Sve o vodenim biljkama i ponasanju sarana

[Ribolovac]

Ovo nije namenjeno neozbiljnim pecarošima i amaterima,ovo je nesto sto treba znati a ovome je predhodila i naucna studija ali za pristupanje ovom problemu mi vam predstavljamo – The Weed Spotter (Lokator korova) , po Simon-u Scott-u.

 

 

Od A do S o Vodenim biljkama

 

Šta bi ljudi trebalo da traže u ovim situacijama i šta bi trebalo da izbegavaju? Problem je u tome što indentifikovati mnoge vodene vrste biljaka nije lak posao. Vodene vrste biljaka su često polimorfne , što znači da one imaju sposobnost da menjaju oblik svojih listova da bi se bolje uklopile u svoju sredinu u kojoj obitavaju tako da mnogo različitih vrsta neverovatno liče jedna na drugu u očima neupućenog posmatrača.

Pritom , neke biljke koje su privlačne šaranu za ishranu u jednom jezeru mogu mu biti ne toliko privlačne u nekom drugom jezeru , tako da bi vam bilo smelo reći da odete u vašu lokalnu prodavnicu biljaka i da nađete ove vrste jer ćete tako sigurno uhvatiti šarana! Na sreću , da bi napravili stvari malo jednostavnijim , biolozi često grupišu vodene vrste biljaka u 5 kategorija. Većina pecaroša koji pecaju u većem broju različitih voda će se tokom pecaroške sezone susresti sa biljkama iz svake od ovih kategorija i osnovno znanje o ovim biljkama može dosta da znači u praksi.

 

PRVA KATEGORIJA - IZRANJAJUĆE BILJKE

Prva kategorija koju ćemo pregledati su izranjajuće biljke. Ovo su biljke koje rastu oko oboda jezera , bara i reka u kojima mi pecamo. Biljke koje podpadaju u ovu kategoriju rastu u sredinama koje mogu biti na dnu dubine od nekoliko metara od ivice vode pa sve do ivice vode sa dubinom od samo metar i po. Mnoge od ovih vrsta su biljke uspravnih i sitnih listova i tu spadaju trska , rogoz i perunika , iako u ovu kategoriju podpadaju druge vrste sa širim listovima kao što je na primer bokva.

Ove kategorije biljaka mogu biti izmešane zahvaljujući menadžmentu na ribnjacima. One igraju vitalnu ulogu u stabilizovanju obala ribnjaka , i to rade pomoću svojih korenova tako da su sigurno odgovorne za fantastičan izgled nekih ribnjaka tokom letnjih meseci dok im je lišće zeleno i talasasto. Ipak , one mogu menadžmentu ribnjaka da naprave i neke probleme , naročito ako je jezero plitko. Pod optimalnim uslovima izranjajuće biljke mogu biti neverovatno listaste i u plitkim vodama mogu zakrčiti i vodenu površinu i to zapanjujuće brzim tempom. Pribeleženo je da samo jedna biljka rogoza ima sposobnost da proizvede mrežu korenja koja može pokriti deset stopa u samo jednoj sezoni ako su joj uslovi odgovarajući.

U pogledu šaranskog ribolova ova kategorija vodenih biljaka imaju određeni značaj. Dna obrasla običnim rogozom su odlična oblast za nalaženje ribe tokom cele godine. Preko letnje sezone šarana privlače obrasla dna iz mnogo razloga. Ona su sigurno dobra mesta na kojima šaran može da nađe hranu u vidu puževa ; ovo su takođe odlične oblasti za odmaranje ribe tokom najtoplijeg doba dana.

Tokom zime , vode sa obraslim dnom je takođe dobro pogledati za pecanje. Mnoge vodene biljke su višegodišnje biljke , što znači da se povlače svake zime a da će se ponovo pojaviti na proleće iz već postojećih korenova i rizoma. Za šarana ovo znači da će sav zeleniš koji je plutao po ribnjaku tokom celog leta nestati i to rezlutira da riblji dom postaje daleko prazniji.

Iako je običan rogoz višegodišnja biljka i isčezava preko zime , zamrla debla biljke su relativno rigidna i često ostaju uspravna i preko zime. Bazirano na mojim iskustvima koja sam stekao dok sam radio u Sekciji za Istraživanje Ribnjaka u Sparsholt-u , i iskustvima stečenim kroz sopstveno pecanje , ja bih ocenio ove oblasti sa zamrlim staplima rogoza kao jednim od najboljih lokacija za nalaženje šarana i mnogih drugih vrsta ribe preko zime.

Par reči upozorenja , iako su to odlične lokacije za pecanje , stabla običnog rogoza su reckava i neverovatno čvrsta. Ako pecate među njima vodite računa da budete skoncentrisani i da ne napuštate vaše štapove.

 

DRUGA KATEGORIJA – BILJKE SA PLUTAJUĆIM LISTOVIMA

 

 

Druga kategorija biljaka koju ćemo da opišemo jesu vodene biljke sa plutajućim listovima. Jedna polovina ovih biljaka ima su one koje imaju listove koji plutaju na površini vode ali su ukorenjene u dnu jezera , najuobičajenija od ovih je vodeni ljiljan. Druga polovina ovih vodenih biljaka je isto sa plutajućim listovima , ali nije usidrena nego slobodno pluta , verovatno najpoznatiji član ove grupe vodenih biljaka je sočivica.

Biljke sa plutajućim listovima koje su ukorenjene u dnu jezera su veoma privlačne za šarana , one mu pružaju sklonište , hranu , hlad i toplotu. Ako se nađete na lokaciji koja ima vodene ljiljane nemojte nikada napraviti grešku i otpisati tu lokaciju zbog pretpostavke da je loša za pecanje. Šaran voli vodene ljiljane! Ja ne mogu da se setim ni jednog vađenja mreže na jezeru Yately da nije bila puna ribe koja se zadržavala između stabala ljiljana. Čak i relativno mali parčići stabala su očigledno magnet za ribu.

Jedan aktuelan problem sa vodenim ljiljanima je da oni nisu samo atraktivni za šarana već i za šaranske pecaroše! Kao posledica ovoga bilo koja riba koja ih koristi kao sklonište će biti veoma svesna potencijalnih opasnosti koje je vrebaju kada se hrani u ovim oblastima. Da bi ste prešli prezrivu ribu gledajte da izbegavate očigledna mesta oko ivica biljaka u koja svi zabacuju udice.

 

TREĆA KATEGORIJA – ZARANJAJUĆE BILJKEOvo su prave vodene biljke ili hirdofite i javljaju se u širokom spektru oblika , veličina i boja. Takođe njihova karakteristika je da rastu ko lude!

Utvrđeno je da neke vodene zaranjajuće biljke mogu da izrastu i preko 20 stopa za samo dva meseca! Za šaranske pecaroše ovo je kategorija koju treba izbegavati!

Svaki pecaroš koji je izvukao ogromno klupče ovih biljaka je svestan činjenice da kada se izvade iz vode njihova stabla i listovi su mlitavi i lomljivi. Nedostatak drvenastog tkiva i čvrstih vlakana onemogućava ovim biljkama da rastu uspravno.

Zaranjajuće biljke su u potpunosti poduprete vodom koja je okolo njih i nedostatak čvrste forme im onemogućava da se prilagode pokretima vode i promenama dubine.

Zaranjajuće biljke igraju vitalnu ulogu u vodenom okruženju. Tokom dana , one proizvode energiju za rast procesom fotosinteze. Zeleni delovi biljke primaju sunčevu svetlost , vodu i ugljen-dioksid iz okruženja i onda kroz hemijsku reaksiju pretvaraju sve to u šećer i druge supstance koje biljka koristi za rast a važan proizvod te reakcije je i kiseonik.

Proizveden kiseonik koji nastaje u ovom procesu se rastvara u vodi oko biljke i pomaže održavanje vodenog života. Tokom noći proces fotosinteze prestaje da se odvija a proces disanja , koji se odvija svo vreme , počinje da troši kiseonik u vodenom stubu.

Uključivanje i isključivanje procesa fotosinteze pri prelasku iz dana u noć i efekti koje različiti nivoi kiseonika u vodi imaju na razne procese može imati jako izražen uticaj na vodenu sredinu i vreme ishrane šarana. I šaran i hrana kojom se šaran hrani reaguje na promene nivoa kiseonika u svojoj okolini.

 

Primeri...

Postoji mnogo primera koji ilustriraju promene u ponašanju za koje ja verujem da su povezane sa fotosintezom , ali problem sa davanjem primera je taj što je svaka voda za sebe posebna priča. Ima veliki broj faktora koji ulaze u razmatranje , kao na primer vremenski uslovi ili atmosferski pritisak i ovi mogu da nadjačaju efekat fotosinteze.

Mulj

U proteklim godinama moje pecaroške karijere pecao sam na velikom broju voda koje su imale relativno veći procenat mulja. Generalno ovi tipovi voda su nastali pregrađivanjem rečnih dolina, gde je nadolazeća voda tokom dugog niza godina prolazila kroz debeo sloj mulja. Nekolicina ovih jezera je bila veoma bogata populacijom kišnih glista i zbog toga šarani su bili orjentisani na ishranu sa kišnim glistama u određenom delu godine.

Ishrana šarana u muljastim vodama je za njega veoma težak zadatak , on podrazumeva prosejavanje visoko kvalitetne hrane iz debelog sloja mulja. Svaka , čak i mala prednost koju bi šaran imao pri nalaženju glista je veoma važna za ribu jer ona onda troši manje energije potrebne za dolaženje do hrane koju konzumira.

Sada , ovo je veoma interesantno , većina voda koje su bogate sa kišnim glistama su za noćno pecanje , iako sporedna riba može da se upeca preko dana većina ugriza se dešava preko noći , često u ranijim jutarnjim časovima. U ovo doba noći nivoi kiseonika u vodi se približavaju najnižoj koncentraciji i vi bi ste verovatno pretpostavili da je to loše vreme za šarana da se hrani.

Ipak za šrana je karakteristično baš suprotno ponašanje. Kišnim glistama , baš kao i šaranu je potreban kiseonik da bi preživele i one će reagovati na nizak nivo kiseonika u mulju. One do kiseonika dolaze tako što se izmigolje na površinu mulja gde su nivoi kiseonika znatno viši. Za šarana ovo čini posao znatno lakšim , umesto da prosejava mulj da bi došao do jedne kišne gliste hrana mu je odjedanput servirana na tanjiru ispred njegovog nosa.-Vreme je za ručak!

Šljunkovite vode

Mnoge šljunkovite vode u kojima sam pecao tokom proteklih deset godina su težile da budu prikladne za dnevno pecanje gde se većina ugriza dešavalo tokom dnevnih sati. Ovo je posebno slučaj u najtoplijim mesecima godine , kada je rast biljaka najveći i temperatura vode je najviša.

Ovo je naročito bio slučaj na jezeru Wraysbury , gde sam veliki broj ribe imao između podneva i popodneva.U stvari sećam se da sam samo jednu ribu uhvatio preko noći u periodu od Juna pa do sredine Avgusta. Posle tog datuma stvari su počele da se menjaju i do Septembra su počele stvari da se dešavaju češće preko noći. Ja verujem da su dva faktora uticala na ovo : prvo , temperatura vode i njen uticaj na osobine vode da zadržava kiseonik i njen uticaj na riblji metabolizam ; drugo , efekat koji zaranjajuće biljke imaju na nivoe kiseonika u vodi.

Što je temperatura vode viša voda je fizički manje sposobna da zadržava kiseonik. Preko zime kada su temperature vode oko 5 stepeni celzijusa voda ima sposobnost da drži blizu 13 miligrama kiseonika po litri , a do sredine leta kada su temperature vode skočile i preko 25 stepeni celzijusa voda može fizički da zadrži oko 8 miligrama kiseonika po litri. Riblji metabolizam je takođe povezan sa temperaturom vode i kako se temeratura povećava tako i potreba ribe za kiseonikom postave veća.

Šaranu može biti potrebno samo 7 miligrama kiseonika po kilogramu telesne težine na sat tokom zimskih meseci ali tokom najtoplijih meseci leta ova cifra će skočiti na približno 300 miligrama kiseonika po kilogramu telesne težine na sat.

Na jezeru Wraysbury rast vodenih biljaka preko leta je zapanjujuć i za odprilike dva meseca šire oblasti jezera postaju potpuno zagušene sa delovima biljaka koje zauzimaju 15 stopa vodene površine. Tokom dana ove velike količine biljaka proizvode ogromne količine kiseonika procesom fotosinteze a tokom noći kada ovaj proces stane zbog tame , proces disnja je znatno teži zbog nivoa rastvorenog kiseonika u vodi.

Merenja nivoa kiseonika tokom perioda od 24 časa sredinom leta ovo lepo ilustrira. Sa prvim suncem nivoi kiseonika počinju da rastu i brzo dostižu svoj vrhunac do sredine dana kada je nivo osvetljenja najviši , a potom polako opadaju do sumraka i održavaju se na niskom nivou sve do jutra kada opet počinju da se penju.

Variranja količine rastvorenog kiseonika preko dana i noći može biti dramatično i često se kraće u razlici od nekoliko miligrama kiseonika po litri. Mudar šaran će da se hrani najviše i da svari svoj obrok dok se nivoi kiseonika približavaju svom maksimumu tokom dana kada su temperature najviše , jer će preko noći nivoi kiseonika verovatno biti neprihvatljivo niski.

Razlog...

Razlog zašto se dešava promena vremena hranjenja kada se leto završava je opadanje temperature vode. Kako temperatura vode opada njena sposobnost da zadržava kiseonik se znatno poboljšava. Istovremeno šaranske potrebe za kiseonikom počinju da opadaju. Kada voda može da zadrži više kiseonika šaranu je potrebno manje kiseonika! Tako da ima smisla da se šaran hrani preko noći ako to poželi jer sniženje temperature u vodenoj sredini čini da okruženje bude prihvatljivije za ribu.

AlgeAlge se javljaju u dve forme : prva je jednoćelijska alga a druga je filamentozna alga ili kako je mnogi od nas nazivaju , „noćna mora“-tepih od korova! Obe su dobri proizvođači kiseonika tokom dana i obavljaju proces fotosinteze na isti način kao i zaranjajuće biljke.

Jednoćelijske alge postoje u hiljade mikroskopskih vrsta , koje se mogu naći kako slobodno plutaju u vodi ili su prikačene na substrat. One su najčešće zelene ili braon boje iako se pojavljuju u ogromnom broju specifičnih nijansi. Kada su nivoi hrane visoki jednoćelijske alge će se množiti zapanjujućom brzinom i obrazovaće „cvet“. „Cvet“ je uobičajena pojava u jezerima posebno početkom godine kada se zaranjajuće biljke nisu još uvek razvile.

Veoma plodni „cvetovi“ algi mogu proizvesti toliko kiseonika procesom fotosinteze tokom svetlijih dana da voda može postati prezasićena kiseonikom. Kao posledica toga voda će zadržavati daleko veće količine kiseonika nego što je zaista fizički moguće na toj temperaturi i ovo znaši da određena količina rastvorenog gasa mora izaći iz rastvora. Mali mehurići će se formirati na podvodnoj površini a takoće i na najlonu što može učiniti da naš pažljivo kamufliran najlon postane vidljiv i očigledan!

Kako došlo tako otišlo!

Na isti način na koji se „cvetovi“ mogu pojaviti za vrlo kratak vremenski period , oni mogu i nestati istom brzinom onoga trena kada svi hranljivi sastojci koje alge koriste u ishrani budu iscrpljeni. Raspad „cveta“ može ponekad imati negativan efekat na rastvoreni kiseonik jer se mrtve alge razlažu.

Filamentozne Alge

Filamentozne alge rastu u dugim strukama koje liče na konopac i mogu biti povezane za substrat ili mogu rasti slobodno preko dna jezera , često labavo povezane za mulj. Iako mnogi šaranski pecaroši na ovu situaciju tretiraju kao problematičnu ovo može biti mesto bogato prirodnom hranom i šaran može često tragati za hranom između ovog rastinja. Tako da bi vredelo pokušati ovde pecati i postaviti svoje mamacne prezentacije koje vam omogućavaju da pecate u ovakvim oblastima.