nekoliko faktora. Ti faktori su temperatura vode, starost, težina kao i prosečna vrednost kiseonika u vodi u kojoj živi.

Pri 28 stepeni celzijusa šaran vari pojedenu hranu najoptimalnije. Samo onda kada voda u jednoj litri sadrži najmanje 6 miligrama rastvorljivog kiseonika. Ova minimalna količina kiseonika je za šarana veoma važna kako bi hranu koju je pojeo što efektivnije iskoristio. Da bi rastvorio pronađenu hranu potrebno je da uloži energiju, taj proces zahteva kiseonik. Ako je procenat kiseonika u vodi mali varenje ce fukcionisati manje efektivno. Pri vrlo malom procentu kiseonika u vodi postoji šansa da šaran postane letargičan (da padne u veoma duboki san). Sledi period potpune neaktivnosti, riba više nije u potrazi za hranom. Pri nižim temperaturama šaran je u stanju da izvanredno vari konzumiranu hranu. Ugljene hidrate i biljne proteine svari mnogo jednostavnije nego životinjske belančevine i mlečne proteine. Pri temperaturi vode od 25 stepeni traje otprilike 4-6 sati dok ne svari hranu koja je bogata životinjskim belančevinama. Hranu na biljnoj bazi (recimo žitne klice) svari za 2 sata. Pri temperaturi od 20 stepeni mu je potrebno 12 sati za životinjske belančevine i samo 4 sata za biljne. Pri temperaturi od 16 stepeni dolazi do promene.Ispod ove vrednosti šaran ima probleme da svari hranu koja je bogata sa životinjskim belančevinama. Tada ne bi više smeli da upotrebljavamo mamce ili prihranu koja je bogata sa životinjskim belančevinama. Priče su nam poznate. To su priče koje su se na žalost i dogodile. Mrtvi šarani, koji su pronađeni u rano prolece sa crevima punim polu-svarenih boila. To su bile boile bogate sa proteinima ! Šaran nije u stanju da svari prekomernu dozu životinjskih belančevina pri niskim temperaturama vode.

Hrana ostaje u njegovom crevu, pokvari se, infektira se te riba kasnije ugine.Pri temperaturi od 10 stepeni traje 12 sati dok šaran svari našu hranu na biljnoj bazi, recimo žitne klice. Za druge sastojke na bazi ugljenih hidrata, nisko-proteinskih (oko 20%) treba mu 24 sata da svari tu hranu. Ovo su vrlo važne informacije za selektovanje sastojaka za mamce i za dugotrajnu primamu. Ali, ima još više toga. Kao što je to slucaj i kod svih drugih životinja , sistem za varenje funkcioniše manje efektivno što je riba starija. Nacin na koji se iskoriste sastojci je takode lošiji. Pored godišta je velicina riba takode od velike važnosti. Možda ćete biti iznenađeni, manji šarani treba da jedu više i češce od krupnih šarana. To stoji u vezi sa jednim fenomenom koji asocira na zapreminu u odnosu na velicinu ribe. Mala riba ima u poredenju sa njenom veličinom veliku zapreminu i obrnuto, velika riba ima relativno malu zapreminu u poređenju sa njenom veličinom. Uslove koje šaran postavlja u njegovoj hrani (misli se na prehrambenu vrednost) se razlikuje po gogišnjim dobima. U proleće kada dani postaju sve duži i temperatura vazduha raste, povećava se i brzina varenja hrane kod šarana. Telo ženke pravi hormone koji doprinose razvoju jajašaca. Njihova produkcija zahteva mnogo više energije nego pravljenje mleča. Zbog toga su u tom vremenskom periodu ženke mnogo fanatičnije u potrazi za hranom u poredenju sa mužjacima. Specijalni proteini poznati pod imenom enzimi su odgovorni za hemijski proces drobljenja hrane u crevu šarana. Enzimi funkcionišu pri specificnim temperaturama. Zato se kod šarana pojavljuje nekoliko vrsta enzima koji su aktivni pri razlicitim temperaturama vode.

U zimskim mesecima treba koristiti mamac i prihranu koji su siromašni sa proteinima a bogati sa ugljenim hidratima. Kao osnova mogu poslužiti žitne klice (oko 30%) zbog procesa za varenje. Ugljeni hidrati i masti se u prvom redu koriste kao izvor energije.

U letnjim mesecima možemo preci na mamce bogatim sa proteinima.

Belančevine se koriste za razvoj i za lečenje rana, kao i za izvor energije. Sastojci sa više od 40% proteina su bez ikakve vrednosti. Šaran nije u satnju tako visoki procenat proteina upotrebebiti za svoj razvoj, već se veći deo pretvori u salo.

Šta je poruka ovog teksta :

Veoma je važno ribu častiti sa recimo jednim "balansiranim i dijetalnim boilom".

On treba da poseduje proporcionalno sve znacajne prehrambene sastojke, minerale i vitamine. Ovakva ishrana omogucuje šaranima dobar razvoj i razmnožavanje. Pomaže ribi da se izleči od raznih bolesti, parazita i infekcija. Drugim recima: prilikom proizvodnje mamca i prihrane treba obratiti pažnju na sve navedene aspekte a ne samo atraktivnost i lovnu moć mamca. I pored toga se te dve cinjenice mogu dobro uklopiti.

[prdaaa]

svaka cast,gomila nas nezna ove stvari a jako su bitne.

[dju_spider]

Ilija svaka cast za text

[boyfish]

Koliko su neophodni aditivi za pospesivanje varenja hrane ?

[jana]

Koliko su neophodni aditivi za pospesivanje varenja hrane ?

Prvo i osnovno sta su aditivi za pospesivanje varenja hrane

Drugo koliko menjamo ph sastav mamca aditivim

Trece koliko utice ph mamaca u donosu na crevnu floru

Cetvrto koliko utice tmperatura na varenje hrane

Peto kololiko utice hrana na lucenje "mukusa"

Sesto sta je MUKUS

Sedmo..........

 

 

 

Kad postavljate pitanje morate da znte sta hocete da pitate!!!