Jump to content

Pecanje iz snova Sarulesti


Ribolovac

Recommended Posts

Ne znam jos, ima dosta onih cije telefone nemam i ne znam koje su i kolike ekipe. Zato stalno ponavljam da mi se jave.

Koliko znam, mogu se i tamo kupiti boile pa cak i kukuruz. Ne znam cenu. Savetujem da ipak ponesete vase a tamo, eventualno, dokupite. Kukuruz ne bi trebalo da nosite, mozda malo secerca.

Sa kolicinom boila ne treba preterivati, ali sa velicinom slobodno.

 

Danas sam video nesto neverovatno - camac na naduvavanje (kineski naravno) nekih 180cm x 90cm (nosivost 95kg) za manje od 900 dinara?! Taman to sto treba za hranjenje, za vitkije osobe :D .

Sad, koliko ce trajati, ne mogu vam garantovati. Ali vam mogu reci gde ga ima: hipermarket CORT u Beogradu, iza pumpe "Zmaj". (Bilo je jos 4 komada, ali trgovac kaze da ce stici jos za desetak dana.)

Link to comment
Share on other sites

Glod da li na jezeru mogu da se kupe boili?...video sam na sajtu da postoje neki boili koji se dobijaju u okviru one njihove ponude pa predpostavljam da mogu da se kupe? :think: hvala

Prijatelju, da sam na tvom mestu ne bih se nikada uputio na toliki put a da nisam siguran da li cu tamo naci ono sto je najvaznije od svega!!! Ako imas neki problem oko nabavljanja/pravljenja/kupovanja boila, postavi lepo temu ovde, sigurno ce se ti neko pomoci, sugerisati, prodati ;) Ako tamo i ima da se kupe boile, upitna im je cena, jer vodeci se nekom logikom, tamo si vec dosao "mecki na rupu" i drugog izbora nemas, ne bi me cudilo da deru za boile!!!

Link to comment
Share on other sites

Iako nigde ne piše da je polisa međunarodnog zdravstvenog osiguranja obavezna, može vam se desiti da vam je carinski službenik zatraži. Ako je nemate on će pomnožiti broj dana na koliko prijavljujete svoj boravak sa nekom količinom novca koja pokriva jedan dan, a onda će vas pitati da li imate taj novac. Ako je manja suma u pitanju možete pokazati keš, a ako je veća pokažete kreditnu karticu. Ovo se veoma retko dešava, skoro nikada, ali ipak ne treba zaboraviti da može da se desi!

Da biste izbegli mogućnost ovakve peripetije, najbolje je da uplatite osiguranje u nekoj od osiguravajućih kuća. Na polisu se upisuju vaši podaci iz pasoša i vreme boravka u inostranstvu, od čega i zavisi koliko ćete platiti osiguranje. Ta polisa pokriva zdravstvene usluge u inostranstvu u vrednosti do 30.000 evra.

 

Putnicko osiguranje za desetak dana nije skupo (ne znam tacno, oko 1000 dinara) a pokriva vrednost od 30.000 evra. Moze se izvaditi u svakoj turistickoj agenciji, osiguravajucim kucama i ekspoziturama. Zlu ne trebalo - izvadite ga!

Link to comment
Share on other sites

Panic Dragan

Simovic Marko

Nonin Danilo

Stojanovic Gordan

Pavlicek Kosta

Olcan Danijel

 

Za ove ribolovce nemam kontakt telefone, niti znam ko s kim peca, pa ih molim da mi se jave na telefon: 063 102 88 65 ili na e-mail: jovanovdr@gmail.com

Takodje molim nekoga od ostallih putnika za Sarulesti, da mi posalje brojeve telefona ovih ribolovaca ako nekoga poznaje.

Verovatno imaju nikove na sajtu, ali ja ne znam koji su, pa im ne mogu poslati privatnu poruku.

Hvala.

Link to comment
Share on other sites

Hvala na postovima u vezi pitanja vezano za Boili-e, sve je napravljeno jos pre mesec dana :D ... nego cisto informativno...da se probaju i te njihove malo :think:

Sto se tice polaska ja bi krenuo i danas tako da moze 2 sata odgovara! :dance:

Link to comment
Share on other sites

Ovaj tekst, naravno bogato ilustrovan, bice za nekoliko dana objavljen u pdf Trofeju broj 6 veb izdanje. Međutim, kako mi svaki dan stizu brojna pitanja, samo tekst objavljujem i ovde, kao pomoc onima koji idu sada u junu. Zahvaljem moderatoru sajta na razmevanju, to ce meni znatno olaksati informisanje sarandzija, a njima nadam se, biti od pomoci.

 

ISTINITA LEGENDA - PRIČA O SARULEŠTIJU

Mnogo puta je pisano o jezeru Sarulešti pa ću, ovoga puta, pokušati da ga prikažem iz drugog ugla, da napišem nešto o isto­rijatu ovog ribolovačkog bisera.

Ko svi komunistički diktatori tako je i drug Nikolae imao fiks ideja. Jedna je bila da plovnim(?!) putem spoji Bukurešt s Dunavom. Čaušeskuova se ne poriče, pa je rečica Mostišta ispregrađivana brojnim branama. Ali kada su shvatili da treba potopiti polak Rumunuje, odustalo se... I tako je pored nekoliko manjih i većih jezera na reci nastala i akumulacija Sarulešti. Kada prvi put tamo odete zapitate se čemu to jezero služi, jer akumulacija niti daje struju niti se voda koristi za navodnjavanje?! Zapravo, služi za pecanje!

To je iskoristio Robert Raduta, pa je posle “oktobarskih promena” u toj zemlji zakupio Sarulešti na 99 godina - za lov?! Da, baš za lov. Zbog toga je na obali podigao prelepu lovačku vilu koju nazivamo “hotel Raduta”. U njoj je lovački salon sa kaminom i mnogo preparirane divljači. Prvi gosti bili su evropski lovci i rumunska elita. No, na sreću Robert je i ribolovac, i to dobar! Pecajući tako za svoju dušu, upecao je i velikog šarana-golaća, od tridesetak kila, i poslao ga u Nemačku da ga oni lepo prepariraju. Nemci videli šarana, raspitali se odakle je, pa počeli da do­laze. Potom je Austrijanac Baldemajer upecao tadašnji svetski re­kord po IGFA pravilima (37,25 kg) i tako je sve počelo, Sarulešti je buk­val­no preko noći postao šarandžijska Meka i potusnuo tek u drugi plan Sen Kasijen i druga evropska jezera.

Jezero je oduvek bilo bogato izu­zetno brojnom populacijom smuđa pa su počeli da dolaze i varaličari. Tada je proradio Radutin smisao za biznis - sva svetska šarandžijska i varaličarska elita se sjatila na Radutin poziv. Samo ću pomenuti neke Robertove prijate­lje koji su tamo bili gosti, pecali i - pisali:

Tim Pejsli, Sajmon Krou, Grabmajer, Beker, Mantovani, Brigs, Barabino, Vorvik, Hugendijk... Znači, ugledni autori tekstova, urednici i fotografi. Od poznatih varaličara dolazili su Uli Bejer, Albert Drašković, Olivier Portrat... I naravno - Džej! :D

Jezero je površine od 480 do 500 hektara, zavisno od vodostaja. Obala je razuđena, dužine je čak 40 kilome­tara. Početak Saruleštija je desno od hotela, na maloj zemljanoj brani u se­lu Sandulica, a završava se velikom betonskom u selu Gurbanešti. Na obalama je čak 5 sela: Sandulica, Sarulešti, Gurbanešti, Preasna i Magureni.

E tolika sela su bila velika muka Robertova: kako sprečiti krivolov, kad su decenijama navikli da je “sve naše” u socijalizmu? Srećom Robert Raduta je pragmatičan tip: “tucili smo polak sela”, pričao mi je o mučnom početku turizma i biznisa. Bezbol palice nisu bezbolne - ali su efikasne. Tako je dok trepneš izlečen socijalički recidiv, pa sada tamo pastiri, dok čuvaju goveda i ovce, čuvaju i jezero - imaju dvoglede i motorole, pa javljaju o svakom sumnjivom vrzmanju oko vode. Dobro je i njima jer zarade koji lej pride, a dobro i Raduti. A dobro i nama ribolovcima - ribe ima ko nigde. Nesreća je jedino što Sarulešti nije pored Temišvara, ne­go 40 km jugoistočno od Bukurešta.

Konfiguracija dna je neverovatna - negde na sredini pola metra duboko, a negde pod obalom 6, pa i 8 metara. To je idealno za ribolov, ali je i problem - nasukavanja i prevrtanja čamcem nisu retkost. Stoga, oprez! Suprotna obala je nepristupačnija, visoka i strma, no ipak se može kolima do svih mesta za pecanje jer postoje napravljeni putevi, ali se mnogo kilometara pro­đe praš­njavim atarima do nekih mesta.No, sa ove strane jezera (gde je smešten hotel) mnogo je bolje. Mesta su pristupačna, idealna za kampere, a na nekima ima i hladovine (uglavnom oko hotela i levo, nekih 2 kilometra).

Dno je tvrdo, glinovito. Dosta je u vodi prepreka: granja i raznog potop­ljenog krša nastalog potapanjem puteva i čitavih delova sela. Pre nekoliko godina je oboren nivo jezera tako da se moglo pristupiti sanaciji dna. Neka izuzetno teška mesta, ko potopljeni te­me­lji kuća recimo, sad su odlična, jer su temelji poravnati. No, još ima po­to­pljenih šljivika i vinograda, a svuda su ogromne kolonije školjki!

Zbog njih šarani tamo imaju mesnata, razvijena, tvrda usta. Relativno su retki debelokožni golaći, većinom su šarani s krljuštima. Prilično je onih dugačkih “torpeda” - divljaka sa Delte Dunava - koji su ubacivani u jezero.

Raduta je vlasnik i manjeg jezera - Polčešti - koje je veličine kao trećina Saruleštija, a nalazi se uzvodno rekom Mostišta (od brane u istoimenom selu, do brane u Sandulici). U to jezero se prebacuju manji šarani iz Saruleštija - da rastu. Kad narastu, zna se - nazad u Sarulešti!

Pored šarana, izuzetno su i brojni i veliki amuri! Tolstolobici su ogromni! Iako ih Raduta vadi, vadi... iz jezera, još uvek ih ima. A vadi i deveriku, ali ne vredi - ima je ko pleve. I to krupne! Stoga, koristite veeeelike boile, od 24 milimetara pa naviše, inače se napasti zvana “platika” (deverika) nećete lako ratosiljati. Prihranjujete li kukuruzom upecaćete 100 kila dnevno - deverika!

Šaran se uglovnom lovi na platoi­ma, podvodnim ostrvima. Negde su te “trpezarije” na domet vaših parabolika (uglavnom 70-110 metara) s obale, a negde (ređe) na 150-200 metara, pa je potrebno razvlačiti čamcem, ili još bolje - el. brodićem za hranjenje. To je “pravilo”, ali kao i svako pravilo - ima izuzetaka. Negde se šaran ulovi baš u dubini, recimo u samom koritu rečice Mostište, drugi put u plitkoj vodi kod obale, itd. Sarulešti je veliko jezero, a izgledna mesta, pa i neka “izvikana”, daju ribu zavisno od pravca vetra.

Vetar je jedan od presudnih faktora za lov na tom jezeru!

Obala je svuda tvrda, glinovita, pa nije problem zabosti ubadaljke, tako da ne treba nositi kabaste rod.podove. No, ko voli nek izvoli.

Takođe, veoma su efikasni i praktični manji i srednji čamci na duvanje, sa pogonom na vesla ili tihim elektro-motorom. Benzinske “pente” stvaraju buku, a šaran voli tišinu. “Gumenjaci” imaju plitak gaz, pa ih je lako navući na obalu, a i lako se u njih uskače - po potrebi. Akumulatori se mogu puniti u prostoriji pored hotela, za to predvi­đe­noj, a kamperi-ribolovci istuširati u, takođe, napravljenoj prostoriji.

Na Saruleštiju nema drveća i gra­nja (osim pod vodom!), tako da treba poneti ćumur za roštilj i butan-bocu za “talandaru”. Ponesite i suncobrane ili tende, jer hlada retko gde ima.

U selima postoje prodavnice, gde možete kupiti hladnu mineralnu vodu (gaziranu ili negaziranu), sokove, pivo, slatkiše i suhomesnate proizvode (preporučujem prodavnicu u Sandulici pored asfalta, odmah na ulazu u selo, s desne strane iz pravca Sarulešti, ali imate prodavnice i u ostalim selima). Takođe, u hotelu možete kupiti i hleb, mineralnu, pivo... pa čak i boile i kukuruz. Benzin natankujte u selima pre Saruleštija (u Fundulei), na jezeru nema pumpi.

Nema zmija, nema komaraca! Za kampovanje je idealno. Samo ako ne duva. Ali kad duva - baš duva! Dobro učvrštite šatore! Ili iznajmite, Raduta ima odlične šatore i krevete.

Ponesite dosta baterija, ako pecate i noću. Izlaz iz šatora okrenite prema štapovima. Kad čamcem odete na vodu noću, neka u kampu gori svetlo, da vidite gde da se vratite. No, i da “zalutate” nije strašno, bilo gde da izađete na neke ribolovce ćete naići. Ponesite mobilne za svaki slučaj - signalom je, uglavnom, pokriveno celo jezero. Baš nije svako mesto, ali ako se pomerite desno ili levo sto-dvesto metara dobi­ćete signal mobilne telefonije.

Šaran (leti) najviše radi noću. I po danu se javlja, ali veći obično noću! A vi umorni, pa ne čujete biiiiiiiii...

Zato je najbolje pecati u grupama po tri, pa i više, ribolovca. Jedan uvek može biti pored štapova, drugi spava­ti, treći ići kolima u nabavku, itd.

Mesta na obali ima za mnogo šta­pova, nije problem zabaciti 9, 12, pa i 16 ako baš želite. Samo brzo ćete biti umorni, ako za svakoga ribolovca za­bacite po četiri. Već drugog dana će vam po kampu svuda biti razbacanih predveza i pokidanih naj­lona. Otpatke bacajte u kese i džakove i držite dalje od kampa, a najbolje oka­čite za drvo (ako ga ima).

Ne hranite previše! Kada izvadite šarana bacite na to mesto samo šaku boila. Dobro su se pokazale pva kese i mreže. Pored boila (krupnih) probajte i tigrov orah, ali ne i kukuruz i razno zrnevlje - osim ako ne želite da pecate deveriku i sitnog šarana na plovak ili meč, tj. feeder štapom. Ako to želite, napravite spot negde bliže i uživajte.

Gde su najveći šarani ne zna niko! Na raznim kup-takmičenjima lovljeni su po celom jezeru, a najveći je upe­can blizu hotela, u zalivu koji se sada zove “Zaliv rekorda”. U slobodnom ribolovu se upeca više nego na takmi­čenjima jer nema previše tenzije, hra­njenja i buke, a i može se do udaljenih spotova čamcem.

Ne žurite. Prvo lepo sredite kamp, pa odredite spot(ove). Tada nahranite.

Obično se prve noći ulove po koji amur i manji šaran. Pravi šaran kao po pravili krene druge noći, pa nadalje...

A najveći obično kada ste umorni, ili spavate, kada se ne nadate, ali za to nije kriv Raduta - nego Marfi! Stoga, ne budite lenji da prevežete neki malo oštećen predvez i slično. Bolje je ma­nje zabačenih sistema - ali ispravnih - nego čitave baterije štapova. Jer, opet po Marfiju: najveći šaran uvek dolazi na najlošiji sistem!

Ako ste navikli da lovite šarane na našim poznatim “Mekama”, ova voda će vam zadati dosta muke, nije mala a ni jednostavna za pecanje. Nema ovde mesta tipa “broj 6” ili “11” koja skoro uvek pobeđuju, nema 100 ili 200 kila na dan jer na Saruleštiju šaran ne čeka da vi dođete i da ga nahranite - ima on u tom jezeru dosta prirodne hrane. Da nema, ne bi ga toliko imalo...

Takođe, ne podcenjujte Sarulešti - naročito drugu obalu! Visoko, strmo i - duboko! Pažljivo vozite, a naročito ako je pala kiša pa je put klizav!

Ako ste neplivač, ne ulazite u čamac - i sa obale se može pecati. Ali i ako ste dobar plivač, ne plivajte noću, a naročito budite oprezni ako ste malo popili. Jer, ko se čuva i Bog ga čuva, ili: hra­b­rost počinje tamo gde prestaje razum. Stoga, pred samu noć zabacite ili razvucite sve sisteme (koje ste pre toga proverili), nahranite i čekajte...

Kad nekog upecate noću, nemojte i taj štap da razvlačite, samo ćete po­plašiti ostale šarane. Ostavite taj štap do jutra, dovoljno je ostalih. Noć nije jednostavna za razvlačenje, a tišina je jedan od preduslova da upecate nekog za naslovnu stranu. Ako imate svetle­će bove zabacite ako spot nije daleko, ali ako morate da razvlačite ostavite to za jutro.

Najčešće greške kada se prvi tamo peca su sledeće:

- Previše hranjenja

- Premale boile

- Predaleko razvlačenje

- Predebele strune

- Premale udice

O hranjenju i veličini boile već je pisano, pa neću ponovo obrazlagati, a zašto je predaleko razvlačenje neefi­kasno valjda je jasno. Treba vam vrlo teško olovo da zadži sistem na spotu, jer monofil (naročito deblji) ima tzv. “efekat opruge” zbog memorije strune pa se udica vremenom udalji sa spota gde ste nahranili. Ovo naročito ako je počeo da duva vetar. No, najgore je to što treba šarana dovući s tolike daljine a olovo (pre)teško. Čak i da otpadne - otpadne i šaran negde usput, na toliko daljine nađe on neku prepreku. Čak da uspete na vreme da uskočite u čamac, dok stignete on je već negde zapeo. A Sarulešti je takve konfiguracije da je nemoguće povaditi sve prepreke.

Stoga, ne razvlačite (pre)daleko - ako je spot daleko, promenite mesto - nađite neko gde je spot bliže. Nije što se kaže “o glavu” da se baš tu peca jer nije takmičenje, nego uživanje. Veliki obično udari noću, dok spavate. Tada je skoro nemoguće brzo reagovati bez obzira da li ste na vreme čuli pištanje signalizatora - dok prihvatite štap već je šaran negde “odmaglio”, a kada je spot daleko šanse su minimalne da na vreme stignete do spota. A dovući ga sa obale, pa još po mraku, sa velike daljine, a da se ni­gde ne zakači, ravno je šansama da baš vi ubodete najnižu jedinstvenu ponu­du i dobijete Punto.

Što se monofila tiče, ne treba pre­terivati sa debljinom (0,33 do maksi­ma­lno 0,40mm) naravno pod uslovom da je kvalitetan. Što se udica tiče, ma­le bolje kače ali mogu i da iseku usne šaranu. Koristite za nijansu deblje i za broj veće nego na našim vodama. No, sigurno svi imate različite udice pa je najbolje da sami odaberete, to jest da veličinu prilagodite boili. A boilu prilagodite veličini šarana. Međutim, ni mali ne zaziru ne od velike boile - ali ni deverike. Stoga bi se moglo reći da “što veća tim bolja”!

No, to sve zavisi od vaših prohteva, želite li da upecate mnogo ribe, sa boilama od 16 ili 20 milimetara ćete ih razbiti. Međutim, ako ste se nam­e­ra­čili na veće, jedini način da elimi­ni­šete one manje je veličinom boile. I to nije uvek moguće, ali ipak ćete bitnije smanjiti udarce šarančića ili pipka­nje deverike, koja boilu gricka, gricka... sve do mere kada je može usisati.

I kao što niko ne zna gde se kriju oni najveći, tako niko ne zna koje su najbolje boile, koje arame, itd. Bilo je na početku, kada je Sarulešti ulazilo u legendu, raznih priča i zloupotreba, da bi se ugrabila što bolja reklama. To su nekada bile svesne manipalucije trgovaca, a nekada iskrene (i nenamerne) greške, jer niko nije znao šta je tačno - ta voda je bila velika zagonetka, a još je sve to pratila velika fama i marke-tinška kampanja. Često sam i sam pod uticaj “znalaca” podpadao, čak i kada sam kupovao silikonce za lov smuđa, a kamoli za boile. Međutim, sad znam da Cocahoa uopšte nije najbolji šed, a znam i da “tajne” boile uopšte bitnije ne utiču na uspešnost ribolova. Možda samo ukoliko verujete onome ko vam ih je (“specijalno”) spremio, pa time, nesvesno, postajete samopouzdaniji. A to nije mala stvar kad verujtet sebi!

Znači, ne treba da dajete silne pare na “frankfurtske kobasice”, “belu čokoladu”, tigrove orahe i “orlova muda” - koliko sam skontao, tamo je šaran ko i svaki šaran - kad je gladan jede, a kad nije nema te mirođije koju sit neće da ignoriše. Naravno, to ne podrazumeva da nije bitan kvalitet mamca, valjda je jasno da najbolji ne postoji, ali da - i te kako - postoje loši.

Znam šta pišem - bio sam preko 30 puta na Saruleštiju! I isprato sam sve najveće internacionalne kupove, a i brojne manje. Takođe, godinama bar jednom u sezoni idem tamo s drugarima šarandžijama na slobodna rekrea­tiv­na pecanja. Ali, posle svega, jedino što decidirano mogu da zaključim je da se veliki ne može nikako namerno upecati. Za najvećeg je potrebna naj­veća sreća, jer nije Sarulešti neki rib­njak od dva hektara u Engleskoj, gde se čeka na red i plaća unapred da bi se ulovio rekordni šaran. Uostalom, zar iko može da poveruje da je Baldemajer najbolji šarandžija koji je pecao na Saruleštiju?

Dragan Jovanov

Link to comment
Share on other sites

Panic Dragan

Simovic Marko

Nonin Danilo

Stojanovic Gordan

Pavlicek Kosta

Olcan Danijel

 

Za ove ribolovce nemam kontakt telefone, niti znam ko s kim peca, pa ih molim da mi se jave na telefon: 063 102 88 65 ili na e-mail: jovanovdr@gmail.com

Takodje molim nekoga od ostallih putnika za Sarulesti, da mi posalje brojeve telefona ovih ribolovaca ako nekoga poznaje.

Verovatno imaju nikove na sajtu, ali ja ne znam koji su, pa im ne mogu poslati privatnu poruku.

Hvala.

 

Put do Bukuresta je jednostavan, ali do Sarulestija je malo komplikovan, stoga procitajte ovo:

- Vozite od Beograda autoputem jedno 40-ak km pa skrenete prema Pozarevcu. Pazite da ne promasite skretanje!

- Zatim zaobilaznicom oko Pozarevca za Veliko Gradiste.

- Potom za Golubac i ulazite u Djerdap! (Kroz Djerdap vozite oprezno, narocito pazite na odronjeno kamenje!)

- Vozite preko Donjeg Milanovca. Pazite kada prelazite most preko Porečkog zaliva - skrenite levo (nemojte desno za Negotin.) Vozite klisurom prema Kladovu.

- Stizete na Djerdap I gde je granicni prelaz. (Od Beograda do granice je oko 250 km.)

- Poslednja benzinska pumpa je u Donjem Milanovcu na ulazu u grad, s leve strane.

 

- Kroz Rumuniju su bolji putevi i jeftinije gorivo, vozite preko Turn Severina za Krajovu. (Obavezna upaljena svetla, 50km kroz naseljena mesta.)

- Oko Krajove zaobilaznicom pravac Pitesti (preko Slatine na reci Olt). Ne mozete zalutati - svuda postoje putokazi.

- Kod Pitestija (ne ulazite u Pitesti!) se ukljucujete na autoput za Bukurest (oko 120 km imate autoputem do glavnog grada Rumunije).

- Bukurest je HAOS! Srecom, subotom nije prevelika guzva. Mozete kroz Bukurest - GPS ili taxi ispred vas. Taksisti ne placati pre već posle voznje - da ne pobegne. Plafon mu platite 10 evra, a moze i za 5...

- Iz Bukuresta, preko dela (kvarta) grada koji se zove Pantelimon, treba da izadjete na put za Calarasi!

- Mozete i par kilometara pre Bukuresta da skrenete na zaobilaznicu i takodje da izadjete na put za Calarasi. Kroz Bukurest je krace ali komplikovanije.

- Kada izadjete na put za Calarasi, prolazite kroz mesto Fundulea. Potom nailazite na sela Tamadau Mic i Tamadau Mare.

 

- Sve dotle je odlican put, losiji pocinje kad skrenete za Sarulesti. U selu Tamadau, pre mosta, stoji putokaz s desne strane, na kome pise Sarulesti. Tu skrenite!

- Vozite prema Sarulesti Gara (zelj. stanica). Cim predjete prugu skrenite levo, pa desno i vozite za selo Sandulita.

- Kroz Sandulitu (tu pocinje Radutino jezero), vozite za Sarulesti Sat (Sarulesti selo).

- Prodjete celo selo Sarulesti, iza sela na jedno 50-600m, sa desne strana, postoji znak koji ce vas zbuniti - zabranjen saobracaj. Vi bas tu skrenite! Tu, gde je zabranjeno! Jer je Raduta to valjda postavio da ga ne gnjave turisti, nenamernici... da ne svracaju u hotel.

- I tako ste stigli u hotel! Parkirajte se, pa pravac terasa - na ledenu kriglu Tuborga!

(Kroz Rumuniju od granice da hotela Raduta imate oko 400 km.)

 

Maršruta: Beograd - Požarevac - Veliko Gradište - Golubac - Donji Milanovac - HE Đerdap - Turnu Severin - Fliasi - Craiova - Bals - Slatina - Pitesti - Bucuresti - Pantelimon - Fundulea - Tamadau Mare - Tamadau Mic - Sarulesti Gara - Sandulita - Sarulesti.

 

Kako nema drugih predloga u vezi polaska, definitivno: kreće se 5. juna u 02 časa sa parkinga iza naplatene rampa na utoputu prema Nišu u Bubanj potoku!

Link to comment
Share on other sites

Jos nesto u vezi kukuruza...

Neki ribolovci hrane i kukuruzom bas sto ima mnogo sarana i deverika, da ne bi trosili previse boila. Priznacete da je bacanje para hraniti samo boilama od 24 ili 30mm.

Razlog za to je nekoliko uzastopnih veoma uspesnih mrescenja, tako da ima mnogo malih. Zato mozda nije lose jedan spot patosirati kukuruzom, a drugi samo bilama.

Treca varijanta je prvi dan obilno nabacati i kukuruz, boile i svasta, a posle samo dodavati boile...

 

Na takmicenjima se nisu racunali sarani ispod 5kga, pa su ribolovci primenjivali razlicite taktike ne bi li eliminisali te od 3 do 5 kila. Ali kako ovo nije takmicenje, sami odlucite kako cete.

Link to comment
Share on other sites

Tema za razmisljanje! Uglavnom rezultati o krupnim ulovima, mestima, mamcima itd su sa velikih i vecih takmicenja - kupova. A oni su uvek bili odrzavani u drugoj polovini septembra ili pocetkom okotobra - u jesen. A juni je prolece.

I to kakvo prolece, hladan kisovit maj. Da li ce saran raditi isto pocetkom takvog juna ili u jesen? Gde ce biti sada?

Sve me nesto kopka, da li je on posle mresta vec u dubokoj (jos hladnoj vodi) ili je u plitkoj, koju sunce pre zagreje?

Saznacemo vec za koji dan, hehehe

 

Samo nemojte da se posle iznanadite, ja sam vam dao temu za razmisljanje.

Recimo, na Srebrnom jezeru je saran zavrsio mrest, ali na Dunavu jos nije - znate i zbog cega.

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...