Nekad' I Sad'

[pera kojot]

E, kakvo je to vrzino kolo...           

[ria 1]

Nekada"Krenem ti ja na JArkovce starim drndavim putem na pecanje.Vezem kanapom za moj  plavi  ruski lasta bicikl iz 66', sa stanglom, dve odvaljene germine moga pradede sa dve najmanje kvik masinice sa 022 trulim najlonom.Neznam koliko sam puta nabijo guzicu na drveni sic kada zapadnem na lenjaku u rupu.Kraju letnjaka nikad dosta,pa kada se na vidiku ugleda prva kuca treba mi jos dva sata dobrog pedaliranja sa prenosom 1:16.Dodjem do jezera ,rasklopim germine i krenem da pecam.Posto mi stolica pukla jos pre tri godine sedim na zemlji i ugodjaj je super.Toliko da ne osetis dupe posle 15 min.Pecam sa olovom 15 grama za dubinku,jer kada bi stavio 20 ode sve u B... mater.Nataknem kuruz na udici,ona se ni nevidi.Kada cap....Ja kontru ,bogami dobar komad.Tada kao mali verujem da sam mislio da je to najbolji saran mog zivota.Borim se i nedam da ode,Pustim ga malo nesmem puno,isterace mi svih petnaestak metara najlona.Boba petaestak minuta.Nazire se peraje...Sreci nikad vece.Potrudim se jos malo i ubacim ga u meredov.Savijen od armature petice sa dzakom od krompira.Sagnem se i pogledam.Golac trista grama.A u super,ocekivao sam malo vise.Hocu da pokusam sa crvicem i otvaram limenku od Nivee.Uzima jednog ,od gomile komada iz cetvrt kasike i stavljam.Raspukne se.Stavljam drugog,Isto.Kod treceg slucajno srusim konzervu i razbezase se crvi ko na maratonu.Uspem da uhvatim tri i nastavljam pecanje.Zabacujem i cap.Kontra Nije lose,manic 100 grama.Pecanje mi nikad lepse,uzivam na suncu i cvarim se.Posto neskidam majicu ruke ko zidar.Ostatak dana nista.Spakujem stapove sa umrsenim najlonom i krecem kuci.Kod Tozine kuce mi  se izbusi vec dva puta krpljena unutrasnja i jednom spoljasna guma.Dodjem kuci u pola dvanaest.mama mi namaze jogurta na telo,tata ocisti dve ribe i lagano krenem na spavanje.I tako zaspim kao mali mis"

 

 

Sada" samo cu ukratko da negnjavim.Sednem u kola,upalim klimu,dovezem auto na mesto,razapnem i suncobran i sator i broli i stolicu u kojoj sedis ko na peni,i razapnem sve sto imam.Izvadim ladno pivo iz frizidera,otvorim i izlijem pre nego pocnem da pecam...Drugar i ja popijemo kafu i ispecemo malo mesetine.Pocenemo da pecamo.Ponesemo kilo dva secerca i netso nasih prirodnih boilia.Zezamo se celu noc.Ako hocemo da spavamo,spavamo.Ako hocemo da pijemo,pijemo.Ako nema ribe opet dobro.Ako ima ribe i opet dobro.Otpecamo sve to i vratimo se svojim porodicama puni utisaka i spremni za novi radni dan.

 

 

 

Sustina svega.Nemojte mi reci da su prosla vremena bila lepsa od danasnjeg pecanja.Nego mi recite da smo postali robovi.Ako moram biti rob ovog brzog vremena i zivota da prehranim svoju porodicu,niko mi nece oduzeti da da budem rob svog uzivanja i da cu uvek ici na pecanje da uzivam da odmorim dusu.NAravno da sam u biti voleo ono pecanje  u tezim uslovima jer je i to imalo svoju posebnu dusu ali nedam da mi danas i ovaj moderan nacin oduzme to zadovoljstvo.

[Rakin]

Ovo kao da sam ja pisao